Lupusni antikoagulans antifosfolipidni sindrom

Lupusni antikoagulans — najkraće Šta je Antitela (IgG ili IgM) usmerena na kompleks fosfolipid–belančevina plazme. Odakle ime Prvi put je dokazan kod sistemskog eritemskog lupusa — ali nije vezan samo…

Opširnije

Disfibrinogenemija i poremećaji fibrinolize

Disfibrinogenemija i poremećaji fibrinolize — najkraće Šta je Nasledni poremećaj fibrinogena ili plazminogena — opisano je nekoliko porodica sa ponavljanim trombozama i embolijama. Neočekivan obrt Većina disfibrinogenemija daje krvarenje, ali…

Opširnije

Mutacija protrombina, trombomodulina, hiperhomocisteinemija i ostale trombofilije

Mutacija protrombina i ostale trombofilije — najkraće Šta je protrombin 20210 Mutacija gena za protrombin — guanin na mestu 20210 zamenjen adeninom. Šta ta promena čini Protrombin postaje aktivniji nego…

Opširnije

Rezistencija na aktivirani protein C

Rezistencija na aktivirani protein C — najkraće Šta je V činilac koagulacije ne može da bude ugašen aktiviranim proteinom C. Koliko je česta Najčešća nasledna sklonost ka trombozi — nalazi…

Opširnije

Urođeni nedostatak proteina C i proteina S

Urođeni nedostatak proteina C i S — najkraće Šta su Činioci zavisni od vitamina K, stvaraju se u jetri; zajedno koče aktivirani V i VIII činilac koagulacije. Kako rade Protein…

Opširnije

Urođeni nedostatak antitrombina III

Urođeni nedostatak antitrombina III — najkraće Šta je antitrombin III Prirodni kočnica zgrušavanja — koči trombin i ostale aktivirane činioce koagulacije. Kako se nasleđuje Autozomno dominantno. Kako se ispoljava Ponavljanim…

Opširnije

Tromboza (Thrombosis)

Tromboza — najkraće Šta je Ugrušak nastaje na pogrešnom mestu u krvnom sudu i ometa protok krvi. Arterijske tromboze Tkivo ostaje bez krvi i kiseonika; ugrožavaju život ako pogode srce,…

Opširnije

Diseminovana intravaskularna koagulacija (Coagulatio intravascularis diseminata)

DIK — najkraće Šta je Stečeni poremećaj hemostaze — brojne tromboze u sitnim krvnim sudovima koje mogu trajno oštetiti organe. Zašto istovremeno i krvarenje Sve zalihe činilaca zgrušavanja se potroše…

Opširnije

Stečeni koagulopatski hemoragijski sindromi

Stečeni poremećaji zgrušavanja — najkraće Koliko su česti Znatno češći i složeniji od urođenih. Zašto nastaju Smanjeno stvaranje činilaca, gubitak krvarenjem, potrošnja u DIK-u, antitela koja ih koče ili primena…

Opširnije

Nedostatak ostalih faktora koagulacije

Nedostatak ostalih činilaca koagulacije — najkraće Koji su to Protrombin (II), V, VII i X činilac — vrlo retki, nasleđuju se autozomno recesivno. Kakva krvarenja Spontana, posle povrede ili obilne…

Opširnije

Nedostatak XI činioca koagulacije hemofilija C

Hemofilija C — najkraće Šta je Nasledni poremećaj zgrušavanja zbog manjka XI činioca koagulacije; naziva se i Rozentalov sindrom. Kako se nasleđuje Autozomno recesivno — za razliku od hemofilije A…

Opširnije

Hemofilija B (Haemophilia B)

Hemofilija B — najkraće Šta je Urođeni poremećaj zgrušavanja zbog manjka IX činioca koagulacije. Kako se ispoljava Obilnija krvarenja i spontana krvarenja — najčešće u velike zglobove. Kako se nasleđuje…

Opširnije

Hemofilija A (Haemophilia A)

Hemofilija A — najkraće Šta je Najčešći nasledni poremećaj zgrušavanja — manjak ili neispravnost VIII činioca koagulacije. Kako se ispoljava Doživotna sklonost krvarenju — spontano ili posle male povrede, najčešće…

Opširnije

Von Willebrandova bolest (Morbus von Willebrand)

Von Vilebrandova bolest — najkraće Šta je Najčešći nasledni poremećaj krvarenja — manjak ili izostanak von Vilebrandovog činioca (vWF). Koliko je česta Kod 1 na 800–1.000 osoba. Dve uloge vWF…

Opširnije

Trombocitopatije (Thrombocytopathiae)

Trombocitopatije — najkraće Šta su Krvarenja — tačkasta, modrice i iz sluznica — pri normalnom broju trombocita. Ključni nalaz Produženo vreme krvarenja uz uredan broj trombocita. Podela Nasledne (vrlo retke)…

Opširnije

Trombocitemija

Trombocitemija — najkraće Šta je Povećan broj trombocita u krvi. Kada je fiziološka Posle napora i pod dejstvom adrenalina. Bolesti krvi Mijeloproliferativne bolesti — esencijalna trombocitemija, hronična mijeloidna leukemija, prava…

Opširnije

Trombocitopenije kao posledice senzibilizacije lekovima

Trombocitopenije izazvane lekovima — najkraće Kako lekovi škode Neki su otrovni za srž i smanjuju stvaranje trombocita; kod drugih je u osnovi imunoalergijska reakcija. Alkohol Veće količine potiskuju rad koštane…

Opširnije

Hronična imuna irombocitopenijska purpura (ITP) (Purpura immunothrombocytopenica chronica)

Hronična imuna trombocitopenijska purpura (ITP) — najkraće Šta je Autoimuna bolest — nizak broj trombocita i purpura, uz normalan ili povećan broj megakariocita u srži i bez uvećane slezine. Kako…

Opširnije

Trombocitopenije (Thrombocytopeniae)

Trombocitopenije — najkraće Šta je Broj trombocita ispod 150×109/l (normala 150–400). Kada mogu spontana krvarenja Ispod 50×109/l. Kada su uobičajena Između 10 i 20×109/l. Kada je opasno po život Ispod…

Opširnije

Vaskularni hemoragijski sindromi (Syndroma haemorrhagicum vascularis)

Vaskularni hemoragijski sindromi — najkraće Šta su Krvarenja zbog poremećaja zida sitnih krvnih sudova — kapilara, venula i arteriola; nasledna ili stečena. Gde se vide U koži, potkožnom tkivu i…

Opširnije

Hemostaza i bolesti hemostaze

Hemostaza i bolesti hemostaze — najkraće Šta je hemostaza Proces kojim telo sprečava gubljenje krvi posle povrede krvnog suda. Najpre trombociti stvore ugrušak koji zaustavi krvarenje (primarna hemostaza), a zatim…

Opširnije

Benigna monoklonska gamapatija (Gammapathia monoclonalica benigna)

Benigna monoklonska gamapatija — najkraće Šta je Prisustvo M-proteina u plazmi bez znakova maligne bolesti u koštanoj srži. Koliko plazmocita Normalno (< 4%) ili blago uvećano (< 10%). Koliko M-proteina…

Opširnije

Bolest teških lanaca (Morbus Franklin)

Bolest teških lanaca — najkraće Šta je Retka maligna bolest u kojoj izmenjeni limfociti luče samo teški lanac imunoglobulina — gama, alfa ili mi. Šta zahvata Koštanu srž, limfne žlezde,…

Opširnije

Primarna makroglobulinemija (Macroglobulinemia primaria)

Valdenstremova makroglobulinemija — najkraće Šta je Maligna bolest limfoplazmocita koji stvaraju veliku količinu IgM. Koga pogađa Osobe preko 50 godina, češće muškarce. Kako teče Sporo, kroz niz godina — tegobe…

Opširnije

Multipli mijelom (Myeloma multiplex)

Multipli mijelom (Myeloma multiplex) — najkraće Šta je Maligno oboljenje kod kog se plazma ćelije iz jednog klona nekontrolisano umnožavaju u koštanoj srži, stvaraju izmenjene (monoklonske) imunoglobuline i razaraju kosti.…

Opširnije

Nehodgkinski limfomi (Lymphoma nonHodgkin)

Ne-Hodžkinski limfomi — najkraće Šta su Raznorodna grupa tumora nastalih umnožavanjem limfoidnih ćelija u raznim fazama njihovog sazrevanja. Po čemu se razlikuju od Hodžkinovog Sadrže ćelije samo jedne vrste i…

Opširnije

Hodgkinov limfom (Hodgkinova bolest) Lymphoma Hodgkin; Morbus Hodgkin)

Hodžkinov limfom — najkraće Šta je Maligna bolest limfnog tkiva sa Rid-Šternbergovim ćelijama. Glavni znak Bezbolno, postepeno uvećanje limfnih žlezda. Koliko je čest Na 100.000 — 3,3 kod muškaraca i…

Opširnije

Hronična granulocitna leukemija (HGL) (Leukaemia granulocytica chronica)

Hronična granulocitna leukemija — najkraće Šta je Maligna bolest krvi koja se širi iz jednog klona ćelija; one skupljaju nove mutacije i bolest prelazi u ubrzanu, pa u akutnu fazu.…

Opširnije

Leukemija vlasastih ćelija (Hairy cell leukaemia, Tricholeukaemia)

Leukemija vlasastih ćelija — najkraće Šta je Hronična maligna bolest limfocita; ćelije imaju vlasaste ispuste nejednake dužine — otuda ime. Prepoznatljiva slika Pad svih krvnih loza, vrlo velika slezina i…

Opširnije

Hronična limfocitna leukemija (Leukaemia lymphocytica chronica)

Hronična limfocitna leukemija — najkraće Šta je Hronična maligna bolest u kojoj se limfociti umnožavaju i gomilaju u srži, krvi, slezini, limfnim žlezdama i jetri. Koliki udeo 25% svih leukemija.…

Opširnije

Leukemije (Leukaemiae)

Leukemije — pregled — najkraće Šta su Maligne bolesti krvotvornog sistema — jedna loza ćelija se nezadrživo umnožava. Šta se vidi Povećan broj leukocita u krvi i povećana masa leukocita…

Opširnije

Neutropenije (Granulocitopenije)

Neutropenije — najkraće Šta je Broj granulocita ispod 1,5×109/l. Koje su najčešće Stečene; konstitucione i nasledne su vrlo retke. Blagi oblici Najčešće bez ijedne tegobe — otkriju se slučajno. Na…

Opširnije

Methemoglobinemija

Methemoglobinemija — najkraće Šta je Gvožđe u hemoglobinu oksidiše i takav hemoglobin (methemoglobin) ne može da veže kiseonik. Kako se telo brani Enzim methemoglobin-reduktaza (citohrom b5 reduktaza) vraća hemoglobin u…

Opširnije

Hemoglobini s patološkim afinitetom prema kiseoniku

Hemoglobin sa izmenjenom vezom za kiseonik — najkraće Visok afinitet Hemoglobin previše čvrsto vezuje kiseonik i teško ga otpušta tkivima — telo to nadoknađuje stvaranjem viška crvenih krvnih zrnaca (eritrocitoza).…

Opširnije

Nestabilni hemoglobini

Nestabilni hemoglobini — najkraće Šta je Hemoglobin se taloži unutar eritrocita zbog izmenjene građe molekula. Šta se vidi u eritrocitu Hajncova telašca — grudvice istaloženog hemoglobina. Zašto nastaje Zamena aminokiseline…

Opširnije

Drepanocitoza (bolest i anemija srpastih eritrocita)

Drepanocitoza (anemija srpastih ćelija) — najkraće Šta je Hemoglobin S tera eritrocit da u nedostatku kiseonika zauzme oblik srpa. Gde je najviše ima Rasprostranjenost se poklapa sa malaričnim područjima Evroazije…

Opširnije

Hemoglohinopatije (Hemoglobinopathiae)

Hemoglobinopatije — najkraće Šta su Bolesti izazvane izmenjenom građom hemoglobina. Kada je to shvaćeno Pauling je 1949. pokazao da izmenjeni hemoglobin drugačije putuje u električnom polju. Prva razjašnjena 1957. —…

Opširnije

Hemolizne anemije izazvane hemijskim jedinjenjima i lekovima

Hemolizne anemije od hemikalija i lekova — najkraće Glavni mehanizam Većina tih sredstava su oksidaciona — denaturišu hemoglobin i razaraju eritrocit. Neoksidativni put Arsin se veže za SH grupe na…

Opširnije

Hemolizne anemije izazvane fizičkim činiocima

Hemolizne anemije od fizičkih činilaca — najkraće Najčešći uzrok Povišena temperatura — i kod opekotina trećeg stepena preko 20% površine tela. Iznad koje temperature Preko 40 °C — eritrociti se…

Opširnije

Hemolizne anemije izazvane mikroorganizmima

Hemolizne anemije od mikroorganizama — najkraće Kada nastaju Kao jedan od znakova osnovne infekcije, a ne kao zasebna bolest. Praživotinje Uvećavaju slezinu, pa ona prekomerno razara krvna zrnca (hipersplenizam). Malarija…

Opširnije