Izaberite lekara i postavite pitanje

Brza pretraga

Manje vežbanja a ne više kalorija dovodi do gojenja

Konsultacije sa lekarima 24 sata, za sve nedoumice oko Vašeg zdravlja, terapije, ishrane... BESPLATNO.

Filadelfija, PA, 7. jul, 2014 – Sedentarni način života a ne unos kalorija verovatno je uzrok sve veće pojave gojaznosti u SAD-u, kaže nova analiza podataka iz Nacionalnog istraživanja zdravlja i ishrane (NHANES). Studija objavljena u časopisu American Journal of Medicine otkriva da je u poslednjih 20 godina došlo do naglog smanjenja fizičke aktivnosti i porasta prosečnog indeksa telesne mase (BMI), dok je unos kalorija ostao na istom nivou. Ispitivači smatraju da bi smanjenje fizičke aktivnosti u slobodno vreme, posebno među mladim ženama, moglo biti krivac za porast stope gojaznosti.

 

Na osnovu analize podataka iz NHANES istraživanja za poslednjih 20 godina, istraživači sa Stanford univerziteta su otkrili da je broj odraslih žena u SAD-u koje se ne bave fizičkom aktivnošću skočio sa 19,1 odsto u 1994. na 51,7 odsto u 2010. godini. Kod muškaraca je taj procenat porastao sa 11,4 odsto u 1994. na 43,5 odsto u 2010. Tokom istog perioda, prosečan BMI je porastao u svim kategorijama stanovništva, a najviše među mladim ženama starosti između 18 i 39 godina.

,,Do ovih promena je došlo u kontekstu značajnog procenta odraslih osoba koje se ne bave fizičkom aktivnošću, dok nikakve značajne promene u prosečnom dnevnom unosu kalorija na nivou cele populacije nisu uočene’’, objašnjava glavni istraživač dr Uri Ladabaum, vanredni profesor medicine (gastroenterologija i hepatologija) na Medicinskom fakultetu Stanford univerziteta. ,,Na nivou cele populacije smo ustanovili značajnu vezu između nivoa fizičke aktivnosti u slobodno vreme, ali ne i dnevnog unosa kalorija, kao i porast i BMI i obima struka.’’

Studija se bavila porastom gojaznosti sa aspekta vežbanja i unosa kalorija. Mada istraživači nisu ispitivali koja vrsta hrane se konzumira, primetili su da ukupni dnevni unos kalorija, unos masti, ugljenih hidrata i proteina nije značajno promenjen u proteklih 20 godina, dok stopa gojaznosti među Amerikancima nastavlja da raste.

Istraživači su pratili porast abdominalne gojaznosti, koja je nezavisni pokazatelj mortaliteta, čak i među osobama sa normalnim BMI. Abdominalna gojaznost se definiše kao obim struka od 88 cm (34,65 inča) ili više za žene i 102 cm (40,16 inča) ili više za muškarce. Podaci su pokazali da se prosečan obim struka povećavao za 0,37 odsto godišnje među ženama i za 0,27 odsto godišnje među muškarcima. Kao i kod porasta prosečnog BMI, grupa stanovništva kod koje je došlo do najvećeg porasta abdominalne gojaznosti su žene.

,,Prisustvi abdominalne gojaznosti je poraslo među ženama normalne telesne težine i žena i muškaraca sa viškom kilograma’’, primećuje dr Ladabaum. ,,Ostaje nepoznato da li sama prekomerna težina povećava rizik od mortaliteta, ali trend abdominalne gojaznosti među osobama sa viškom kilograma zabrinjava sa aspekta rizika povezanih sa uvećanim obimom struka nezavisno od BMI.’’

Kada su Ladabaum i drugi podelili ispitanike u najnovijem NHANES istraživanju po rasi/etničkoj priipadnosti i starosti, ustanovili su da se preko 50 odsto radno sposobnih odraslih osoba u osam demografskih podgrupa ne bavi fizičkom aktivnošću u slobodno vreme. Prema ovim podacima, do najvećeg smanjenja vežbanja je došlo kod žena, naročito onih afričkog i meksičkog porekla.

Iako se povećan unos kalorija često okrivljuje za sve veću stopu gojaznosti, u ovoj studiji nije ustanovljena nikakva veza između ove dve pojave; naprotiv, veza je otkrivena između nedostatka fizičke aktivnosti i visokog BMI. ,,Naša otkrića ne podržavaju opšte prihvaćeno mišljenje da porast gojaznosti u Sjedinjenim Državama može prvenstveno da se pripiše porastu prosečnog unosa kalorija među Amerikancima’’, zaključuje dr Ladabaum. ,,Mada se ukupni trendovi gojaznosti u Sjedinjenim Državama prate i stopa gojaznosti stagnira, naše analize ukazuju na zabrinjavajuće trendove kod mlađih odraslih osoba, kod žena i kod abdominalne gojaznosti, kao i konstantne rasne/etničke razlike.’’

Nema jednostavnog rešenja u borbi protiv gojaznosti, ali utvrđivanje veze između pada fizičke aktivnosti i porasta BMI, kao i delova stanovništva koji su time najviše pogođeni, može da pomogne zdravstvenim radnicima da razviju ciljane, uspešne intervencije. U svom komentaru, glavna urednica časopisa American Journal of Medicine Pamela Pauers Henli (Pamela Powers Hannley) ističe sledeće: ,,Ako mi kao zemlja zaista želimo da preuzmemo kontrolu nad zdravljem i troškovima zdravstvene nege, rad Ladabauma i drugih bi trebalo da bude poziv za buđenje. Moramo da uložimo ogromne sveobuhvatne napore da kontrolišemo gojaznost, kao što su podsticanje zajednica da obezbede sigurna mesta za fizičku aktivnost, obezbeđivanje dovoljnih količina zdrave hrane i osnaživanje Amerikanaca da preuzmu kontrolu nad svojim zdravljem.’’

Izvor: Elsevier Health Sciences