Izaberite lekara i postavite pitanje

Brza pretraga

Erektilna disfunkcija, psihološki ili neki drugi uzroci

Konsultacije sa lekarima 24 sata, za sve nedoumice oko Vašeg zdravlja, terapije, ishrane... BESPLATNO.

Možda ste se nekada zapitali od čega sve zavisi normalna seksualna funkcija kod muškarca. Veliki je broj faktora koji utiču na normalnu seksualnu funkciju kod muškaraca, a u medicini su opisana tri najvažnija  elementa, a to su libido, erekcija i orgazam.

Libido je seksualna želja ili motivacija. To je u stvari nečija potreba za seksualnom aktivnošću, čiji intenzitet može da varira, kako među samim ljudima, tako i kod svakog čoveka ponaosob.

Seksualna funkcija zavisi i od erekcije, koja je takođe vezana za niz psihofizičkih potreba, za imaginaciju, za različite stimuluse oko nas, koji započinju čitav niz neuroloških i vaskularnih procesa, a koji zatim dovode do pojave čvrstine penisa.

Osećaj orgazma udružen je sa emisijom i ejakulacijom, koja podrazumeva izbacivanje semene tečnosti u spoljnu sredinu.

Poremećaji seksualne funkcije mogu da se jave u jednom od ova tri elementa, mada mogu da zahvate i sve elemenete odjednom. Svi ovi poremećaji mogu da se jave samo ponekada, u određenim situacijama, ili samo sa nekim partnerima. Ukoliko poremećaji traju duže od tri meseca, svakako je neophodno razmotriti sa lekarom na koji način se ovi problemi mogu rešiti.

Najčešće se u praksi javlja problem kada muškarac ima očuvan libido, tj. jaku seksualnu želju, ali nema očuvanu erekciju i tada kažemo da postoji erektilna disfunkcija. Raniji naziv za ovaj problem bio je impotencija. Danas se upotreba reči impotencija izbegava, jer je nepravilna, i najčešće je preterana.

Ako ste se zapitali koliko se često javlja erektilna disfunkcija, odgovor je da ona postoji kod svakog drugog muškarca, u celom svetu, i najčešće se javlja između četrdesete i sedamdesete godine života. Erektilna disfunkcija  prati starenje, mada ne mora da bude vezana za godine života.  Erektilna disfunkcija je ipak, mnogo češće vezana za neke opšte zdravstvene probleme, kao što je šećerna bolest, ili možda povišen krvni pritisak, ili nekada upotreba lekova. Tako da se prema stavu Internacionalog udruženja za ispitivanje impotencije, erektilna disfunkcija kategoriše u tri tipa: psihogene, organske i mešovite.

Mnoga psihološka stanja, kao što je anksioznost ili depresija, mogu da izazovu pojavu erektilne disfunkcije, ili da pogoršaju već postojeću. Ukoliko se nekada tokom života desio neki ozbiljniji životni problem, kao što je seksualno zlostavljanje, to može biti uzrok erektilne disfunkcije. Ili, problem se može javiti samo sa određenom seksualnom partnerkom. Naravno, dobar psihoterapeut kod ovih problema, svakako može pomoći.

Lekari, naročito urolozi, pomažu da se otkrije da li je erektilna disfunkcija problem koji se javlja zbog loše funkcije krvnih sudova ( arterija ili vena), da li je možda problem hormonalne prirode, da li je posledica preležanih zauški, da li je erektilna disfunkcija vezana za uvećanje dojki kod muškaraca, da li je loš metabolizam šećera u krvi uticao na pogoršanje seksualne funkcije, ili je ona samo trenutna i prolazna.

Postoje i dokazi da su pušenje, upotreba alkohola ili nekih droga veliki faktor rizika za pojavu erektilne disfuncije, pa pre nego što krenete kod lekara, učinite prvo sve što je do vas, da se vaš život sredi, da se hranite zdravo, da se bavite sportom, da gajite lepe emocije prema svojim partnerima, da dovoljno spavate, da se bavite poslom koji volite. Ako je sve to sređeno, a problem i dalje postoji, možete da konsultujete svog lekara.

 

Reference:

Culley C Carson III, Roger S Kirby, Irwin Goldstein, Michael G Wyllie. Textbook of Erectile Dysfunction - Second Edition.

Melnik T, et al. (2007). Psychosocial interventions for erectile dysfunction. Cochrane Database of Systematic Reviews (3).

Burnett AL (2012). Evaluation and management of erectile dysfunction. In AJ Wein et al., eds., Campbell-Walsh Urology, 10th ed., vol. 1, pp. 721-748. Philadelphia: Saunders.

American Urological Association (2005, reviewed and confirmed 2011). Management of Erectile Dysfunction: An Update. Baltimore: American Urological Association. Also available online: http://www.auanet.org/content/clinical-practice-guidelines/clinical-guidelines.cfm?sub=ed.

Cheitlin MD, et al. (1999). Use of sildenafil (Viagra) in patients with cardiovascular disease. ACC/AHA expert consensus document. Circulation, 99(1): 168-177.

Esposito K, et al. (2004). Effect of lifestyle changes on erectile dysfunction in obese men. JAMA, 291(24): 2978-2984.

Montague DK (2012). Prosthetic surgery for erectile dysfunction. In AJ Wein et al., eds., Campbell-Walsh Urology, 10th ed., vol. 1, pp. 780-791. Philadelphia: Saunders.

Schulman SP, et al. (2006). L-arginine therapy in acute myocardial infarction. JAMA, 295(1): 58-64.