Izaberite lekara i postavite pitanje

Brza pretraga

NEUROPATIJA I ŠEĆERNA BOLEST

Konsultacije sa lekarima 24 sata, za sve nedoumice oko Vašeg zdravlja, terapije, ishrane... BESPLATNO.

Neuropatija ili oštećenje nerava uobičajena je komplikacija šećerne bolesti: oko 26%  obolelih od dijabetes melitusa tip 2 u vreme dijagnoze bolesti pokazuju simptome oštećenja nerava, a najveći broj obolelih od dijabeta tip 1 razvije neki oblik neuropatije u prvih pet do deset godina od postavljanja dijagnoze. Smatra se da ukupno 60-70% svih obolelih od šećerne bolesti u nekom trenutku pati od dijabetesne neuropatije.

FAKTORI RIZIKA

Povišen nivo šećera u krvi osnovni je faktor rizika za nastanak neuropatije. U ostale faktore rizika spadaju bolest koronarnih arterija, povišen nivo triglicerida, prekomerna telesna težina, pušenje i visok krvni pritisak.

SIMPTOMI

Neuropatija može biti delimičmo ili potpuno asimptomatska, ali se kod dijabetičara najčešće manifestuje kroz bol, osećaj peckanja, gorenja ili trnjenja prstiju ruku ili nogu. Bol može biti provociran fizičkom aktivnošću ali se može javiti i prilikom potpunog mirovanja. Simptomi se obično najpre javljaju u prstima i mogu se širiti ka potkolnicama i proksimalnije, a mogu biti zahvaćeni i gornji ekstremiteti. Sa progresijom bolesti raste i opasnost od povređivanja, obzirom da dolazi do smanjenja sposobnosti da se oseti bol. Zbog toga je kod ovih pacijenata neophodno svakodnevno proveravati stanje stopala, jer povrede kao što su gaženje stranog tela ili urastanje nokta mogu proći neprimećeno, što može dovesti do pojave ulceracije na stopalu što može rezultirati amputacijom dela ili celog stopala.

DIJAGNOZA

Osnovno sredstvo dijagnostikovanja neuropatije ekstremiteta je fizikalni pregled: ispitivanje motorike (ispitivanje pokretljivosti zglobova u ekstremitetima) i senzibiliteta (osećaj za dodir, toplo, hladno ili bol).

LEČENJE

Tri fundamentalne stavke u lečenju ovakvih bolesnika su kontrola nivoa šećera u krvi,  nega stopala i kontrola neuropatskog bola.

Kontrola nivoa šećera u krvi podrazumeva adekvatni dijetetski režim ishrane, fizičku aktivnost i ukoliko je neophodno upotrebu oralnih hipoglikemika ili insulina. Sa smanjenjem nivoa šećera u krvi obično dolazi i do poboljšanja simptoma a neregulisana glikemija nažalost povećava verovatnoću javljanja komplikacija osnovne bolesti.

Nega stopala podrazumeva svakodnevnu proveru i higijenu stopala kod osoba sa faktorima rizika za nastanak dijabetične neuropatije, izbegavanje aktivnosti koje mogu za posledicu imati povredu stopala, pažljivo sečenje noktiju i izbor odgovarajuće obuće (sandale i štikle se ne preporučuju).

Svakodnevna provera stopala je praćenje promena u konzistenciji, boji, mirisu, ili provera postojanja čvrstih delova stopala koji mogu značiti povredu ili infekciju.Adekvatna nega smanjuje mogućnost pojave komplikacija za 50-80%. Voda kojom se vrši higijena stopala mora biti adekvatne temperature a koža nakon pranja suva. Ukoliko postoje promene na koži, ne savetuje se samostalno lečenje a u slučaju neophodnosti previjanja, ne sme se lepiti flaster direktno na kožu niti se koristiti lekoviti flasteri.  

Nekada je neuropatski bol toliko intenzivan da dovodi do deprivacije sna kod pacijenata pa ga je stoga neophodno medikamentozno lečiti. Lekovi koji se koriste u kontroli bola kod pacijenata koji boluju od šećerne bolesti su triciklični i drugi  antidepresivi (duloksetin, amipriptilin, norpriptilin, dezipramin), lekovi protiv napada (gabapentin, pregabalin), alfa lipoična kiselina, analgetici (tramadol) i lokalni anestetici (lidokain). Lekovi moraju biti prepisani od strane lekara i ne smeju se uzimati samoinicijativno.

Osim lekovima i hirurški, neuropatije mogu se lečiti i nemedikamentozno: fizikalnom i psihoterapijom, kao i za pacijente koji boluju od dijabetesa najvažnijom metodom – lečenjem ishranom. Kod ovih pacijenata treba se pridržavati utvrđenih smernica: održavati vrednost glikemije u optimalnom rasponu, konzumirati antioksidansnu hranu (brokoli, pomorandža, avokado, šargarepa, kupus, đumbir, zelena salata, paradajz, nana, bundeva, bosiljak) i hranu bogatu vlaknima, u dijeti forsirati pH neutralnu ili baznu hranu a izbaciti kisele namirnice, koristiti biljne tinkture i losione kao preventivu pojave perifernih komplikacija dijabetesa i izbaciti beli hleb i krompir iz ishrane.