Novi pristup u proučavanju neaktivnosti
Tako su, kako bi se uspešnije borili protiv spomenutog problema, istraživači razvili novi pristup u proučavanju efekata neaktivnosti i tnuli aktivnim ljudima koji često vežbaju, stanje mirovanja, a u nekim ih slučajevima i osudili na mirovanje u krevetu.
Međutim, u trenutnoj studiji koja je objavljena ovog meseca u časopisu Medicine & Science in Sports & Exercise, naučnici su ipak stvorili realniju varijantu neaktivnosti pa su dobrovoljci morali bar upola da smanje broj koraka (aktivnosti) dnevno. Na taj način su istraživači želeli da utvrde da li je ovo smanjenje fizičke aktivnosti uticalo na sposobnost tela da kontroliše nivo šećera u krvi. „Sve je očiglednije da je nagli rast nivoa šećera u krvi, posebno nakon obroka, loš za ljudsko zdravlje“, rekao je Džohn P. Tifolt, vanredni profesor nutricionizma i psihologije vežbanja na Univerzitetu u Misuriju koji je sproveo istraživanje u saradnji sa drugim kolegama. „Povećanje nivoa šećera u krvi posle obroka povezano je s razvojem srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2.“ ***Dijeta ili vežbanje: Šta je bolje za gubljenje težine?
Naučnici su dobrovoljcima omogućili upotrebu sofisticiranih uređaja za merenje glukoze, koji su stalno tokom dana proveravali nivo šećera u krvi. Dali su im i pedometre i narukvice koje su beležile aktivnost, kako bi pratili koliko su koraka napravili, a dobrovoljci su morali da vode dnevnike o hrani koju su pojeli. A zatim su im rekli da žive normalno sledeća tri dana, hodajući i vežbajući kako su navikli.
Smernice za vežbanje koje donosi American Heart Association i druge ustanove i grupe upućuju na to da bi, u zdravstvene svrhe, ljudi trebalo dnevno da naprave 10000 koraka ili čak više, što je oko 8 km hodanja. Studije pak pokazuju kao prosečan čovek dnevno napravi i manje od 5000 koraka. Dobrovoljci iz studije Univerziteta u Misuriju u tom smislu su atipični jer je svako od njih vežbao oko 30 minuta dnevno i napravio više od 10000 koraka tokom prva tri dana eksperimenta.
Rezultati istraživanja su dokazali tvrdnje naučnika
Tokom ta tri dana, prema podacima iz uređaja za merenje glukoze, nivo šećera u njihovoj krvi nije porasla nakon obroka. Ali, to se stanje promenilo tokom druge etape eksperimenta, kad je dobrovoljcima rečeno da smanje dnevnu aktivnost kako bi broj napravljenih koraka dnevno pao na 5000 u sledeća tri dana.
Dobrovoljci su prestali da vežbaju i, kad god su im prilike dopuštale, koristili su lift umesto stepenica ili jeli dostavljen ručak umesto da prošetaju do restorana. Postali su tipičan primerak američkog čoveka.
Prosečan broj napravljenih koraka pao je na jedva 4300 tokom tri dana, a dobrovoljci su izvestili istraživače da vežbaju u proseku tri minute dnevno. Za to vreme su jeli identične obroke kao i u protekla tri dana, tako da bilo kakve promene u nivou šećera u krvi nisu mogle da budu rezultat masnijih ili slađih obroka. ***Kako klima-uređaj može da ugrozi zdravlje
A promena je bilo. Tokom navedena tri dana neaktivnosti, nivo šećera u krvi volontera se znatno povećao nakon obroka, s najvećim povećanjem od oko 26 posto, u odnosu na aktivne dane kad su više vežbali i kretali se. Ova promena u kontroli nivoa šećera u krvi nakon obroka se „dogodila znatno ranije nego što su uopšte mogle da budu primećene promene u fizičkoj formi ili čak gojaznosti te povećanju masti, zbog smanjene aktivnosti“, rekao je dr. Tifolt.
* Nameće se zaključak da su promene nivoa šećera u krvi rezultat fizičke neaktivnosti i premalo kretanja, što je ujedno uznemiravajuća, ali i ohrabrujuća vest. „Ljudi odmah pomisle – šta će biti sa mnom ako se povredim, budem zaposlen ili iz nekog drugog razloga jednostavno neću moći da vežbam i krećem se neko vreme? Odgovor je ohrabrujući – to ne bi trebalo da bude problem jer se regulacija šećera u krvi brzo vraća jednom kad se ponovo počne aktivno vežbati i kretati se“, objasnio je dr. Tifolt, piše Žena. ***Koji je vaš oblik tela?
„Pretpostavljamo kako, s vremenom, neaktivnost stvara (psiho)fiziološka stanja koja uzrokuju hronične bolesti, poput dijabetesa tipa 2 i bolesti srca, bez obzira na broj kilograma koje osoba ima ili da li je na dijeti.
Izbeći takav scenario se može – uz kontinuirano kretanje, pa makar i u malim dozama. „Kad sam stvarno zauzet, svaki dan ustanem i hodam po kancelariji ili čak džogiram u mestu“, kaže dr. Tifolt i nastavlja, „Nosite pedometar, podstaći će vas da se krećete više, ne morate da trčite maraton. Ipak, morate se kretati više i češće.“
Izvor: S media, foto: Guliver/Thinkstock
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
