Izaberite lekara i postavite pitanje

Brza pretraga

Balans između hrane i aktivnosti

Konsultacije sa lekarima 24 sata, za sve nedoumice oko Vašeg zdravlja, terapije, ishrane... BESPLATNO.

Štaje energetski balans?

 

Energija je druga reč za ,,kalorije’’. Vaš energetski balans je balans kalorija koje unosite putem jela i pića i kalorija koje Sagorite tokom fizičke aktivnosti. Ono što jedete i pijete je ULAZNA ENERGIJA. Ono što sagorite tokom fizičke aktivnosti je IZLAZNA ENERGIJA.

 

Određeni broj kalorija sagorevate udisanjem vazduha i varenjem hrane. Takođe određeni broj kalorija sagorevate (IZLAZNA ENERGIJA) kroz svakodnevnu rutinu. Na primer, deca sagorevaju kalorije samim tim što idu u školu – hodanje do ormarića, nošenje knjiga itd, dok odrasli sagorevaju kalorije hodanjem do autobuske stanice, kad su  u kupovini itd.

 

Vežan element održavanja energetskog balansa je količina IZLAZNE ENERGIJE (fizičke aktivnosti) koju vršite. Osobe koje su fizički aktivnije sagorevaju više kalorija od onih koje nisu fizički aktivne.

 

Ista količina ULAZNE ENERGIJE (unetih kalorija) i IZLAZNE ENERGIJE (potrošenih kalorija) tokom vremena = telesna težina ostaje ista

Više ULAZNE nego IZLAZNE tokom vremena = veća telesna težina

Više IZLAZNE nego ULAZNE tokom vremena = manja telesna težina

 

Vaša IZLAZNA i ULAZNA ENERGIJA ne moraju da budu jednake svakog dana. Balans koji se održava tokom vremena je ono što vam pomaže da dugoročno zadržite zdravu telesnu težinu. I deci je potrebno da održavaju energetski balans, ali ona rastu i to treba uzeti u obzir. Energetski balans kod dece se ostvaruje kad količina ULAZNE i IZLAZNE ENERGIJE podržava prirodan rast bez dobijanja viška telesne težine.

 

Zato treba da pregledate tabelu kalorijskih potreba da biste proverili koliko je kalorija (ULAZNA ENERGIJA) potrebno vama i vašoj porodici na dnevnom nivou.

 

Kalorijske potrebe

 

Ova tabela kalorijskih potreba predstavlja procenjenu količinu kalorija koja je potrebna za održavanje energetskog balansa (i zdrave telesne težine) po polovima i starosnim grupama na tri različita nivoa fizičke aktivnosti. Procenjene vrednosti su zaokružene na najbližih 200 kalorija i određene jednačinom sa Instituta za medicinu.

 

Kalorijske potrebe (u kilokalorijama) po polovima i starosnim grupama na tri nivoa fizičke aktivnosti

Pol

Godine

Nivo aktivnosti

Sedentarni

Umereno aktivan

Aktivan

Dete

2-3

1.000

1.000 - 1.400

1.000 - 1.400

Ženski

4 - 8

1.200

1.400 - 1.600

1.400 - 1.800

Ženski

9-13

1.600

1.600 - 2.000

1.800 - 2.000

Ženski

14-18

1.800

2.000

2.400

Ženski

19-30

2.000

2.000 - 2.200

2.400

Ženski

31-50

1.800

2.000

2.200

Ženski

51+

1.600

1.800

2.000 – 2.200

Muški

4-8

1.400

1.400 – 1.600

1.600 – 2.000

Muški

9-13

1.800

1.800 – 2.200

2.000 – 2.600

Muški

14-18

2.200

2.400 – 2.800

2.800 - 3.200

Muški

19-30

2.400

2.600 - 2.800

3.000

Muški

31-50

2.200

2.400 - 2.600

2.800 - 3.000

Muški

51+

2.000

2.200 - 2.400

2.400 - 2.800

 

Izvor: HHS/USDA smernice u ishrani za Amerikance: 2005.

Ovi nivoi su zasnovani na energetskim zahtevima iz izveštaja o referentnom unosu makro hranljivih materija Instituta za medicinu za 2002. godinu, izračunati na osnovu pola, starosti i nivoa aktivnosti sa osobe referentnih mera.  ,,Referentna mera’’, kako je definiše Institut za medicinu, zasniva se na srednjoj visini i težini za osobe mlađe od 18 godina i na srednjoj visini i težini za tu visinu da bi se dobio BMI (indeks telesne mase) od 21,5 za žene i 22,5 za muškarce.

 

Sedentarni način života je onaj koji podrazumeva samo blage fizičke aktivnosti koje se vezuju za svakodnevni život.

 

Umerena aktivnost podrazumeva način života koji uključuje fizičku aktivnost jednaku hodanju u dužini od 2,5 do 5 kilometara dnevno brzinom od 5 do 6,5 km/h, pored blagih fizičkih aktivnosti koje se vezuju za svakodnevni život.

 

Aktivan način života je onaj koji podrazumeva fizičku aktivnost jednaku hodanju od preko 5 kilometara dnevno brzinom od 5 do 6,5 km/h, pored blagih fizičkih aktivnosti koje se vezuju za svakodnevni život.

 

Prikazani raspon kalorija zadovoljava potrebe različitih uzrasta u okviru iste grupe. Za decu i adolescente, više kalorija je potrebno u starijem uzrastu. Kod odraslih, manje kalorija je potrebno u kasnijem životnom dobu.

 

Energetski balans u stvarnom životu

 

Zamislite ga kao balansiranje ,,budžeta načina života’’. Na primer, ako znate da vi ili vaša porodica idete na zabavu i da ćete možda jesti hranu sa više kalorija nego obično, onda ćete možda poželeti da unesete manje kalorija nekoliko dana ranije i tako ostvarite balans. Ili, možete da povećate nivo fizičke aktivnosti nekoliko dana pre ili posle zabave i tako sagorite višak energije.

 

Isto važi i za decu. Ako idu na rođendansku zabavu i jedu tortu i sladoled – ili neku drugu vrstu hrane bogate mastima i dodatim šećerom – pomozite im da izbalansiraju kalorije dan pre i/ili posle tako što ćete im obezbediti mogućnost da budu fizički aktivniji.

 

Evo još jedne perspektive energetskog bilansa u stvarnom životu.

 

Unos samo 150 kalorija više od onoga što sagorite može da dovede do dodatnih 2,2 kilograma u roku od 6 meseci. To je 4,4 kilograma godišnje. Ako ne želite da se to dogodi ili želite da izgubite višak kilograma, možete ili da smanjite ULAZNU ENERGIJU ili da povećate IZLAZNU ENERGIJU. Kombinacija ove dve stvari je najbolji način da ostvarite i održavate zdravu telesnu težinu.

 

Evo nekih načina da smanjite 150 kalorija (ULAZNA ENERGIJA):

        pijte vodu umesto gaziranih napitaka

        naručite malu porciju pomfrita umesto srednje ili salatu sa prelivom sa strane umesto toga

        jedite omlet od belanaca (od tri jajeta), umesto od celih jaja

        jedite tunu konzerviranu u vodi umesto one u ulju

 

Evo nekih načina kako da sagorite 150 kalorija (IZLAZNA ENERGIJA) za samo 30 minuta (za osobu tešku 68 kilograma):

        šutirajte na koš

        hodajte 3,2 kilometra

        radite u dvorištu (gajenje cveća, skupljanje lišća itd) 

        vozite bicikl

        igrajte sa porodicom ili prijateljima

 

Izvor: http://www.nhlbi.nih.gov/health/educational/wecan/healthy-weight-basics/balance.htm  

 

Cveklom u borbu protiv raka

Konsultacije sa lekarima 24 sata, za sve nedoumice oko Vašeg zdravlja, terapije, ishrane... BESPLATNO.
 

Zbog svog slatko-zemljanog ukusa i rubin crvene unutrašnjosti cvekla je jedna od najdražih sastojaka u ishrani. Ali ona je ujedno i tajno oružje za energiju i pomaže u borbi organizma protiv raka.

Cvekla sadrži visok nivo nitrata, čak 20 puta više do drugog povrća. Poznate su dobrobiti cvekle u borbi protiv raka, a poslednja istraživanja otkrila su da nitrati koje sadrži snižavaju krvni pritisak.

Studija urađena na Kvin Meris univerzitetu 2010. godine pokazala je kako samo jedna časa od 250 mililitara soka od cvekle dnevno snažno snižava krvni pritisak na nekoliko sati. Novo istraživanje pokazalo je da 600 ml ovog soka održava snižen pritisak i više od šest sati. Takođe, naučnici smatraju da smanjuje stopu smrtnosti od karidiovaskularnih bolesti za 10 posto.

Studija urađena na Univerzitetu Ekster pokazala je kako nitrati takođe povećavaju izdržljivost. Test je pokazao kako odrasli koji popiju 500 ml ovog soka dnevno mogu vežbati 16 odsto duže od onih koji nisu konzumirali sok od cvekle.

Nitrati rade u sinergiji sa antioksidansima koje cvekla sadrži kako bi redukovali kiseonik potreban mišićima. To im omogućava da rade efektnije i usporava zamor„, rekao je Stiven Bejli koji je radio na studiji.

Istraživanje urađeno 2011. godine na Vejk Forest univerzitetu u Severnoj Karolini pokazalo je da cvekla usporava razvoj demencije. Takođe, dobra je za regulaciju probavnog sistema.

No, cvekla je najpoznatija po tome da se koristi u svrhu borbe protiv raka. Sastojci koje sadrži ovo povrće usporavaju razvoj tumora na prostati i dojci za 12,5 odsto.

(Klix, B92)

Mušmula za bolji vid, jetru i bubrege

Konsultacije sa lekarima 24 sata, za sve nedoumice oko Vašeg zdravlja, terapije, ishrane... BESPLATNO.
Divlja kruškica ili mušmula u Evropi se gaji milenijumima, često se kalemi na dunju i krušku, a rađa iste godine.
 
 
 
Drvo može da poraste do sedam metara, a cveta krajem aprila. Ukusni plodovi se beru u jesen, a nekada i posle prvih mrazeva. Tek ubrane, mušmule su tvrde i opore, pa bi ih trebalo ostaviti nekoliko nedelja da sazru i potpuno omekšaju. Što se tiče ostalih delova biljke, koristi se cvet i list, koji se bere u proleće. Suše se na vazduhu, kora drveta se skida u proleće ili u jesen.

Od mušmule se pravi marmelada, liker i rakija, a poznavaoci narodne medicine tvrde da poboljšava vid, jača jetru i bubrege, popravlja krvnu sliku, otklanja bolove u leđima i kolenima. Preporučuju se i kod vrtoglavice, dijareje, infekcije usne duplje, čak i protiv impotencije.

 
Marmelada
Za pripremu marmelade, operite meke mušmule i isecite na komade. Zatim ih stavite u lonac, prelijte vodom da ogreznu i tri časa kuvajte na laganoj temperaturi. Nakon toga, procedite ih kroz gustu krpu i okačite preko noći iznad lonca da sav sok iscuri. Sadržaj ne pritiskajte da bi marmelada ostala bistra.
S obzirom na to da nezreli plod mušmule steže sluzokožu, može da se koristi za zaustavljanje krvarenja iz desni i sprečavanje pojave afti u ustima.

Takođe, podstiče rad pljuvačnih žlezda i želuca, zbog čega se posebno preporučuje starijim osobama. Mušmula sadrži brojne lekovite sastojke, tanin, vitamin C, pektin, smolu, jabukovu, limunsku i vinsku kiselinu. I semenke ove biljke su vrlo zdrave, drže se u vodi dok ne nabubre, a za to vreme oslobađaju lekovite sastojke. Ova voda koristi se kao obloga kod povreda kože.

Dve šolje čaja dnevno

Čaj se sprema od supene kašike usitnjenih svežih mušmula i dva decilitra vode. Plodovi se preliju vrelom vodom, poklope, ostave da odstoje sat vremena, a zatim se procede. Tokom dana piju se dve šolje, a usna duplja se ispira nekoliko puta dnevno.

Zimski "slatkiš" sa karanfilićem

Mušmule se najlakše jedu kada se preseku na pola i kašičicom izvadi sadržaj, a prethodno se dobro operu. Ne jedu se brzo, svaki plod sadrži pet krupnih semenki. Ne bi trebalo preterivati sa njima jer se teško vare, a veća količina može da izazove dijareju. Da bi duže trajale, potrebno je da budu u frižideru.

Propržene na puteru sa dodatkom karanfilića predstavljaju originalnu poslasticu u zimskim danima. Takođe, pomešana pulpa mušmule sa umućenom zaslađenom slatkom pavlakom predstavlja zanimljiv i lekovit mus za članove porodice, kao i za iznenadne goste.

Zašto je dobro jesti papriku?

Sezona je paradajza, paprike, krastavca, boranije, dinje, lubenice, bresaka... a blagodet sezonskih namirnica trebalo bi da maksimalno iskoristite. Sve povrće i voće je izuzetno korisno za zdravlje, ipak pojedine vrste su delotvornije od drugih, što pokazuju i rezultati najnovijih naučnih istraživanja.
Paprika je veoma bogat izvor vitamina C, kao i luteina i zeaksantina, dvaju antioksidanasa koji igraju važnu ulogu u prevenciji katarakte, kao i bolesti srednjeg dela mrežnjače
Paprika ima nisku kalorijsku vrednost, ali je veoma bogat izvor vitamina C, kao i luteina i zeaksantina, dvaju antioksidanasa koji igraju važnu ulogu u prevenciji katarakte, kao i bolesti srednjeg dela mrežnjače, tzv. makularne degeneracije koja se javlja kod starijih osoba.
Naučnici su otkrili da ove supstance za čak 79 odsto umanjuju rizik od pojave očnih bolesti kod osoba sa visokom stopom rizika. Lutein i zeaksantin pripadaju grupi karotenoida, pigmenata koji paprici daju žutu i crvenu boju, a ima ih i u mrežnjači koju štite od negativnog uticaja svetlosti. Mada luteina i zeaksantina ima i u zelenom povrću, (spanaću i brokoliju), kao i u voću narandžaste ili žute boje, paprika je njihov najveći izvor pa bi je tokom sezone trebalo svakodnevno konzumirati, pre svega svežu u različitim salatama, ali i kuvanu ili pečenu.

 

Read Full Article

Kako kafa utiče na telo, zdravlje i raspoloženje


Jedna šoljica kafe dnevno

Prednosti: Šoljica kafe na dan reguliše visinu krvnog pritiska i pozitivno utiče na krvne sudove. Kafa je odličan antioksidans i podstiče moždane aktivnosti.

Nedostaci: Šoljica kafe je dovoljna da vam poremeti san i drži vas budnima tokom noći, jer je potrebno čak osam sati da kofein potpuno nestane iz tela. Izbegavajte da pijete kafu u kasno popodne i veče i uživajte u jutarnjem ritualu.

 

Dve šoljice kafe dnevno

Prednosti: Ovakva količina kafe na dnevnoj bazi je odlična prevencija protiv Alchajmerove bolesti, odnosno od tolike doze kofeina raste količina proteina u mozgu koja utiče na gubitak pamćenja. Ispijanje dve šoljice kafe 30 minuta pre naporne aktivnosti pružiće vašem telu veliku dozu energije.

Nedostaci: Dve šoljice kafe u trudnoći su prevelika doza kofeina, jer on utiče na proizvodnju hormona kortizola i adrenalina što može da uzrokuje spontani pobačaj.

 

Tri šoljice kafe dnevno

Prednosti: Tri šoljice kafe dnevno sprečavaju nastajanje raka jajnika kod žena. Ova količina crnog napitka pozitivno utiče i na muškarce, jer sprečava nastajanje žučnog kamenca.

Nedostaci: Ova doza kafe na dnevnoj bazi zbog velike količine kofeina povećava rizik od srčanog udara.

Četiri šoljice kafe dnevno

Prednosti: Četiri šoljice kafe sadrži oko 400 miligrama kofeina što je vrlo snažan antioksidans koji "čisti" organizam i pomaže u borbi protiv različitih oblika tumora, raka prostate i dijabetesa tipa 2.

Nedostaci: Velika količina kafe dnevno može da dovede do reumatskog artritisa i da izazove nervozu i anksioznost.

Alkohol i energetska pica su losa kombinacija

ALCOHOL-ENERGY-DRINKS-large570Jedan od najnovijih trendova među mladima je  mešanje alkoholnih pića sa energetskim napicima . Iako istraživanja o efektima ovakovog kombinovanja  nije veliko, nova studija pokazuje da je mešanje votke i Red Bull-a u odnosu na  rum i koka-kolu rizičnija kombinacija.

Opširnije...