Izaberite lekara i postavite pitanje

Brza pretraga

31. Međunarodni simponzijum o dijabetesu i ishrani

Konsultacije sa lekarima 24 sata, za sve nedoumice oko Vašeg zdravlja, terapije, ishrane... BESPLATNO.

 

U cilju podizanja svesti o gojaznosti i dijabetesu kao problemu savremenog društva, pozivamo vas da pogledate materijale sa nedavno održanog Internacionalnog simpozijuma dijabetesa i ishrane u Dubrovniku, koji je okupio najveće stručnjake današnjice u oblasti nutricionizma.Uvaženi učesnici su poslali poruku javnosti da o ovom problemu treba sve više javno govoriti i  istakli koji su mogući načini prevencije. Sa vama želimo da podelimo neke od najvažnijih materijala kako bismo zajedno istakli značaj prevencije gojaznosti i dijabetesa i pravovremene edukacije o zdravoj ishrani a posebno kod dece.

 

 

Šećeri ne podstiču kardiometaboličke bolesti više od drugih formi viška energije

 

Autor: DžonL.Sivenpajer, This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.">This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

DrSivenpajper je magistrirao i doktorirao na Katedri za nutricionizam Medicinaskog fakulteta Univerziteta u Torontu kod prof. Vladimira Vuksana. Potom je završio četvorogodišnje doktorse studije na Medicinskom fakultetu Sent Metjuz univerziteta, gde je radio na raznim klinikama u Engleskoj i Škotskoj. Potom je završio postdoktorske studije kod prof. Dejvida Dženkinsa na Univerzitetu u Torontu u periodu 2007-2009,gde je radio na nekoliko obimnih ispitivanja vezanih za ishranu, kao ina prazvoju sistematskog pregleda i u radnoj grupi za analizu. U julu 2009, drSivenpajper je započeo postdoktorsku obuku u medicinskoj biohemiji na Mekmaster univerzitetu, gde je stalni doktor na četvrtoj godini postdoktorskih studija. Licencu Medicinskog saveta Kanade dobio je u decembru 2010. Dr Sivenpajper je i dalje aktivan na polju kliničkih ispitivanja pri Centru za modofikaciju rizika faktora Bolnice Sent Majkl u Torontu. Trenutno se bavi primenom analitičkih tehnika i slučajnih kontrolnih ispitivanja u oblasti veza između ishrane i bolesti. Dva puta je bio stipendista Kanadskog instituta za zdravstvena istraživanja. DrSivenpajper nedavno je izabran za člana Kanadske asocijacije za dijabetes i Evropske asocijacije za proučavanje smernica nutritivne terapije kod dijabetesa u kliničkoj praksi. Autor je 65 naulnih radova, 8 poglavlja, 99 rezimea i dobitnik 18 stipendija tokom usavršavanja. U naučnim radovima je citiran ukupno 1039 puta.

 

Rezime članka:Studijesu ukazale na postojan odnos između slatkih napitaka i kardiometaboličkih poremećaja. Međutim, ove vezesu male i podložne kolinearnosti i ne važe za umeren nivo unosa ili ukupan unos šećera.

 

Čvrst stav ali na ograničenoj količini podataka

 

Dr Džon L. Sivenpajper gostovao je kao predavač na 31. Međunarodnom simpozijumu o dijabetesu i nutricionizmu u organizaciji Grupe za proučavanje dijabetesa i nutricionizam (DNSG). Glavna tema konferencije je gojaznost, šećer, potprandijalni metabolizam i obrasci ishrane, a drSivenpajper je učestvovao u debati o šećeru, zastupajući tezu da šećeri ne  podstiču kardiometaboličke bolesti više nego druge forme viška energije.

 

DrSevenpajper je istakao da su šećeri sve više meta debata o javnom zdravlju zbogsvoje uloge u epidemiji gojaznosti i kardiometaboličkih bolesti. Kao i kod ranijih kontroverznih stavova o ulozi masti u ishrani i gojaznosti, zauzet je čvrst stav na osnovu ograničene količine podataka. Povučene su paralele između šećera koji sadrže fruktozu i duvana, pri čemu je uticaj šećera sa fruktozom na kardiometaboličke bolesti upoređen sa uticajem duvanskog dima na pluća i kardiovaskularne bolesti. Iako eksperimentalni modeli nude prihvatljive biohemijske mehanizme koji podržavaju ove stavove, potrebno je pažljivo ispitati da li ovi mehanizmi deluju i kod ljudi.

 

Mnogi putevi vode do kardiometaboličkih bolesti

 

Studijesu ukazale na postojan odnos između slatkih napitaka i kardiometaboličkih poremećaja. Međutim, ove veze su male i podložne kolinearnosti i ne važe za umeren nivo unosa ili ukupan unos šećera. Sistematski pregledi i analize kontrolisanih ispitivanja unosa hrane pokazali suda šećeri sa fruktozom u izokaloričnoj razmeni sa drugim ugljenim hidratima (čak i pod pozitivnim energetskim balansom ili u tečnom obliku) ne daju dokaze o štetnosti. Ipak, ishrana koja sadrži šećere sa fruktozom sa viškom energije u poređenju sa samom ishranom (bez viška energije) dovodi do veće telesne težine, postprandijalnih triglicerida, krvnog pritiska, mokraćne kiseline, glukoze, insulina i markera bolesti masne jetre koja nije povezana sa alkoholizmom, što su efekti koji se više pripisuju višku energije nego šećeru. Ukupnogledano, dokazi pokazuju da zašećerena hrana i pića predstavljaju jedan od mnogih puteva do preteranog unosa i kardiometaboličkih bolesti.

 

Fokus na smanjenje preteranog unosa

 

Pažnja treba da ostane usmerena na smanjenje preteranog unosa svih vrsta kalorične hrane povezane sa gojaznošću i kardiometaboličkim bolestima, uključujući zašećerenu hranu i pića, kao i na promovisanje veće fizičke aktivnosti. 

 

 

Nutritivno upravljanje postprandijalnom glikemijom

 

Autor: Vendi R. Rasel, This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.">This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Dr Rasel je istraživač na Rouet institutu za nutricionizam i zdravlje pri Univerzitetu u Aberdinu. Ciljevi njenih istraživanja su razumevanje složenosti ishrane, procesa bioraspoloživosti i metabolizam fitohemijskih supstanci, utvrđivanje bioaktivnosti fitohemijskih supstanci, prepoznavanje metaboličkog fenotipa za različite grupe populacije i uticaj modulacije ishrane i razvoj anti-upalnih terapija. Njene specijalnosti su hemija prirodnih proizvoda i eikozanoida, ljudski metabolizam i metabolizam mikroba, metabolomika, multivarijantna analiza, molekularni modeli (vezivanje receptora, kvantna mehanika),hemija redoksa, organska sinteza, hromatografija, NMR, EPR i MS. Predstavnica je Kraljevskog hemijskog društva i članica ekspertskog panela Finske akademije. Teme njenih predavanja su Eikozanoidi I: biosinteza, metabolizam i funkcija, Eikozanoidi II: farmakologija i nutricionizam; Metabolomika i Zdravlje creva. Bila je predavač na brojnim relevantnim konferencijama i kongresima, kao što su Godišnja konferencija AICR-a u Vašingtonu, ISAPP Barselona, Prirodni bioaktivni dodaci hrani u Invernu u Britaniji, Letnja konferencija Društva za nutricionizam u Redingu u Britaniji. Autor je i ko-autor brojnih publikacija i članaka.

 

Rezime članka:Primenarežima ishrane u cilju smanjenja postprandijalnog povećanja nivoa glukoze u krvi uz prethodno utvrđene ciljeve – smanjenje viška telesne težine i porast fizičke aktivnosti – mogu da doprinesu zdravlju populacije i ograniče pojavu dijabetesa tipa 2 na svetskom nivou.

 

Neophodan je nutricionistički pristup

 

Na 31. Međunarodnom simpozijumu o dijabetesu i nutricionizmu u organizaciji Grupe za proučavanje dijabetesa i nutricionizma (DNSG), dr Vendi R. Rasel održala je predavanje o nutritivnom upravljanju postprandijalnom glikemijom. Istakla je da dokazi pokazuju da povišen nivo glukoze u krvi doprinosi pojavi dijabetesa tipa 2. Usvajanje nutricionističkog pristupa u cilju upravljanja postprandijalnom glikemijom može da dovede do strategije prevencije i kontrole dijabetesa tipa 2 koja može da se primeni na celu populaciju, što smanjuje zdravstvene troškove.

 

Modulacija ishrane utiče na postprandijalnu glikemiju

 

Da bi se primenila uspešna strategija, neophodno je razumeti uticaj modulacije ishrane na postprandijalni porast koncentracije glukoze u krvi. Dr Rasel je primenila nekoliko metoda i faktora u svom istraživanju.Sproveden je sistematski i sveobuhvatni pregled literature uz korišćenje najkvalitetnijih podataka. Studija je obuhvatila pregled glavnih makronutritivnih sastojaka(ugljeni hidrati, proteini, masti), mikronutritivnih vitamina i minerala, nenutritivnih fitohemijskih supstanci i dodataka hrani, uključujući niskokalorične zaslađivače.

 

Važna uloga crevne flore u regulisanju metabolizma

 

Najznačajnija potvrda efikasnosti unapređenja homeostaze glukoze uočena je kod nerastvorljivih i umereno fermentabilnih vlakana na bazi cerealija i mono nezasićenih kiselina kao zamene za zasićene masti. Postprandijalna glikemija smanjena je unosom viskoznih rastvorljivih vlakana, pri čemu je zaključenoda je glavni mehanizam delovanja odložena apsorpcija unetih ugljenih hidrata. Došlo se i do manjih ali značajnih dokaza da neke vrste hrane bogate fitohemijskim supstancama daju dobre rezultate. Ovo se može povezati sa pretpostavkom da crevna flora igra važnu ulogu u regulaciji metabolizma, što uključuje obezbeđivanje fitohemisjkih supstanci i drugih metabolita.

 

Značajna uloga u smanjenju dijabetesa tipa 2

 

Jasno je da komponente ishrane imaju značajan i klinički relevantan uticaj na modulaciju glukoze u krvi. Iz toga se zaključuje da primena režima ishrane za smanjenje postprandijalnog porasta nivoa glukoze u krvi uz prethodno utvrđene ciljeve – daje doprinos zdravlju populacije i ograničava porast broja slučajeva dijabetesa tipa 2 u svetu.

 

Da li dijabetičari mogu da koriste niskokalorične zaslađivače da bi uspešno kontrolisali telesnu težinu?

 

 

Autor: prof. dr Antonis Zampelas; This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.">This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Dr Antonis Zampelas je profesor nutricionizma, šef Katedre za nauku o hrani i nutricionizam, direktor laboratorije za hemiju i analizu hrane i direktor Odseka za nutriconizam na Univerzitetu za poljoprivredu u Atini. Pre povratka u Grčku, dr Zampelas je radio na Univerzitetu u Sariju kao istraživač, kao i za britansko Ministarstvo poljoprivrede, ribolova i hrane, kao viši naučni savetnik. U Grčkoj je radio kao asistent na predmetu Nutricionizam i direktor profesionalne obuke na Katedri za ishranu i dijetetiku na Univerzitetu Harokopio u Atini. Takođe je bio predsednik Grčke agencije za hranu (2008-2010). Angažovan je u raznimispitivanjima i projektima vezanim za uticaj ishrane na parametre koji utiču na razvoj koronarnih srčanih bolesti. Dr Zampelas se takođe bavi razvojem obrazovnog programa za ishranu školske dece u Grčkoj. Bio je i predsednik Grčkog društva za lipidologiju, aterosklerozu i vaskularne bolesti. Takođe je bio potpredsednik Komiteta Nacionalne uprave za lekove za odobravanje suplemenata u ishrani (2005-2007) i član Izvršnog komiteta Evropskog društva za aterosklerozu (2005-2008). Trenutno je potpredsednik Grčkog društva za nutricionizam i konsultant za nutricionizam Komiteta za obrazovanje Evropske asocijacije za prevenciju kardiovaskularnih bolesti i rehabilitaciju. Profesor Zampelas je urednik dva udžbenika o nutricionizmu, ko-urednik 15 poglavlja u udžbenicima i autor 110 radova u međunarodnim naučnim časopisima.

 

Rezime članka:S obziromda ne sadrže značajnu količinu ugljenih hidrata, zaslađivači mogu da doprinesu boljem upravljanju glukozom u krvi. Studije koje se bave uticajem niskokaloričnih zaslađivača na gojaznost i kontrolu telesne težine govore da krajnji efekat niskokaloričnih zaslađivača zavisi od njihove integracije u celokupni način života

 

Veštački zaslađivači kao rešenje za bolju glikemijsku kontrolu?

 

Kao gost predavač na 31. Međunarodnom simpozijumu o dijabetesu i nutricionizmu u organizaciji Grupe za proučavanje dijabetesa i nutricionizma (DNSG), prof. dr Zampelas je govorio o važnosti pronalaženja načina da se spreči višak kilograma i leči gojaznost. Podsetio je da je gojaznost jedan od glavnih problema osoba sa dijabetesom tipa 2 i da 85 do 90 odsto dijabetičara ima dijabetes tipa 2.Procenjuje se da će do 2030. godine 86,3odsto odraslih u SAD-u imali višak kilograma ili biti gojazno. Hrana koja sadrži šećer se krivi za doprinos epidemiji gojaznosti i neadekvatnoj glikemijskoj kontroli. Zato je jedan od predloženih načina da se smanji unos energije i smanji nivo postprandijalne glukoze zamena sukroze veštačkim zaslađivačima.

 

 

Zaslađivači mogu da poboljšaju glikemijsku kontrolu

 

Postoje studije koje govore da upotreba aspartama ili stevije može da smanji ukupni dnevni unos energije i da može da poboljša koncentraciju postprandijalne glukoze. Studije takođe pokazuju da zaslađivači mogu da pomognu u boljem usvajanju dugoročnog plana ishrane sa ciljem glikemijske kontrole igubitku i/ili održavanju telesne težine zato što obezbeđuju konzumiranje ukusnije i raznovrsnije hrane. Niskokalorični zaslađivači mogu da imaju blag efekat na kontrolu telesne težine i što je veća telesna težina, to je i efekat bolji.

 

Zaslađivači daju prednost u boljem upravljanju glikemijom

 

Prof. Zampelas je podsetio da je aspartam najproučavaniji zaslađivač. Prihvatljiv dnevni unos aspartama je 40 mg/kg dnevno i najnoviji izveštaj Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) ne preporučuje smanjenje ove količine. Zaslađivači se takođe u velikoj meri koriste u medicini, jer poboljšavaju ukus lekova bez uticaja na kontrolu glukoze u krvi. Konzumiranje proizvoda i hrane sa zaslađivačima je dozvoljena i podržana od strane Američke asocijacije za dijabetes, Evropske asocijacije za dijabetes, Američke asocijacije za dijetetiku i Evropske asocijacije za dijetetiku zato što ne sadrže značajnu količinu ugljenih hidrata, čime doprinose boljoj kontroli glukoze u krvi. Ipak, studije koje proučavaju uticaj niskokaloričnih zaslađivača na gojaznost i kontrolu telesne težine govore da krajnji efekat niskokaloričnih zaslađivača zavisi od njihove integracije u ukupni način života. 

 

 

 

Važnost fizičke aktivnosti u prevenciji dijabetesa

 

Šećerna bolest tipa 2 je dobilapandemijski karakter u svetu. Ona uveliko skraćuje i otežava život bolesnicima, a za svaku zajednicu predstavlja i veoma visok trošak. Gojaznost i prekomerna telesna težina kao iishrana bogata masnoćama i siromašna vlaknima, prepoznati su kao značajni faktori rizika za razvoj dijabetesa,ali su ujedno i faktori na koje je moguće uticati. Studije pokazuju da promene životnog stila koje uključuju redovnu fizičku aktivnost kao i promene navika u ishrani dovode do smanjenja telesne težinei mogu pomoći smanjenju rizika od razvoja dijabetesa tipa 2. Iz tog razloga je promocija redovne fizičke aktivnosti ipodsticanje ljudi da budu aktivni uz promene u načinu ishrane, važankorak u cilju primarne prevencije.

Šećerna bolest u brojkama

Dijabetes tipa 2 ili šećerna bolest je rastuća pretnja svetskom stanovništvu, a prognoze su da će do 2025. godine broj ljudi obolelih od te bolesti biti 20 posto u Evropi, 50 posto u Severnoj Americi i čak 85 posto u Južnoj i Srednjoj Americi. Drugim rečima, zemlje u razvoju očekuje porast pojave dijabetesa tipa 2 za neverovatnih 170 posto, a razvijene za 42 posto. Sve su to razlozi iz kojih je veoma važno prepoznati faktore rizika i, ukoliko je moguće, na vreme uticati na njih. Među najčešćima se spominju prekomerna težina i gojaznost (u čak 75 posto slučajeva), nedostatak fizičke aktivnostiiishrana bogata masnoćama i siromašna vlaknima, ali i porast životnog dobaiporodična anamneza. 

Kako uticati na rizične faktore?

Analizom rizičnih faktora dolazi se do zaključka da su mnogi od njih promenljivi, a postoje i uverljivi dokazi o manjem riziku od pojave dijabetesa tipa 2 kod odraslih osoba koje se redovno bave fizičkom aktivnošću i održavaju normalan indeks telesne mase.

Klinička ispitivanja pokazala su da se doslednom promenom načina života, u šta je uključeno smanjenje telesne težine i povećanje fizičke aktivnosti, efikasno smanjuje rizik od razvoja dijabetesa, a efekat posle traje godinama. To znači da gojazne osobe koje nastoje da smanje telesnu težinu i osobe koje menjaju sedanterni način života i navike u ishrani takođe pozitivno utiču na smanjenje rizičnih faktora pa čak i učinaka dijabetesa tipa 2.

 

31. međunarodni simpozijum o dijabetesu i ishraniFizička aktivnost ima povoljan učinak na sve komponente metaboličkog sindroma

Osim pozitivnih učinaka na smanjenje posledica dijabetesa tipa 2, redovna fizička aktivnost ima brojne koristi na sve komponente metaboličkog sindroma. Kad se uzme u obzir i činjenica da je oko 40 posto koronarne srčane bolesti posledica neodgovarajuće fizičke aktivnosti, postaje jasno da je promena načina života, usmerena na povećanje fizičke aktivnosti i smanjenje telesne težine nužna za održavanje zdravlja.  Dobra vest za sve one kojima se takva promena čini vrlo teško dostižnom je da je dovoljno, pa čak i optimalno rešenje za prosečni organizam, umerena promena načina života. U tom kontekstu, prosečni gubitak telesne težine ne mora biti veliki – dovoljno ju je smanjiti za oko 5 posto u odnosu na početnu težinu, što je znatno manje od gubitka težine za koji se tradicionalno smatra da je klinički značajan za prevenciju dijabetesa tipa 2. Takođe, oni pojedinci koji uglavnom neguju sedelački način života napraviće značajnu promenu uvođenjem redovne fizičke aktivnosti u svoj dnevni raspored. Dodatan podsticaj svima koji pripadaju (zbog porodične anamneze i sl.) u rizičnu grupu onih koji imaju povećanirizik da obole od dijabetesa je i činjenica da su promene u načinu života pokazale podjednak učinak kao i lekovi u odlaganju pojave dijabetesa s neznatnom pojavom ozbiljnih nuspojava.