Definiše se kao prisustvo bola u grudima koji se, uglavnom, javlja u miru, a elektrokardiografski se mani festuje elevacijom ST segmenta. Ova vrsta angine je posledica spazma koronarnih arterija koji dovodi do nagletali prolazne, redukcije lumena sa posledičnoffi ishemjom. Spazam može nastati na potpuno normalnoj ili lako aterosklerotski izmenjenoj arteriji (češće), a uzrokovan je hiperreaktivnošću segmenta koronarne arterije usled endotelne disfunkcije.
Angina pectoris predstavlja paroksizmalni klinički sindrom, praćen bo- lovima, nastao zbog ishemije miokarda. Najčešće je uzrokovana aterosklerotskim sužavanjem lumena koronarnih arterija. Faktori rizika za nastanak ateroskleroze su hipertenzija, dijabetes, pušenje, nasleđe i hiperlipoproteinemija. Zbog nesrazmere u potrebama miokarda za kiseonikom i perfuzije miokarda krvlju, srčani mišić postaje hipoksičan, što dovodi do nakupljanja produkata anaerobnog metabolizma, koji, nadražajem nervnih završetaka, stvaraju duboku visceralnu senzaciju bola. Na osnovu kliničke slike, angina pectoris se deli na stabilnu anginu, nestabilnu anginu i Prinzmetalovu anginu.
PRINZMETALOVA (VAZOSPASTIČNA) ANGINA PECTORIS
Etiologija i klinička slika:
Definiše se kao prisustvo bola u grudima koji se, uglavnom, javlja u miru, a elektrokardiografski se mani festuje elevacijom ST segmenta. Ova vrsta angine je posledica spazma koronarnih arterija koji dovodi do nagletali prolazne, redukcije lumena sa posledičnoffi ishemjom. Spazam može nastati na potpuno normalnoj ili lako aterosklerotski izmenjenoj arteriji (češće), a uzrokovan je hiperreaktivnošću segmenta koronarne arterije usled endotelne disfunkcije. Bolesnici su, uglavnom mlade osobe, koje su uglavnom pušači. Javlja se tipičanjnginozni_bol, a srazmerno su česti kompleksni komorski poremećaji ritma koji mogu uzrokovati sinkopu.
Dijagnoza:
EKG promene (tranzitorna elevacija ST segmenta) predstavljaju ključ za pravilnu dijagnozu. Najspecifičniji test za Prinzmetalovu anginu jeste ergonovinski test,-koji se izvodi tako što se u koronarnu arteriju ubrizga- va ergonovin u progresivno. većim dozama- Ovaj tekst se primenjuje samo kod bolesnika bez značajne stenoze, a kao pozitivan tekst, smatra se fokalni spazam koronarne arterije.
Lečenje:
U terapiji ovih bolesnika primen juje se aspirin, nitrati i anatgonisti kalcijuma (najvažniji lekovi). Takođe je važno prekinuti pušenje. Revaskularizacija se, u ovih bolesnika, uglavnom ne primenjuje.
Česta pitanja o Vazospastična angina pectoris
Šta je vazospastična angina pectoris?
Vazospastična, odnosno Prinzmetalova angina pectoris je oblik angine pektoris kod koga bol u grudima nastaje zbog iznenadnog, prolaznog spazma (grča) koronarne arterije, što privremeno smanjuje protok krvi kroz srčani mišić. Za razliku od klasične angine, tipično se javlja u mirovanju, a tokom napada se na EKG-u često registruje elevacija ST segmenta.
Koji su simptomi vazospastične angine pectoris?
Osnovni simptom je bol ili stezanje u grudima koji se obično javlja naglo i u miru, često noću ili u ranim jutarnjim satima, a ne nakon fizičkog napora kao kod uobičajene angine. Bol je najčešće kratkotrajan i prolazan, ali se epizode mogu ponavljati.
Koji su uzroci i faktori rizika za nastanak ove bolesti?
Osnovni mehanizam je hiperreaktivnost segmenta koronarne arterije usled poremećaja funkcije endotela, zbog čega dolazi do naglog spazma krvnog suda – on se češće javlja na blago aterosklerotski izmenjenoj, ali može i na potpuno normalnoj arteriji. Opšti faktori rizika povezani sa oboljenjima koronarnih arterija uključuju pušenje, povišen krvni pritisak, dijabetes, poremećaj masnoća u krvi i nasleđe.
Kako se leči vazospastična angina pectoris?
Lečenje je uglavnom usmereno na sprečavanje spazma koronarnih arterija i obuhvata promenu životnih navika, pre svega prestanak pušenja, u kombinaciji sa terapijom lekovima koji opuštaju zid krvnih sudova. Vrstu, dozu i trajanje terapije uvek određuje lekar, prilagođeno individualnom stanju pacijenta.
Kada je potrebno hitno se javiti lekaru?
Nagli, jak bol u grudima, posebno ako je praćen znojenjem, otežanim disanjem, osećajem nepravilnog rada srca ili gubitkom svesti, predstavlja hitno stanje i zahteva odmah pozivanje hitne medicinske pomoći, jer se bez lekarske procene ne može sa sigurnošću razlikovati od infarkta miokarda. Svaku novu ili izraženiju epizodu bola u grudima treba odmah medicinski proveriti, a ne čekati da simptomi sami prođu.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
