HROMATIN

Hromatin je kompleks molekula DNK, histona i nehistonskih proteina u jedru eukariotskih ćelija — materijal od koga su sačinjeni hromozomi. Razlikuju se euhromatin (svetliji, rastresitiji, genetički aktivan) i heterohromatin (tamniji, kondenzovan, uglavnom genetički neaktivan).

HROMATIN (engl. chromatin), kompleks molekula DNK, histona i nehistonskih proteina prisutan u jedru eukariotskih ćelija. To je materijal od koga su sačinjeni hromozomi. Prema morfološkim i funkcionalnim osobinama razlikuju se dva tipa hromatina: euhromatin i heterohromatin. Euhromatin je svetliji, rastresitiji, ranije se replicira i sadrži uglavnom genetički aktivne regione, dok je heterohromatin tamniji, kondenzovan, kasnije se replicira i uglavnom je genetički neaktivan. 

Euhromatin i heterohromatin

Razlika između ta dva oblika je razlika između gena koji rade i gena koji miruju. Euhromatin je rastresit i svetliji pod mikroskopom; DNK je u njemu dostupna, pa se geni sa tog dela prepisuju. Heterohromatin je zbijen i tamniji; DNK je u njemu čvrsto namotana i uglavnom neaktivna.

Odnos ta dva oblika nije stalan — ista ćelija ga menja tokom razvoja i prema tome šta joj je u datom trenutku potrebno. Zato dve ćelije sa istim genima mogu raditi sasvim različit posao.

Od hromatina do hromozoma

Kada se ćelija sprema da se deli, hromatin se sve više zbija dok se ne oblikuje u hromozome — oblik u kome se nasledni materijal može bezbedno razdvojiti na dve ćerke ćelije. Van deobe hromozomi kao takvi ne postoje; postoji hromatin razastrt po jedru.

Zašto se pominje u nalazima

Izgled hromatina patolog opisuje pri pregledu ćelija, jer se kod malignih ćelija jedro često menja — postaje krupnije, nepravilno, sa grubo raspoređenim hromatinom. Takav opis („grubozrnasti hromatin“) sam po sebi nije dijagnoza nego jedan od nalaza koje lekar tumači zajedno sa ostalima.

Zašto je važno kako je DNK upakovana

U svakoj ćeliji ima oko dva metra DNK, a jedro je manje od stotog dela milimetra. Da bi stalo, vlakno je namotano na kalemove od histona, pa se ti kalemovi dalje pakuju u sve gušće spirale. Način pakovanja nije samo skladištenje: on odlučuje koji deo nasledne poruke je uopšte dostupan za čitanje.

Na tom mestu se javlja i pojam epigenetike — hemijske oznake koje se dodaju na DNK i histone ne menjaju sam zapis, ali otvaraju ili zatvaraju delove hromatina. Tako ishrana, starenje i spoljni uticaji mogu promeniti rad gena, a da sam gen ostane isti.