Ovakve priče su srž ljubavnih romana, žanra koji postoji od sredine 18. veka i koji se danas prodaje u milionskim tiražima, bez obzira na kritiku koja im osporava književnu vrednost, a sada i to da da takva literatura ne zagovara siguran seks, a rađanje dece promoviše kao najveći uspeh neke veze.
„Ukoliko čitaoci počnu da veruju u priče koje nudi romantična fikcija onda će sebi nagomilati mnogo problema„, rekla je savetnica za parove i autorka studije o ljubavnim romanima, Suzan Kvilijam.
„Nekada je najbolja stvar koju možemo da uradimo za naše klijente, da im kažemo da se manu knjiga i okrenu realnosti„, dodala je Kvilijam u tekstu koji je napisala za „Žurnal za planiranje porodice i reproduktivnu zaštitu“.
Prema njenim rečima, nedavna studija je pokazala da svega 11,5 procenata „ljubića“ pominje upotrebu kondoma.
„I u većini tih romana, heroina mahom odbacuje tu ideju, jer ne želi ‘barijeru’ između nje i heroja„, dodala je Kvilijam.
Čak su i nešto eksplicitnije verzije ovih romana neodgovorne u vezi sa seksualnim zdravljem žene. Većina njih, navela je Kvilijam, se završi tako što „heroinu od opasnosti spase glavni junak i onda se ona izgubi u radostima života punog orgazama i beskrajnog niza lakih trudnoća koje zacementiraju njihov brak“.
Veliki problem, smatraju stručnjaci, je što se u ovakvim romanima žena prikazuje slabom i nepotpunom bez muškarca, pa se indirektno sugeriše da ne drži život u svojim rukama. Drugi problem je i što se u ljubavnim romanima vrlo često propagira i seks bez pristanka, odnosno opravdava se muška dominacija.
„Želimo da žene budu svesne svojih želja, a ne da ih neko tome nauči. Cilj nam je da našim klijentkinjama objasnimo da prvi put možda neće biti toliko radostan i da možda neće postići višestruke orgazme, ali da zbog toga nisu manje važne i da će stvari, zahvaljujući pažnji i dobrom raspoloženju biti bolje„, rekla je ona.
Kvilijam je navela i da je njen cilj da ukaže na stres koje mogu da donesu trudnoća i podizanje dece i da obeshrabre pravljenje dece kao dokaz snage veze.
(Tanjug)
Podeli ovu vest sa prijateljima na FACEBOOK-u. 
Izvor: S media, foto: Guliver/Thinkstock
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
