Izaberite lekara i postavite pitanje

Brza pretraga

ŠTA JE NEUROPATSKI BOL

Konsultacije sa lekarima 24 sata, za sve nedoumice oko Vašeg zdravlja, terapije, ishrane... BESPLATNO.

Neuropatski bol je bol koji nastaje kao direktna posledica oštećenja ili disfunkcije somatosenzornog sistema.

Uključuje simptome i znakove koji nastaju iz primarne lezije perifernog nerva i/ili zbog poremećaja u centralnom nervnom sistemu u odsustvu nociceptivnih nadražaja. Oštećenje nerva dovodi do promena u nervnim putevima što moze rezultirati hroničnim bolom čak i u odsustvu daljih podražaja. Umesto da nervni sistem ispravno alarmira organizam u vezi sa povredom tkiva, kod neuropatskog bola, on je „pokvaren” usled procesa koji je zahvatio nervne strukture, te i sam postaje uzrok bola. Jedan primer neuropatskog bola naziva se sindrom fantomskog uda. Ovo retko stanje javlja se kada je neki od ekstremiteta amputiran zbog bolesti ili povrede ali mozak još uvek dobija poruke od nerava koji su prvobitno nosili impulse iz amputiranog ekstremiteta.

Mehanizmi uključeni u neuropatski bol su kompleksni i uključuju periferne, kao i centralne patofiziološke mehanizme, koji prethodno uključuju deaferentaciju unutar perifernog (neuropatija), kao i unutar centralnog nervnog sistema (talamička lezija posle insulta) ili disbalans između njih (fantomski bol). Neuropatski bol je uzrokovan aberantnom obradom signala u perifernom i centralnom nervnom sistemu. Lezija perifernog nervnog sistema uzrokuje periferni, a centralnog nervnog sistema centralni neuropatski bol. Ukoliko bol postoji nezavisno od nadražaja, označava se kao spontani neuropatski bol, a ukoliko se javlja pod dejstvom izvesnih draži, označava se kao stimulusom evocirani neuropatski bol.

Hronično bolno stanje nastaje onda kad patofiziološke promene neuropatskog bola počnu da se odvijaju nezavisno od inicijalnog događaja koji je uzrokovao bol. U nastanku ovog procesa važnu ulogu ima senzitizacija. Prateći oštećenje perifernog nerva, dolazi do senzitizacije koju karakteriše spontana aktivnost nerva, sniženi prag za aktivaciju bola i povećanje odgovora na stimuluse. Oštećenje nerva rezultira povišenjem frekvencije izbijanja impulsa nociceptora, te posledično povećanjem bolova. Prateći nervno oštećenje, nociceptori C-vlakana mogu razviti nove adrenergičke receptore i senzitivnost koja može pomoći u ispoljavanju mehanizma simpatičkog održavanja bola. Periferna senzitizacija ima ulogu u nastanku centralne senzitizacije, pri čemu samo povrede s oštećenjem perifernog nerva indukuju promene u centralnom nervnom sistemu sa centralnom senzitizacijom, koja može trajati neograničeno dugo. Fenomen centralne senzitizacije objašnjava pojavu da je neuropatski bol neproporcionalan draži koja ga izaziva (hiperalgezija, alodinija) i pojavu da postoji i u odsustvu bilo kakve draži. Spontani bol, hiperalgezija i alodinija simptomi su uzrokovani ektopičnim izbijanjem impulsa duž aksona. Ektopično izbijanje impulsa objašnjava se pomoću nekoliko mehanizama: proširenom ekspresijom natrijumskih kanala od mesta povrede duž aksona, ekspresijom inače nepostojećih, fetalnih natrijumskih kanala (alfa-III), efaptičkom transmisijom, to jest električnom interakcijom između susednih funkcionalno nezavisnih nemijelinizovanih aksona, ekspresijom alfa-adrenergičkih receptora i dejstvom faktora tumorske nekroze alfa koji indukuje ektopično izbijanje impulsa kod upalnih lezija nerava. Oštećenje CNS-a remeti obradu senzitivnih aferentnih signala uzrokujući centralni neuropatski bol, čiji mehanizam nastanka još uvek nije potpuno razjašnjen.

 

Neuropatski bol može biti uzrokovan infekcijom (Herpes Zoster, HIV), traumom, metaboličkim poremećajem (dijabetes mellitus), hemoterapijom, hirurškom intervencijom, zračenjem, neurotoksinima, naslednom neurodegeneracijom, kompresijom nerava, zapaljenjem i tumorskom infiltracijom.

 

Simptomi neuropatskog bola su:

 

- hiperestezija (pojačan doživljaj taktilnih draži)

- parestezija (spontana ili izazvana abnormalna taktilna senzacija u vidu mravinjanja,      trnjenja, bockanja, svraba)

- hiperalgezija (pojačan doživljaj stimulusa)

- hiperpatija (kombinacija hiperestezije i hiperalgezije)

- alodinija (doživljaj bola na dejstvo stimulusa koji normalno ne izazivaju bol)

- dizestezija (spontana ili izazvana neprijatna abnormalna senzacja).