Moje zdravlje - LekarInfo http://www.lekarinfo.com/moje-zdravlje/vesti/ Sat, 21 Oct 2017 17:38:18 +0200 Joomla! - Open Source Content Management en-gb admin@lekarinfo.com (LekarInfo) 10 zdravih navika u ishrani koje potiču sa različitih strana sveta od kojih bi Amerikanci mogli nešto da nauče http://www.lekarinfo.com/vesti/10-zdravih-navika-u-ishrani-koje-poticu-sa-razlicitih-strana-sveta-od-kojih-bi-amerikanci-mogli-nesto-da-nauce http://www.lekarinfo.com/vesti/10-zdravih-navika-u-ishrani-koje-poticu-sa-razlicitih-strana-sveta-od-kojih-bi-amerikanci-mogli-nesto-da-nauce Zdrava ishrana ne mora da bude preterano komplikovana.

Međutim, jesti jednu istu zdravu hranu svakog dana dovodi do jednog problema – takva ishrana postaje dosadna. Zbog toga ljudi ne uživaju u obrocima i počinju da preziru zdravu hranu koju su nekada voleli.

Zdrava ishrana ne mora da bude preterano komplikovana.

Međutim, jesti jednu istu zdravu hranu svakog dana dovodi do jednog problema – takva ishrana postaje dosadna. Zbog toga ljudi ne uživaju u obrocima i počinju da preziru zdravu hranu koju su nekada voleli.

Da biste izbegli jednoličnu ishranu, razmislite o usvajanju navika u ishrani naroda sa različitih strana sveta.

Dodavanje začina i konzumiranje supe za doručak samo su neki od primera koji dolaze sa različitih strana sveta, a koji mogu zadravu ishranu ponovo da pretvore u uživanje.

Brazilci se fokusiraju na neprerađene, tradicionalne namirnice i jedu u društvu.

Prema navodima sajta The Atlantic,Brazil je nedavno objavio nove smernice u ishrani koje promovišu manji unos prerađene hrane i okretanje tradicionalnim jelima. Smernice preporučuju tradicionalna brazilska jela koja sadrže namirnice kao što su pasulj, kukuruz i pirinač.

Na sajtuBrazil.org, kaže se da se voće kao što su mango ipapaja, povrće poput šargarepe i celera, juneće i svinjsko meso ili riba obično služi uz pirinač ili pasulj.

Sajt The Atlantictakođe izveštava da vlada u Brazilu podstiče svoje građane da koriste manje ulja iumaka, kao i da jedu sporije i u društvu. Otkriveno je, zapravo, da ako jedete sporije i u društvu tada pojedete manje i jedete svesnije. U mnogim umacima se, sa druge strane, kriju dodatne kalorije, natrijum i šećer, kaže sajtHuffPost.

 

Francuzi jedu kvalitetnu hranu i ističu važnost kontrolisanja porcija.

Hleb, sir i vino–ovo su samo neki od tipičnih namirnica karakterističnih za francusku kuhinju. Kako kaže sajt Mind Body Green, za Francuze ni jedna namirnica nije “zabranjena”. Pošto ni jednu namirnicu ne vezuju za osećaj krivice, Francuzi u potpunosti uživaju u hranu i jedu sa zadovoljstvom.

Magazin Psychology Todaykaže da Francuzi jedu manje obroke zbog toga što koriste visoko kvalitetne namirnice. Pored hleba, sira i vina, oni često jedu i ribu, piletinu i čorbe od povrća.

 

Južnoafrikanci jedu manje mesa, a ishrana im se bazira na manje masnim i namirnicama bogatim vlaknima.

Ishrana se u Južnoj Africi bazira na manje masnim i namirnicama bogatim vlaknima.

Profesor ishrane sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgusproveo je eksperiment tako što je Amerikancima uveo način ishrane Južnoafrikanaca i obrnuto, izveštava sajtNPR. Rezultati su pokazali da je način ishrane Južnoafrikanaca bolji jer jedu manje prerađene hrane, manje mesa, manje masnu a više hranu bogatu vlaknima.

Tipičan južnoafrički obrok uključuje, između ostalog,  kukuruzne uštipke, krokete od lososa, mango, pasulj i crni čaj, kaže sajtNPR.

 

Kinezi jedu dosta povrća i ne broje kalorije.

Ishrana se u Kini bazira na ribi, svežem povrću i supama. Zeleni čaj i pirinač su još neke od osnovnih namirnica kineske i azijske kuhinje.

Pored samih namirnica, upotreba štapića za jelo i serviranje hrane na manjim tanjirima pomaže Kinezima da jedu sporije i kontrolišu koliko su hrane pojeli. Oni, međutim, ne troše vreme na brojanje kalorija. ČasopisThe Independentotkriva da u kineskom jeziku ne postoji reč za kalorije.

 

Grci jedu dosta ribe i zdravih masti.

Grčka ishrana deo je veoma hvaljene Mediternaske dijete, načina ishrane koji se bazira na namirnicama biljnog porekla i smatra se dobrim za zdravlje srca.

Ovaj način ishrane uključuje zdrave masti iz ribe i maslinovog ulja, kao i povrće, hleb ili testo od celog zrna žitaricai sveže voće.

 

Indijci tvrde da začini poboljšavaju ukus povrća.

Indijska kuhinja uključuje brojne začine, koji dodaju hrani boju i ukus umesto kalorija i masnoća. Kumin, šafran, đumbir i kurkuma neki su od najčešće korišćenih začina prema sajtu The Kitchn. Kumin i đumbir povezuju se sa studijama koje tvrde da ovi začini pomažu u borbi protiv Alchajmerove bolesti, kažeCNN.

Magazin USA Todaykaže da prosečan obrok u Indiji sadrži skrob, iz namirnica kao što su basmati pirinač ili lepinja, meso ili ribu, povrće i turšiju. CNN kaže da su namirnice bogate vlaknima, jogurt i sočivo, prave zvezde indijske kuhinje.

 

 

Italijani ne jedu samo testeninu, i uvek koriste visoko kvalitetne namirnice.

Testenina je važan sastojak italijanske kuhinje, ali ne ijedini.

Italijani obično manju porciju testenine kombinuju sa ribom, mesom ili povrćem, koje ima veoma važnu ulogu. Porcije u ovoj mediteranskoj zemlji su dosta manje od porcija u Americi, što je jedan od razloga zašto su Italijani zdraviji narod, kaže magazinThe Independent.

Još jedna veoma važna stavka u italijanskoj kuhinji jesu visoko kavlitetne namirnice domaćeg porekla i obedovanje u društvu. Sajt WebMDkaže da obedovanje sa porodicom ili prijateljima, kako to Italijani čine, dovodi do toga da ljudi jedu više povrća, a manje pržene hrane.

 

Japanci jedu manje obroke, a ponekad jedu supu za doručak.

Kontrolisanje porcije je za Japance najvažnija stvar. Manje porcije ribe, povrća, voća, tofua i pirinča su ključna stavka njihove ishrane, kaže sajtWebMD.

Ovaj sajt takođe kaže ida Japanci imaju duži životni vek od Amerikanaca, kao i najmanju stopu gojaznosti na celom svetu. Povrće kao što je cvekla, mladice bambusa, nori i crni luka, između ostalog, čine važne sastojke japanske kuhinje. SajtWebMD dodaje i da je u Japanu uobičajeno da se supa jede za doručak.

 

 

Španci uživaju u zdravim grickalicama i ređe jedu prženu hranu.

Prema rečima organizacije The British Heart Foundation,jezgrasto voće predstavlja veoma popularnu užinu unekim delovima Španije. Ova organizacija tvrdi da redovno konzumiranje jezgrastog voća pozitivno utiče na zdravlje srca i dovodi do smanjenja količine zasićenih masnoća, soli i dodatog šećera u ishrani.

Mediteranska ishrana je, takođe, popularna u Španiji, gde ćete videti ljude da jedu pasulj, ribu i povrće spremljeno sa maslinovim uljem. Španci retko prže hranu, i umesto toga je spremaju u obliku čorbe, peku ili dinstaju, kaže magazin Forbes.

 

Šveđani ne jedu mnogo povrća, ali zato jedu dosta mlečnih proizvoda.

Šveđani ne koriste mnogo voća i povrća u svojoj ishrani, ali koriste neke druge zdravije namirnice. I ovaj način ishrane je dobar, jer je stopa gojaznosti u Švedskoj 11%, a životni vek im je dug, 81 godina, kaže magazinForbes. Nordijska dijeta je malo drugačija jer je umesto voćem i povrćem bogata kalcijumom i vlaknima koji se unose kroz mlečne proizvode, crni hleb, bobičasto voće i ribu.

Izvor: http://www.thisisinsider.com/how-do-people-diet-in-other-countries-2017-9

]]>
admin@lekarinfo.com (LekarInfo) Vesti Thu, 12 Oct 2017 03:30:38 +0200
Evo šta se dešava sa našim telima kada preskačemo obroke http://www.lekarinfo.com/vesti/evo-sta-se-desava-sa-nasim-telima-kada-preskacemo-obroke http://www.lekarinfo.com/vesti/evo-sta-se-desava-sa-nasim-telima-kada-preskacemo-obroke Redovno preskakanje obroka negativnoutiče na naše zdravlje, od povećanja telesne težine do izgladnjavanja.

Skoro svima nama se dešava da preskočimo obrok ili dva. Neko ko pokušava da izgubi težinu jede manje obroka tokom dana.Drugi su prezauzeti ili kasne i nemaju vremena za obrok. Postoje i oni koje dijeta vodi u krajnost, pa izbegavaju da uopšte jedu.

Redovno preskakanje obroka negativnoutiče na naše zdravlje, od povećanja telesne težine do izgladnjavanja.

Skoro svima nama se dešava da preskočimo obrok ili dva. Neko ko pokušava da izgubi težinu jede manje obroka tokom dana.Drugi su prezauzeti ili kasne i nemaju vremena za obrok. Postoje i oni koje dijeta vodi u krajnost, pa izbegavaju da uopšte jedu.

Preskaknje obroka u retkim prilikama nije toliko loše, ali redovno preskakanje obroka može imati negativne zdravstvene efekte. Brojne naučne studije pokazuju efekte preskakanja obroka –ono može dovesti do poremećaja u ishrani, nezdravih dobitaka na težini i loših performansi, između ostalog.

Važno je napomenuti da telo ne razume razliku između gladovanja ili preskakanja obroka.

To znači da telo reaguje na isti način kada ne dobije dovoljno izvora energije. Evo šta se dešava sa našim telima kada preskočimo obrok.


Metabolizam usporava

Najpre, šta je metabolizam? To je proces u telupri kojem se hranapretvara u energiju. Čak i kad fizički ne radimo ništa, telo još uvek funkcioniše - cirkulacija krvi, disanje i slično, i za ove aktivnosti potrebna je energija koja potiče od hrane.

Preskakanje obroka signalizira telu da nema dovoljno hrane ili izvora energije, a telo reaguje spuštajući brzinu metabolizma kako bi sačuvalo izvore goriva. Telo će sačuvati dodatne kalorije iz sledećeg obroka kako bi izbeglo nedostatak izvora energije.

U osnovi, kada metabolizam uspori, hrana koja se pojede se ne "koristi" takoefikasno. Od pomoći pri tome je konzumiranje izbalansiranih obroka kako bi semetabolizam u telu zadržao na normalnom nivou.

Takođe pomaže prava količinasna (7-9 sati) i konzumiranje puno vode.


Prejedanje i prekomerna težina

Kada preskočimo obrok i postanemo zaista gladni, naš sledeći obrok pretvara se u gozbu - mi težimo da pojedemo više. Prema Nacionalnom institutu za zdravlje, preskakanje obroka će nas učiniti gladnijim kada sledeći put jedemo. Nekoliko studija je povezalo povećanje telesne težine sa preskakanjemobroka (naročito doručka).

Kada je telo lišeno hrane, mozak će biti na visokom nivou uzbune u potrazi za bilo kojom hranom i žudeće za visokokaloričnom (nezdravom) hranom. Kodsledećeg obroka, telo čuva dodatne kalorije iz hrane kao instinkt za preživljavanje, jer nije sigurno kada će ponovo dobiti hranu. Dodatne kalorije koje se ne iskoriste se pretvaraju u masnoću.


Osećaj ... bijesa zbog gladi.

Bijes zbog gladi je stvaran. To je osećaj kada je neko toliko gladan da ga to čini ljutim i frustriranim. To je zato što se nivo šećera u krvi našeg tela smanjuje kada preskačemo obroke.

Naš mozak funkcioniše na glukozi i kada mozak ne primi dovoljno goriva, dovodi telo u režim gladovanja i oslobađa hormone stresa.

Ovo je isti razlog zbog kojeg se teže fokusiramo kada smo gladni. Mozak ima malo goriva i donosi odluku o najboljem načinu korištenja preostale energije. Postajemo ćudljiva, razdražljiva i najmanje zabavna verzija nas samih.

U krajnjem, preskakanje obroka na redovnoj osnovi uzima danak u našim telima. Okrećese protiv nas, ami se u osnovi lišavamo hrane. Ako pokušavate da izgubite težinu, obavezno jedite prave porcijezdravih obroka tokom celog dana, spavajte, vežbajte i uzimajte puno vode.

Izvor: http://us.blastingnews.com/lifestyle/2017/09/heres-what-happens-to-our-bodies-when-we-skip-meals-002030903.html

]]>
admin@lekarinfo.com (LekarInfo) Vesti Thu, 12 Oct 2017 03:29:21 +0200
Kako smršati: pet najčešćih navika koje sabotiraju vaš režim dijete http://www.lekarinfo.com/vesti/kako-smrsati-pet-najcescih-navika-koje-sabotiraju-vas-rezim-dijete http://www.lekarinfo.com/vesti/kako-smrsati-pet-najcescih-navika-koje-sabotiraju-vas-rezim-dijete Svako ko je ikada pokušao da smrša je pomislio istu stvar - ,,Da nema te jedne loše navike, lako bih postigao/postigla cilj’’. Većina nas ima jednu ili više tih uobičajenih ,,loših navika’’ koje stoje na putu mršavljenju. Evo koje su to navike i kako se sa njima izboriti.

Svako ko je ikada pokušao da smrša je pomislio istu stvar - ,,Da nema te jedne loše navike, lako bih postigao/postigla cilj’’. Većina nas ima jednu ili više tih uobičajenih ,,loših navika’’ koje stoje na putu mršavljenju. Evo koje su to navike i kako se sa njima izboriti.

NAPADI GLADI

Čak i ako želite da budete maksimalno posvećeni dijeti a stomak vam sve vreme krči, velike su šanse da ćete na kraju pojesti bilo šta što vam je posluženo. Naglo smanjenje kalorija može da zvuči kao dobar režim dijete ako želite brzo da smršate, ali u stvarnosti ne deluje zato što ne možete da očekujete da vaš organizam prilagodi svoje kalorijske potrebe preko noći.

Rešenje: u prvoj nedelji počnite sa osnovnim normalnim režimom dijete koji podrazumeva odgovarajući balans između ugljenih hidrata i proteina i pokušajte da povećate unos vlakana putem salata i voća. Zamolite svog dijetetičara da vam da spisak ,,dobrih’’ namirnica za prvih nekoliko dana, kao što su čaša jogurta ili dodatna voćka, ili čak čaša mleka pred spavanje, kako biste se izborili sa napadima gladi na pravi način. Vremenom će vaš organizam uspeti da se postepeno prilagodi novom režimu unosa kalorija, tako da ćete moći da se pridržavate tog režima i vidite rezultate.

ŽELJA ZA SLATKIŠIMA

Većina nas može da se odupre bilo kojoj vrsti hrane osim slatkišima. Na kraju krajeva, ne morate da budete gladni da biste uživali u komadiću čokolade ili parčetu torte.

Rešenje: nedostatak vitamina često može da dovede do pada energije pa vam unos nečega što sadrži šećer pomaže da se osetite bolje. Šećer u stvari može da izazove veliku zavisnost. Ako imate naviku da jedete slatko i unosite određenu količinu rafinisanog šećera u toku dana, potpuno izbacivanje može da dovede do pada šećera na neko vreme. Pokušajte da polako smanjite unos slatkiša i zamenite loše navike dobrim. Umesto nekoliko šolja čaja sa šećerom tokom celog dana, prvo smanjite veličinu šolje a zatim i broj. Jedite najmanje dve voćke dnevno kako bi vaš organizam dobijao šećer, ali u zdravom obliku. Ubrzo ćete mnogo bolje moći da kontrolišete želju za slatkišima.

VELIKE PAUZE IZMEĐU OBROKA

Ponekad se toliko izgubimo u dnevnoj rutini – bilo da je u pitanju sastanak koji nikako da se završi ili gužva u saobraćaju – da zbog toga preskočimo obrok. Krajnji rezultat preskočenog ili odloženog obroka je preteran unos šećera jer je to vreme kada mozak žudi za prostim šećerima, tako da u tom trenutku mislite samo na brze izvore energije koji nisu obavezno zdravi.

Rešenje: uvek držite pri ruci neku zdravu užinu. To može da bude malo koštunjavog voća ili čak kesica zelenog čaja ili grickalica. Možda nemate vremena za ceo obrok, ali to ne znači da morate da budete gladni po četiri-pet sati. Mala užina od 100 do 150 kalorija će održati nivo energije malo duže i pomoći vamda kasnije napravite zdrav izbor hrane.

BRZA HRANA

Pridržavanje režima dijete ne traje samo nekoliko dana. Da biste dobili značajne rezultate, morate ga poštovati barem tri do šest meseci, sve dok se vaše navike ne promene nabolje. Međutim, isti obrazac ishrane može ponekad da dosadi pa dovede do toga da smažete visokokaloričnu brzu hranu, posle čega obavezno sledi osećaj krivice.

Rešenje: dajte sebi oduška. Umesto da čekate da dođete do tačke kada ćete pojesti veliku količinu hrane koja škodi vašoj telesnoj težini i zdravlju, povremeno dozvolite sebi umereno visokokaloričan obrok koji ne spada u režim dijete. Vodite računa da je planiranje takvog obroka od suštinske važnosti. Odlučite koje će to jelo biti (nešto za čim žudite) i unapred odredite količinu koju ćete pojesti. Bilo bi glupo verovati da možete da jedete neograničene količine visokokalorične hrane a da i dalje mršavite. Međutim, unos umerene količine s vremena na vreme neće škoditi a može da vas motiviše da se pridržavate svog režima dijete. Ako mislite da ne možete da se kontrolišete, pronađite način da pripremite hranu za kojom žudite na zdraviji način i uživajte u njoj.

JEDENJE VAN KUĆE

To što ste društveni ponekad može da odmogne, naročito ako želite da smršate. Možda čak i ne želite da jedete van kuće, ali nemate izbora zbog kalendara prepunog društvenih događaja.

Rešenje: kao što bi vam i većina dijetetičara rekla, nemojte ići na neki događaj praznog stomaka. Ako jedete u restoranu, pokušajte da izaberete onaj koji može da prilagodi obroke koje služi vašim zahtevima. Pokušajte da utolite glad prvo nečim zdravim, kao što je supa ili salata, a ostatak apetita sačuvajte za niskokaloričnu užinu pripremljenu kod kuće. Ako je u pitanju više od jednog obroka van kuće u toku nedelje, odlučite koji morate da prihvatite a koji možete da izbegnete.

Izvor: https://www.vogue.in/content/how-to-lose-weight-5-common-habits-that-are-sabotaging-your-diet-plan/

 

]]>
admin@lekarinfo.com (LekarInfo) Vesti Tue, 03 Oct 2017 01:59:42 +0200
Ne pridržavajte se ovih pet katastrofalnih saveta koji se tiču dijete koji će vam se sigurno obiti o glavu http://www.lekarinfo.com/vesti/ne-pridrzavajte-se-ovih-pet-katastrofalnih-saveta-koji-se-ticu-dijete-koji-ce-vam-se-sigurno-obiti-o-glavu http://www.lekarinfo.com/vesti/ne-pridrzavajte-se-ovih-pet-katastrofalnih-saveta-koji-se-ticu-dijete-koji-ce-vam-se-sigurno-obiti-o-glavu Ako vam neko da neki savet u vezi sa dijetom, to nužno ne znači da treba da ga sledite. Ako naletite na dijetu koja vam predlaže da preskačete obroke, da imate dane kada jedete sve što poželite i da jedete niskomasnu hranu, predlažemo vam dau potpnosti ignorišete ove savete. Ovde vam nudimo pet saveta koji se tiču dijete koje nikako NE TREBA da sledite.

Ako vam neko da neki savet u vezi sa dijetom, to nužno ne znači da treba da ga sledite. Ako naletite na dijetu koja vam predlaže da preskačete obroke, da imate dane kada jedete sve što poželite i da jedete niskomasnu hranu, predlažemo vam dau potpnosti ignorišete ove savete. Ovde vam nudimo pet saveta koji se tiču dijete koje nikako NE TREBA da sledite.

1)    Zbog masti ste debeli

Zdrave masti kao što su masti u avokadu, u stvari mogu da vam pomognu u naporima da smršate

Ranije se mislilo da se debljamo zbog masti, ali dijeta sa niskim procentom masti neće vam pomoći u kontroli težine ili da budete zdraviji. Situacija je malo komplikovanija od toga.Izvori dobrih masti su ribe, orašasti plodovi ili masline. One najčešće imaju visok procenat omega 3 masnih kiselina. Loše masti su obično prerađene verzije biljnih masti kao što su soja, kukuruz ili kikiriki. Ove prerađene, loše masti najčešće imaju visok sadržaj omega 6 kiselina i veoma su podložne oksidaciji tokom obrade što ih čini štetnim za naš organizam.

 

2)    Smanjen unos karbohidrata pomaže u naporima da se izgubi na težini

Karbohidrati nisu neprijatelj

Da, zbog karbohidrata dobijate na težini ako ih jedete u prevelikim količinama, kao i bilo koju drugu hranu, ali ako ih izbacite iz ishrane ili ozbiljno umanjite njihov unos, možete ugroziti vaše ciljeve kada je u pitanju telesna težina. Jedan od razloga zbog kojih integralne žitarice sprečavaju dobitak na kilaži i pomažu u naporima da se gubi na težini jeste sadržaj vlakana. Istraživači Brigham Young univerziteta u državi Juta (Utah) pratili su navike u ishrani sredovečnih žena gotovo dve godine i zaključili da je uvećanunos vlakana kod žena doprineo gubitku težine u najvećem broju slučajeva. Žene koje su smanjile unos vlakana dobile su na težini.

 

Ključ je u tome da se držimo integralnih žitarica i izbegavanje prerađenih žitarica. Prerađene žitarice nemaju dovoljan sadržaj vlakana i najčešće sadrže šećer,  a obe stavke doprinose rastu telesne težine.

 

3)    Dani kada jedete sve što poželite su neophodni

Ako pojedete tuce kapkejk kolača jednom nedeljno, to jednostavno nije dobro.

Prejedanje u toku jednog dana može uticati na nivoe grelina u telu, a grelin je osnovni hormon gladi koji funkcioniše zajedno sa leptinom (hormonom sitosti) kako bismo držali glad i sitost pod kontrolom. „Zbog ovog u stvari možete osećati veću glad,“ dijetetičar Majorie Nolan kaže za Self.

U zavisnosti od toga šta je za vas „dan kada jedete sve što poželite“, može vam se desiti da unesete toliko kalorija da vratite težinu koju ste izgubili tokom nedelje. Sve u svemu, ekstremno stroga dijeta i jedan dan kada je sve dozvoljeno nije održiva varijanta.

 

4)    Preskakanje obroka kako bismo smanjili unos kalorija

 

Unošenje samo voća i povrća je greška

Ako smanjenje unosa kalorija doprinosi gubitku na težini, onda je preskakanje ponekog obroka najbolji način da postignete cilj, zar ne? Verovatno nije tako i, u stvari, preskakanje obroka može da vam se osveti. Istraživanja su pokazala da je preskakanje obroka u toku dana i unos jednog velikog obroka uveče rezultira potencijalno rizičnim promenama u metabolizmu. Oni koji preskaču obroke imali su uvećane nivoe šećera kada se izbegavaju obroci i kasniji insulinski odgovor,  a takve okolnosti mogu dovesti i do dijabetesa.

 

5)    Izbegavajte sva slatka zadovoljstva

 

Nema potrebe da kažete „ne“ svim svojim omiljenim  namirnicama

Možda vas zbunjuje, imajući u vidu da smo rekli da dani kada jedete sve što poželite mogu ozbiljno ugroziti vaše napore. Ali ako  pokušate da ograničite sebe samo na najhranljivije namirnice sve vreme, u jednom trenutku ćete popustiti i završiti tako što ćete se prepustiti preterivanju u ishrani. Zato je pametno sebi redovno udovoljavati. Ne verujete nam? Nutricionisti se slažu.Dijetetičar Joy Bauer kaže za Hafington Post da udovoljavanje sebi ograničenom porcijom svaki dan vam u stvari može pomoći da ostanete na pravom putu.

Porcije ipak jesu važne tako da ne treba da pojedete celo pakovanje sladoleda ili kesu bombona. Odredite količinu porcije, ostatak sklonite i uživajte.

Autor: Laura Bauer

Izvor: https://www.cheatsheet.com/health-fitness/diet-tips-you-should-not-follow.html/?a=viewall

]]>
admin@lekarinfo.com (LekarInfo) Vesti Tue, 03 Oct 2017 01:57:07 +0200
Jesen ide, šta se menja? http://www.lekarinfo.com/vesti/jesen-ide-sta-se-menja http://www.lekarinfo.com/vesti/jesen-ide-sta-se-menja Kako dani postaju hladniji, kraći i kišovitiji tako veliki procenat ljudi postaje mnogo manje fizički aktivan. Istraživanja pokazuju da se najveći broj kilograma doda između septembra i februara.

Zato ne zaboravite da jesen zahteva malu adaptaciju u ishrani, jer nam samo umerenost može pomoći da održimo željeni izgled.

Kako dani postaju hladniji, kraći i kišovitiji tako veliki procenat ljudi postaje mnogo manje fizički aktivan. Istraživanja pokazuju da se najveći broj kilograma doda između septembra i februara.

Zato ne zaboravite da jesen zahteva malu adaptaciju u ishrani, jer nam samo umerenost može pomoći da održimo željeni izgled.

Apetit se aktivira

Istraživanja pokazuju da većina nas ima slabiji apetit na visokim temperaturama. Tako da sa hladnijim danima, postajemo gladniji, što je jedan od faktora koji može uzrokovati unos prekomerneog broja kalorija, i dodatak neželjenih kilograma.

Menja se temperatura hrane koja nam prija

Dok na visokim temperaturama uglavnom biramo hladne obroke, čim temperatura padne opredelićemo se za tople zalogaje. Najčešći hladni obrok koji biramo su salate  ili voće, a topli obroci su po pravilu mnogo kaloričniji- bogate, kremaste čorbe , salate sa testeninom, variva sa mesom…

Menja se raspoloženje

Tmurniji i hladniji dani mogu uticati na raspoloženje i uzrokovati neku vrstu sezonske melanholije, ili depresije. Depresija (čak i sezonska) utiče na to šta i koliko jedemo. Pogađate da sezonska depresija utiče da jedemo više. Zato  je jesen pravo vreme da uključite namirnice koje stimulišu sintezu hormona sreće-serotonina.

Kako hranom nadoknaditi nedostatak serotonina ?

1 ) lanenim semenom / Lanenim uljem- jer pored triptofana sadrži i omega 3 masne kiseline
2 ) Heljdom- zbog visokog sadržaja triptofana i vitamina B grupe
3 ) Ribom i plodovima mora- zbog sadržaja esencijalnih masnih kiseli EPA i DHA
4 ) Surutkom- ishrana bogata proteinima alfa-laktoalbuminima poboljšava kognitivne performanse u stresnim situacijama preko povećanog priliva triptofana i serotonina
5 ) Bananama-bogate su triptifonam i ugljenim hidratima
6 ) Jajima- pored toga što sadrže esencijalne masne kiseline sadrže i holesterol, koji je u malim količinama veoma značajan jer se od njega sintetišu polni hormoni
7 ) Višnjama- veoma značajne za kvalitetan san, koji omogućava adekvatnu sintezu serotonina sutradan !
8 ) Kvalitetno meso od proverenih proizvođača
9 ) Tamnom čokoladom (70 % kakao ) jer je kakao bogat antioksidantima i polifenolima

 

Postajemo podložniji prehladama i gripu

Jesen donosi prehlade i slabiji imunitet. Zato je važno da nastavite da unosite voće i povrće. Sveže namirnice koje dolaze na pijace u jesen većina ljudi ne bi baš stavila na listi omiljenih. Međutim jesen svakako karakterišu izuzetno zdrave namirnice koje ovog septembra treba obavezno da se nađu na vašem jelovniku.Među najzdravijim jesenjim namirnicama su- bundeva, grožđe, kruške, jabuke, prokelj i karfiol.

Recepti koji će vam pomoći da zavolite jesenje namirnice

Kaša sa amarantom jabukama, kruškama

 Sastojci

¼ šolje amaranta (štir),

½ šolje mleka (bademovog ili običnog)

 1 šolja vode

¼ šolje iseckanih jabuka,

 ¼ šolje iseckanih krušaka

1 kašičica meda

1 kašičica cimeta

 prstohvat muskatnog oraščića

Priprema

U šerpu sa vodom i mlekom dodati amarant, ostaviti da proključa, zatim smanjiti temperaturu, pokriti šerpu I kuvati još oko 20 min. Ukoliko se učini previše gusto može se dodati malo vode ili mleka. U odvojenu šerpu staviti jabuke I kruške, med I cimet I prokuvati dok ne omekne (10-15min). Kada je voće skuvano dodati ga u šerpu sa amarantom, promešati I servirati. (Može se služiti sa orašastim plodovima odozgo : orasima, bademima itd).

 

Idealan prilog-izblendirati 3 šolje cvetova karfiola, pa dodati u tiganj gde ste prethodno propržili 20g luka na kafenoj kašici ulja. Kada dodate karfiol propržite sve zajedno još 3-5 min. Servirajte uz bilo koje jelo umesto pirinča!

Kremasta salata sa tunjevinom &  orasima

Sastojci

1 konzerva (150g ) tunjevine u salamuri

2 supene kašike oraha

1 veza celera     (40 g)

⅔ šolje (100 g) grožđa

½ šolje (120 g) jogurta

1 supena kašika (15 g) senfa

šolja zelene salate po izboru

 

Jesenji smoothie sa bundevom

Sastojci za 2-3 čaše

1+1/2 šolje nezaslađenog pirea bundeve

1 šolja jogurta

1/2 šolje bademovog mleka ili se može koristiti samo jogurt

2 kašike meda

Jedna kašičica mixa začina ( cimet,đumbir, karanfilić).

1 kašičica ekstrakta vanile

1 izmrvljen Graham kreker

1/2 šolje natopljenih ovsenih pahuljica

Priprema:

Sjedinite sve sastojke u blenderu

 

Savršen smoothie sa jabukom

Sastojci (za jednu osobu)

1 jabuka

½ kašičice cimeta

⅛ kašičice sveže narendanog muskatnog oraščića

½ šolje jogurta

2 supene kašike mleka

1 šolja leda

Cimet za dekoraciju gotovog smoothie

Priprema:

Sjedinite sve sastojke u blenderu. Ukrasite cimetom

 

Detaljnije na www.pronadjimeru.com

]]>
admin@lekarinfo.com (LekarInfo) Vesti Sat, 30 Sep 2017 00:27:17 +0200