Epileptični napadi i dalje predstavljaju zagonetku za savremenu medicinu. Iako su uzroci epileptičnih napada još uvek nepoznati, naučnici istražuju kako promene u koordiniranoj aktivnost moždane mreže, koja se prati kroz elektrode, pomažu da se predvide predstojeći napadi.
Predviđanje napada epilepsije
Epileptični napadi i dalje predstavljaju zagonetku za savremenu medicinu. Iako su uzroci epileptičnih napada još uvek nepoznati, naučnici istražuju kako promene u koordiniranoj aktivnost moždane mreže, koja se prati kroz elektrode, pomažu da se predvide predstojeći napadi.
Dva svojstva se obično koriste za merenje fluktuacije u aktivnosti moždane mreže. Jedan, poznat kao L, se odnosi na ukupnu povezanost između aktivnosti moždanih regiona (ili čvorišta), a drugi, C, predstavlja verovatnoću da bilo koja dva regiona su istovremeno u interakciJi sa trećim regionom. Praćenjem promena ovih varijabli, naučnici smatraju da se može naći način kako se epileptični napadi mogu predvideti.
Većina istraživanja složenih moždanih mreža koriste samo kratkotrajna snimanja funkcije mozga, ne više od nekoliko minuta. „Da biste zaista pronašli obrazac za predviđanje epileptičnih napada , potrebno je imati dugoročnije podataka“, ističe Marie-Therese Kuhnert, fizičar, diplomirani student na Univerzitetu u Bonu i prvi autor CHAOS studije
Kuhnert i njene kolege, profesori Christian Elger I Klaus Lehnertz, proučavali su snimke mozga 13 pacijenata obolelih od epilepsije. Podaci kod svih pacijenata predstavljaju, kontinuirana snimanja normllnih aktivnosti mozga I aktivnosti u toku napada. Gde su zaista bile pokazane fluktuacije u L i C, ali dve mere su bile „, pod jakim uticajem dnevnih ritmova pacijenta, ciklusa spavanja i budnosti i izmene antikonvulzivnih lekova „, kaže Kuhnert. Predstojeći napadi, pa čak i sami napadi imali su malo uticaja.
Iznenađujuće, Kuhnert i njene kolege su našle mnogo viću regulisanost aktivnosti moždane mreže noću. Ranije, takvo regulisanje moždane aktivnosti je zapaženo kod zdravih osoba ali nikad kod epileptičnih pacijenata. „Ostaje da se istraži da li je povećana regulisanost moždane aktivnosti noću uzročno u vezi sa epilepsijom, da li ona zahteva neko lečenje, odnosno da li se može smatrati kao mehanizam za predviđanje epi napada.“, zaključila je Kuhnert.
Izvor: American Institute of Physics
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
