Nauka kaže da ishrana koja zasićuje može da bude efikasnija od keto ishrane

Isprobali ste sve moguće moderne načine ishrane – paleo dijetu, dijetu 30 dana, periodično gladovanje (da ne pominjemo num dijetu, post svetog Danila i kocku sira pre nego što se ne onesvestite). Pa u čemu je onda stvar sa svim tim planovima ishrane od kojih ste stalno gladni i nezadovoljni? Možda ne unosite sastojke koji su dobri za vas, a koji vas uvek zasite.

Autor: Ketrin Gilen

Isprobali ste sve moguće moderne načine ishrane – paleo dijetu, dijetu 30 dana, periodično gladovanje (da ne pominjemo num dijetu, post svetog Danila i kocku sira pre nego što se ne onesvestite). Pa u čemu je onda stvar sa svim tim planovima ishrane od kojih ste stalno gladni i nezadovoljni? Možda ne unosite sastojke koji su dobri za vas, a koji vas uvek zasite.

Prema dr Širin Panahi, postoji jedan bolji pristup, a zove se „ishrana koja zasićuje”. Nauka pokazuje da ona uspešno pomaže ljudima da kontrolišu telesnu težinu i zdravlje bez ekstremnih mera kao što je ograničavanje ili ukidanje celokupnih grupa namirnica (kao što su ugljeni hidati, na primer). Ali šta ona tačno predstavlja?

Prema članku koji je Panahi objavila u časopisu Scientific American, ishrana koja zasićuje je „ishrana koja se sastoji od zdravih namirnica koje posebno zasićuju, tj. namirnica koje daju osećaj sitosti i zadovoljstva”. To su namirnice bogate proteinima (kao što je riba), vlaknima (kao što su žitarice sa celim zrnom) i razno voće i povrće. Međutim, za razliku od mnogih modernih dijeta, ishrana koja zasićuje obuhvata zdrave masti (avokado, na primer) i čak i mlečne proizvode koji su bogati probioticima za dobar rad creva (uključujući jogurt i neprocesovani sir). Na spisku je i kapsaicin koji daje ljutinu papričicama.

„Ono što karakteriše ove namirnice jeste da svaka od njih ima osobine koje doprinose vašem zdravlju tako što umanjuje glad, smanjuje masti u organizmu, snižava šećer u krvi, poboljšava krvni pritisak ili ubrzava metabolizam”, objašnjava Panahi. A kada ih iskombinujete u svom planu ishrane, to bi moglo da bude pravo rešenje za održavanje zdrave telesne težine, kaže ona. Prema njenim rečima, 2017. godine je sprovedena studija u kojoj su učesnici bili ili na ishrani koja zasićuje (sa 20 do 25 odsto proteina) ili na normalnoj ishrani (sa 10 do 15 odsto proteina). Prva grupa je izgubila više kilograma i masti, osećala se sitijom i imala više šansi da održi taj način ishrane.

Naravno, jedna studija koja obećava samo je vrh ledenog brega. Ali smo mi spremni da je prihvatimo. Vreme je da se zaboravi keto ishrana.