Bez cinka nema zdravog odrastanja i funkcionisanja organizma. Spada u esencijalne minerale – mikroelemente jer se u organizmu nalazi u izuzetno maloj količini, ali mu je značaj ogroman.
Cink je sastavni deo preko 200 proteina u organizmu, uključujući i brojne enzime, pa je od ogromnog značaja za rast i razvoj deteta. Sve uloge cinka u organizmu ne bi stale ni u mnogo duži tekst, pa da navedemo najvažnije:
-
Cink pomaže u borbi sa virusnim infekcijama gornjih disajnih puteva tako što blokira važan enzim rinovirusa, jednog od najčešćih prouzrokovača prehlade, a time sprečava njegovo umnožavanje i širenje po organizmu.
-
Pored ovog direktnog dejstva na viruse, cink je sastavni deo procesa u telu koji učestvuju u odbrani organizma od „mikronapadača” pa je važan deo zdravog imuniteta deteta.
-
Cink ima antioksidativni efekat – neutrališe “višak” kiseonika (kao i slobodnih radikala) pa tako štiti od prevremenog trošenja i starenja kože i mišića.
-
Cink ubrzava zarastanje rana nakon povreda, tako što je deo enzima “reparacije” oštećenog tkiva.
-
Pomaže u lečenju i prevenciji ojeda (pelenskog dermatitisa) kod beba, ubrzavaući obnovu oštećene kože i tako joj obnavlja zaštitni efekat, koji je veoma važan u ovom osetljivom periodu života deteta.
-
Cink ima važnu ulogu ima u formiranju kostiju, ali i u aktivaciji vitamina A koji je važan za zdrav vid deteta.
-
Pokazalo se da cink učestvuje u procesu varenje hrane, a neke studije su čak pokazale da može pomoći i u izlečenju kod proliva.
-
Neophodan je za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, ali i za stvaranje važnih hormona (insulina, hormona rasta).
Koje namirnice sadrže cink?
-
Crvena mesa, posebno govedina, jagnjetina i jetra – imaju najveći sadržaj cinka.
-
Ima ga u žitaricama i kupusu, a u nešto manjoj meri i u pasulju, kikirikiju, orasima, bademima, semenu bundeve i suncokreta.
-
Majčino mleko sadrži dva miligrama cinka, što u potpunosti zadovoljava dnevne potrebe bebe tokom dojenja. Još jedna potvrda da je mamino mleko najbolje za bebu. Međutim, to nije slučaj sa kravljim mlekom, pa mora da se doda cink, kako bi se obezbedio neophodan dnevni unos tog elementa.
Koje su najčešće manifestacije nedostatka cinka?
Deficit cinka je srećom redak u razvijenim zemljama. Najčešće je njegov nedostatak posledica neadekvatne ishrane, ali može da se javi i u sklopu raznih bolesti ili stanja: mala apsorpcija (veoma loša funkcija creva), neka urođena oboljenja (enteropatski akrodermatitis), hronična oboljenja jetre ili bubrega, anemija srpastih ćelija, šećerna bolest, neke maligne bolesti. Namirnice koje sadrže puno fitata, kao što su cerealije i mahune, zatim kofein iz kafe i čaja – smanjuju apsorpciju cinka u crevima.
Dugotrajan nedostatak cinka kod dece dovodi do patuljastog rasta, nerazvijenosti polnih žlezda, kožnih promena, slabljenja imuniteta, a takođe i do oštećenja čula ukusa, ćelavosti, anoreksije, noćnog slepila, anemije, letargije i sporijeg zarastanja rana.
Nedostatak cinka u trudnoći može da dovede do oštećenja ploda i male porođajne mase deteta, ali može da dovede do komplikacija samog porođaja.
Može li se preterati sa cinkom?
Iako je cink neophodan za organizam, prekomerne količine mogu da budu štetne. Veće količine cinka smanjuju apsorpciju gvožđa i bakra, dovodeći do pojave anemije i oštećenja imuniteta, a u težim situacijama može da dođe do povraćanja i proliva. Ovo se izuzetno retko dešava, a kada se poštuju preporučene doze ne može se “predozirati” dete!
Kada treba “pojačati” unos cinka?
Nadoknada ovog elementa se preporučuje kod teške pothranjenosti i proliva. Suplementacija cinkom, posebno kod dece sa malom porođajnom masom, sprečava bolesti (upalu pluća, smanjuje učestalost i težinu proliva) i smanjuje smrtnost.
Suplementacija cinkom je neizostavan deo terapije kod enteropatskog akrodermatitisa, retkog genetskog oboljenja kod kojeg postoji poremećaj apsorpcije cinka.
