Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Česta pitanja o PULSNI PRITISAK
Za šta se koristi pulsni pritisak?
Pulsni pritisak nije lek, već vrednost koja predstavlja razliku između sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska. Lekari ga koriste kao dodatni pokazatelj stanja krvnih sudova i rada srca, jer njegova promena može ukazati na smanjenu elastičnost arterija ili na promene udarnog volumena srca.
Kako se dozira pulsni pritisak?
Pulsni pritisak se ne dozira, jer nije supstanca koja se uzima, već izračunata vrednost dobijena merenjem krvnog pritiska. Tumačenje da li je izmerena vrednost u granicama normale prepušteno je lekaru, koji je sagledava u kontekstu ukupnog zdravstvenog stanja pacijenta.
Koje su nuspojave pulsnog pritiska?
Pulsni pritisak sam po sebi nema nuspojave, s obzirom na to da nije lek nego pokazatelj merenja. Klinički je važno kada je trajno povišen ili snižen, jer se to, prema opšteprihvaćenim medicinskim saznanjima, dovodi u vezu sa promenama elastičnosti krvnih sudova i može zahtevati dalju procenu lekara.
Da li pulsni pritisak ide na recept?
Ne, pulsni pritisak nije lek i ne izdaje se na recept – reč je o vrednosti koja se izračunava na osnovu izmerenog krvnog pritiska, obično tokom redovnog pregleda ili kućnog merenja pritiska.
Šta utiče na visinu pulsnog pritiska i kada obratiti pažnju?
Na visinu pulsnog pritiska utiču udarni volumen srca i elastičnost (komplijansa) arterija, pa sa starenjem, kada krvni sudovi postaju rigidniji, pulsni pritisak obično raste. Ako primetite trajno povišen ili neuobičajen pulsni pritisak, najbolje je o tome razgovarati sa lekarom radi procene stanja srca i krvnih sudova.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
