Izaberite lekara i postavite pitanje

Brza pretraga

Konzumiranje napitaka sa šećerom nije povezano sa telesnom težinom

Konsultacije sa lekarima 24 sata, za sve nedoumice oko Vašeg zdravlja, terapije, ishrane... BESPLATNO.

 

Studija se bavila promenama telesne težine (BMI; indeksa telesne mase) među decom u Australiji i unosom ,,slatkih napitaka’’ u periodu od dve godine i ustanovila da ne postoji veza između konzumiranja slatkih pića i težine dve godine kasnije . ,,Slatki napici’’ su definisani kao ,,gazirani napici i voćni sokovi/lsirupi’’.

 

Rezultati govore da je odnos između konzumiranja slatkih pića i adipoziteta složen i da može biti povezani sa nizom navika koje se tiču ishrane i fizičke aktivnosti. Pored toga, merenje unosa hrane kod dece nije precizno tako da su potrebne dodatne studije koje će na bolji način meriti unos napitaka.

 

 

  • Ograničenja koje navode autori studije su:
  1. oPodatke o unosu napitaka su davali adolescenti za sebe i roditelji za decu za samo jedan dan u nedelji.
  2. oManjak informacija o ukupnom energetskom unosu i problem modifikacije rezultata u odnosu na ishranu i fizičke aktivnosti.
  3. oVeliki broj dece nije učestvovao u kontrolnom ispitivanju i veliki procenat ispitanika iz nižih društveno-ekonomskih grupa.
  4. oGeografsko ograničenje, nije primenjivo na svu decu i adolescente u Australiji.

 

Šta novo donosi ova studija: Bavili smo se longitudinalnom vezom između unosa slatkih pića i indeksa telesne mase na velikom uzorku dece i adolescenata u Viktoriji u Australiji. Našli smo ograničene dokaze za longitudinalnu vezu između različitih indikatora konzumiranja slatkih pića i indeksa telesne mase.

 

Cilj: Cilj ove studije je bio da ispita da li je osnovna (T1) ili dvogodišnja promena kod unosa slatkih pića kod dece i adolescenata povezana sa prosečnim indeksom telesne mase na osnovu starosti i pola (BMIz) u drugom vremenskom periodu (T2), 2 godine kasnije.

 

Metodi: Analizirani su podaci o 1465 dece i adolescenata iz uporednih grupa dve kvazi-eksperimentalne studije iz Viktorije u Australiji. U dva vremenska perioda (prosečan interval: 2,2 godine) mereni su visina i težina i procenjivan unos slatkih pića (gaziranih napitaka i voćnih sokova/sirupa).

 

Rezultati: Nije primećena veza između unosa slatkih pića u T1 i BMIz u T2 među decom i adolescentima. Deca iz porodica višeg društveno-ekonomskog statusa kod kojih je registrovan veći unos slatkih pića u T2 u poređenju sa T1 imali su veći srednji BMIz u T2 (β: 0,13, P = 0,05). Nije bilo dokaza o odnosu između unosa slatkih pića i BMIz povezanog sa unetom dozom. U dodatnim analizama smo uočili da je češće konzumiranje voćnog soka/sirupa povezano sa većim BMIz u T2 među decom.

 

Zaključak: Ova studija je dala ograničene dokaze o vezi između unosa slatkih pića i BMIz. Međutim, ova veza je složena i može da se poveže sa navikama u ishrani i fizičkoj aktivnosti.

 

 

Publikacija: Pediatric Obesity; članak prvo objavljen na internetu: 19. jun 2013. DOI: 10.1111/j.2047-6310.2013.00174.x