TRAKTUS
(engl. tract, lat. tractus), put; 1. dug, kratak, neukršten ili ukršten put sastav-ljen od snopova nervnih
vlakana koji predstavljaju morfološku i funkcionalnu celinu; 2. neprekidni sled cevasto uobličenih
organa kojima su pridodate kompaktne tkivne strukture a kroz koji prolazi vazduh, tečan ili čvrst
sadržaj. Primer su respiratorni, urinarni i digestivni trakt ili put. T. hipotalamohipofizijalis (engl.
hypothalamohypophysial t., lat. t. hypothalamohypophysialis), snop nervnih vlakana koji grade
aksoni magnocelularnih jedara hipotalamusa. Snop polazi iz supraoptičkog i paraventrikularnog jedra
hipotalamusa, prolazi kroz peteljku hipofize i završava se u zadnjem režnju neurohipofize (v.
hipofiza); t. kortikonuklearis (engl. corticonuclear t., bulbar t., t. corticonuclearis, t.
corticobulbaris), kortikonuklearni ili kortilkobulbarni put. Parni, desni i levi, put koji povezuju
primarno somatomotorno polje sa jedrima moždanih živaca. Polazi iz donje trećine primarnog
somatomotornog polja (područje za lice), ali i iz okolnih delova premotornog i čeonog očnog polja.
Vlakna koja ulaze u sastav ovog puta prolaze kroz koleno unutrašnje velikomoždane kapsule (kapsula
interna), velikomoždani krak i bazalne delove moždanog mosta i produžene moždine, zavr-šavajući se
u motornim jedrima moždanih živaca. Ovaj put predstavlja gornji neuron motornih jedara moždanih
živaca; t. kortikospinalis (engl. corticospinal t., lat. t. corticospinalis), kortikospinalni ili
piramidalni put. Najvažniji voljni motorni put koji povezuje primarno somatomotorno polje sa
jedrima kičmene moždine. Kortikospinalni put je parni, desni i levi, put koji polazi iz gornje dve
trećine primarnog somatomotornog polja, ali i iz okolnih delova premotornog i suplementarnog
motornog polja, odakle silazi naniže kroz prednji krak unutrašnje velikomoždane kapsule (kapsula
interna), velikomoždani krak, bazalne delove moždanog mosta i produžene moždine. U nivou spoja
produžene i kičmene moždine vlakna ovog puta najvećim delom se ukrštaju (v. dekusacio
piramidum), a zatim silaze odgovarajućom bočnom vrpcom kičmene moždine (funikulus
posterolateralis) kao spo-ljašnji kortikospinalni put (t. kortikospinalis lateralis). Manji deo vlakana
(oko 15%) ostaje neukršten silazeći prednjom vrpcom (funikulus anterior) kao prednji kortikospinalni
put (t. kortikospinalis anterior). Najveći deo vlakana ovog puta završava se u središnjoj zoni (zona
intermedija) i prednjim rogovima kičmene moždine gde grade sinapse sa interneuronima i alfamotornim
neuronima, t. olfaktorijus (engl. olfactory t., lat. t. olfactorius), mirisni put. Složeni, čulni
put odgovoran za prenošenje osećaja čula mirisa. Pruža se od mirisnog dela sluznice nosne duplje do
mirisnih delova kore velikog mozga (v. rinencefalon). Obuhvata niz međusobno pove-zanih neurona
koji započinje od neuroepitelnih ćelija (mirisnih receptora) sluznice nosne duplje. Mirisni put se
nastavlja mirisnim snopovima i živcima (file olfaktorije i nervus olfaktorijus) preko nervnih ćelija
mirisne glavice (bulbus olfaktorijus) čiji centralno usmereni aksoni grade mirisnu traku (traktus
olfaktorijus) i mirisne pruge (strije olfaktorije). Mirisne pruge (spoljašnja, srednja i unu-trašnja)
završavaju se u različitim delovima mirisnog mozga (v. rinencefalon); t. optikus (engl. optic t., lat. t.
opticus), vidni put. Složen čulni put odgovoran za prenošenje vidnih utisaka. Pruža se od optičkog
dela mrežnjače oka do vidnih delova kore velikog mozga čoveka. Započinje neuroepitelnim ćelijama,
čunićima i štapićima koji reaguju na prispele vidne utiske. Put se nastavlja preko bipolarnih i
ganglijskih ćelija mrežnjače oka čiji aksoni grade stablo vidnog živca. Vidni živac se nastavlja
vidnom raskrsnicom i vidnom trakom. Vidna raskrsnica je mesto delimičnog ukrštanja vlakana vidnog
živca. U nivou raskrsnice ukrštaju se vlakna vidnog živca koja vode poreklo od unutrašnje ili nazalne
polovine mrežnjače, dok vlakna poreklom iz temporalne polovine ostaju neukrštena. Vidna raskrsnica
se nastavlja vidnom trakom koja se završava u spoljašnjem kolenastom telu (korpus genikulatum
laterale). Od spoljašnjeg kolenastog tela polazi optička radijacija (v. radijacio optika), koja se
završava u primarnom vidnom polju (areja strijata); t. piramidalis (engl. pyramidal t., lat. t.
pyramidalis). v. traktus kortikonuklearis; t. spinotalamikus (engl. spinothalamic t., lat. t.
spinothalamicus), glavni senzitivni put koji prenosi osećaje dodira, toplog, hladnog i bola
(površinski senzibilitet) iz predela trupa i ekstremiteta. Započinje receptorskim strukturama
(slobodnim ili uobličenim nervnim završ-ecima) prisutnim u koži trupa i ekstremiteta. Put se nastavlja
preko nervnih ćelija spinal-nog gangliona (v. nervus spinalis) i nervnih ćelija zadnjih stubova
kičmene moždine (v. medula spinalis), čiji aksoni grade prednji i spoljašnji snop spino-talamičkog
puta (t. spinotalamikus anterior i lateralis). Snopovi se pružaju naviše prednjom i bočnom vrpcom
kičmene moždine (funikulus anterior i funikulus anterolateralis) i spoljašnjim delom tegmentuma
moždanog stabla do jedara talamusa. Najveći deo vlakana završava se u zadnje-spoljašnjem
ventralnom jedru talamusa (nukleus ventralis posterolateralis). Od ovog jedra talamusa polazi završni
deo spinotalamičkog puta koji se završava u primarnom somatosenzitivnom polju kore velikog
mozga.
Zaprati nas
