Kompanija AbelaPharm domaćin velikog međunarodnog pedijatrijskog simpozijuma 

VRHUNSKI EVROPSKI STRUČNJACI U BEOGRADU

Četvrti pedijatrijski simpozijum AbelaPharm je okupio više od 300 pedijatara iz Srbije i regiona. Predavači su eminentni stručnjaci iz različitih pedijatrijskih oblasti.

Kompanija AbelaPharm, već četvrtu godinu zaredom, organizuje ovaj veliki edukativni simpozijum koji ima za cilj da okupi eminentne stručnjake iz oblasti pedijatrijske gastroenterologije, neonatologije, alergologije, ORL i pulmologije i omogući razmenu novih znanja i iskustava iz kliničke prakse, izjavio je generalni direktor kompanije AbelaPharm, Doc. dr sci.spec farm. Davor J. Korčok.

Na Četvrtom pedijatrijskom simpozijumu su ove godine učestvovali i predavači iz Evropskog udruženja pedijatara gastroenterologa, hepatologa i nutricionista (ESPGHAN) i to prof. dr Sanja Kolaček, predsednik iz prethodnog mandata, ali i prof. dr sc. med. Hania Szajewska, nekadašnji generalni sekretar ESPGHAN, a danas član upravnog odbora Međunarodne naučne asocijacije za probiotike i prebiotike, autor više od 320 publikacija i jedan od najcitiranijih istraživača na svetu. Na simpozijumu su govorili i naši najeminentniji stručnjaci, a jedna od glavnih tema kongresa bila je crevna mikrobiota. 

Na samom otvaranju simpozijuma, predsednik Udruženja pedijatara Srbije, prof. dr Geogrios Konstantinidis je istakao koliko je za našu zemlju, ali i čitav region, značajno organizovanje ovakvih naučnih simpozijuma, ali i postojanje pouzdanih kompanija kao što je AbelaPharm, čiji su proizvodi trenutno dostupni za preko 400 miliona ljudi u zemljama Evropske Unije, Bliskog Istoka, Amerike i Severne Afrike. Prema njegovim rečima, osnivanje jedinstvenog Probiotic Excellence Centra u Banovcima, koji je organizovan kao naučno-istraživačka i nastavna baza, a istovremeno i proizvodni pogon, ima veliki značaj jer omogućava da se i u Srbiji izrađuju originalne stručne i naučne publikacije koje doprinose novim saznanjima u oblasti pedijatrije, a naročito crevne mikrobiote i probiotika. 

Na simpozijumu se najviše govorilo upravo o naučnim dokazima vezanim za upotrebu probiotika u najranijem uzrastu. Prof. Szajevska je predstavila najnovije (2022) ESPGHAN smernice o upotrebi probiotika za odabrane gastrointestinalne bolesti. Jedna od glavnih poruka bila je da nisu svi probiotici isti i da se svaki probiotik posebno procenjuje. Dati su primeri probiotika sa pozitivnim preporukama. Na primer, za prevenciju dijareje povezane sa antibioticima mogu se koristiti ili L rhamnosus GG ili Saccharomyces boulardii. 

Ass. dr sci. med. Mirjana Stojšić, iz Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, se u svom izlaganju nadovezala i istakla da postoji samo jedna probiotska kvasnica, koja se može koristiti istovremeno sa antibioticima – Saccharomyces boulardi (Bulardi). 

Prof. dr Sanja Kolaček je govorila o aktuelnoj temi nutritivnih alergija kod dece, odnosno postoje li efikasne dijetetske mere kojima se ta učestala stanja mogu prevenirati, dok je prof. dr Marina Atanasković, predsednik Udruženja alergologa i kliničkih imunologa Srbije i pedijatar-alergolog iz Univerzitetske dečje klinike Trišova, objasnila koliki je značaj probiotskih kultura u prevenciji alergija. Kako dr Atanasković kaže, istraživanja konstatno potvrđuju da je nedostatak određenih probiotskih bakterija povezan sa razvojem alergije. Ova veza je detaljno opisana pod imenom Higijenska hipoteza, koja kaže da preterana higijena u ranom detinjstvu loše utiče na zdravlje dece. Danas se zna da je neophodno da što je moguće više deca budu izložena dobrim mikroorganizmima posebno u prvih 6 meseci života jer će se na taj način smanjiti mogućnost da u kasnijem životnom dobu razviju neki oblik alergije. Mikrobiota iz majčinog porođajnog kanala i njenog crevnog trakta igraju ključnu ulogu da bi se beba razvila u zdravu osobu koja nije sklona alergijama, a značajna pomoć u tome može biti probiotska kultura Lactobacillus rhamnosus GG.

Jedna trećina naše crevne mikrobiote je ista za većinu ljudi, dok su dve trećine specifične za svakog od nas. Drugim rečima, mikrobiota u našim crevima je jedinstvena, baš kao i naši otisci pristiju.  Zbog toga se može reći da svaki čovek ima jedinstveno kodiran mikrobiom koji ga definiše tokom čitavog života. Otuda potiče i naziv samog simpozijuma Skriveni kod zdravlja. 

Zbog svega navedenog pedijatri gastroenterolozi smatraju da je ključno da crevna mikrobiota bude pravovremeno i na najboljji način kodirana, jer će to u velikoj meri uticati na to da li će se osoba kasnije u životu razviti u zdravu osobu ili će biti sklona razvoju nekih bolesti.