U okviru podkasta “Nek svaki udah bude punim plućima” danas smo razgovarali sa doktorkom Aleksandrom Nikolić sa Klinike za alergologiju UKC Kragujevac. Sa doktorkom Aleksandrom smo razgovarali na temu alergije i astme.
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Kako prepoznati alergijski astmu?
Jelena Milojević – LekarInfo: Kako prepoznati alergijski astmu?
Dr Aleksandra Nikolić:Da često imamo u praksi takva pitanja. Znači pacijent vec ima postavljenu dijagnozu astme u međuvremenu uradi kožne probe koje su pozitivne i budemo savetovana specifična imunoterapija i onda se pacijent pita da li pored sve te terapije koju koristi za astmu treba da li mu je posebna imuniterapija. Zapravo astma je bolest disajnih puteva koju karakteriše pojačana preosetljivost traheobronhijalnog stabla na veliki broj različitih stimulusa.
Prema definiciji Globalne inicijative za astmu, astma je hronična inflamatorna bolest disajnih puteva u čijem nastanku igra ulogu veliki broj ćelija i produkata ćelija i kao rezultat dejstva više faktora koje pogoduju nastanku astme javlja se hronična upala odnosa informacija i hiperreaktivnost disajnih puteva. U kliničkoj slici to se očitava kao napad gušenja, stezanje u grudima, otežanog disanja, sviranja sa ili bez kašlja. Simptomi mogu da se jave u bilo koje doba dana ali se najčešće javljaju noću i u ranim jutarnjim časovima. Različiti faktori spoljašnje sredine mogu da budu provocirajući faktori, a to su vlaga, hladan vazduh, napor, infekcija, a kod alergijske astme to su alergeni na koje je pacijent preosetljiv.
Ovde znači pored astme koja je ranije dijagnostikovana i postavljena terapija očigledno da pacijentima ima i alergijski rinitis. Alergijski rinitis je zaista isto veliki zdravstveni problem savremenog doba i preko 20% svetske populacije boluje od alergijskog rinitisa i on je jedan od najčešćih razloga za odlazak kod lekara, kod ORL specijaliste ili kod specijaliste alergologa. Imuno terapija alergen specifična se zasniva na primeni rastućih doza alergena koji se daju postepeno u tačno određenim intervalima kako bi se vremenom kod pacijenta postigla klinička i imunološka tolerancija. Većina pacijenata koja upravlja svojim alergijama to čine na dva načina:
- Izbegavajući supstance koje izazivaju alergiju znači izbegavajući alergene i to najčešće kad su u pitanju hrana i lekovi
- uzimanja terapije kako bi se obezbedilo bar privremeno olakšanje alergijskih simptoma
Za neke tipove alergija hiposenzibilizacija predstavlja vrlo koristan pristup. Hiposenzibilizacija postaje dugotrajni oblik lečenja koji ne samo da može da spreči i smanji ozbiljnost alergijskih reakcija, već može da promeni tok alergijske bolesti modifikacijom imunskog odgovora, odgovora organizma na unete alergene.
To je ovaj način lečenja koji je samo za odgovarajućeg pacijenta i praktično možemo reći da je terapija personalizovana. U zavisnosti od toga na koji alergen pacijent ima preosetljivost i kojoj klasi pripada. Najčešće se primenjuje subkutana i sublingvalna hiposenzibilizacija. Subkutana mora da se primenjuje u specijalizovanoj zdravstvenoj ustanovi kod alergologa gde pacijent provodi određeno vreme najmanje pola sata posle subkutane aplikacije alergena.
Sublingvalna je komfornija i primenjuje se u kućnim uslovima, tako da pacijent mora da se javlja povremeno na kontrole, i imamo je u obliku kapi i u obliku tableta. Najkraći odgovor na ovo pitanje je da kod astme koje blaga ili kod srednje teške astme koja je dobro regulisana a postoji prisutan i alergijski rinitis savetuje se hiposenzibilizacija ona može da da odlične rezultate.
Da li sviranje u grudima znači da imam bronhijalnu astmu?
Jelena Milojević – LekarInfo: Da li sviranje u grudima znači da imam bronhijalnu astmu?
Dr Aleksandra Nikolić: Kako pacijent posumnja uopšte da ima alergijsku astmu, odnosno taj problem razlikovanja alergijske astme ili rinitisa od drugih bolesti, na primer od infekcija, se obično dešava u početku, znači pre nego što se postavi dijagnoza. Znači kada će pacijentim posumnjati da ima astmu, pa on dolazi do pojave gušenja, otežano otežanog disanja, sviranje u grudima i parcijent se onda javlja lekaru.
Naravno posao lekara je da postavi pravilnu dijagnozu i postoje različite bolesti koje imitiraju astmu ali znači predstavljaju nešto sasvim drugo. Kako lekar da postavi dijagnozu, pa najpre dobra anamneza koja je i danas pored svih tih dodatnih dijagnostičkih metoda predstavlja 50% i preko 50% dijagnoze. Postoje određena stanja kao što je disfunkcija glasnih žica, zatim strano telo u bronhijama kada se javlja stridor, onda infekcija i u toku sam infekcije i nakon infekcije posebno nakon virusnih infekcija javlja se sviranje, vizing, tako da to zaista može u početku da liči na astmu.
Posao lekara znači da u okviru anamneze detaljno postavi pitanje pacijentima kakvi su to simptomi, kada se javljaju, da li danju da li noću, da li se javlja u toku čitave godine ili samo u proleće ili krajem leta, da li su vezani za uzimanje lekova, za izloženost naporima, da li postoje neke druge pridružene bolesti. Pored ove lične anamneze potrebno je uzeti i porodičnu anamnezu, ako je u porodici bila ko roditelj ili brat, sestra boluje od alergijske astme naravno postoji veća verovatnoća da će i pacijent bolovati. Zato tu imamo određene specifične testove kao što su kožni testovi koji se izvode na podlaktici vrlo se jednostavno rade i kojeg lekar kasnije čita.
Zatim in vitro ispitivanja to su specifična IgE antitela koja se uzimaju iz krvi i druge neke laboratorijske analize. Ne treba zaboraviti ni fizikalni pregled koji je naravno izgubio onaj znači koji je imao pre mnogo godina kada nismo imali dodatne dijagnostičke procedure. Dijagnoza astme se ne može postaviti bez spirometrije. Spirometrija je dobar orijentir. Ostatak pogledajte u video materijalu.
Imam curenje iz nosa, kijanje u seriji, kašljanje i otežano disanje, uglavnom leti kada odem na selo. Kome da se javim na pregled?
Jelena Milojević – LekarInfo: Imam curenje iz nosa, kijanje u seriji, kašljanje i otežano disanje, uglavnom leti kada odem na selo. Kome da se javim na pregled?
Dr Aleksandra Nikolić: To je često pitanje, jer ako pacijent ima alergiju, alergiju na neki od alergena, na primer na korov neke trave, onda su njegove tegobe vezane za alergisjki rinitis, kratkotrajne, traju par nedjelja, dva tri meseca najviše, i on koristi terapiju samo u tom periodu. E sad ako se postavi dijagnoza astme, pacijent može da pomisli da možda i terapiju za astmu može da koristi samo u nekom periodu ili u trenucima kada ima tegobe.
Međutim kod astme je malo drugačije, ranije su prema Gina smernicama laki oblici lečeni kratko delujućim beta agonistima. koji brzo otklanjaju tegobe ali nastaje hronična inflamacija ali ako se ne leči stalno ta inflamacija napreduje i dolazi do sve češćih pogoršanja. Astmu treba lečiti stalno i to lekovima, najbolje inhalacijom terapijom. Postoje fiksne kombinacije inhalacioni glukokotikoida i beta 2 agonista koji jako dobro deluju kad se daju zajedno, deluju sinergistički, bolje nego kada se svaki zasebno da.
Da je prema Gina smernicama u težim oblicima se povećava doza inhalacionih kortikosteroida i dugodelujućih bronhodilatatora, ako to nije dovoljno ako znači pored povećanje doze ove inhalatorne terapije. pacijent bude u pogoršanje mogu se i moraju se dati ovaj kortikosteroidi u obliku tableta ili u obliku injekcija u mišić, venski ali treba napomenuti pacijentima da se astma leči hronično i to inhalacijom. Ukoliko nije dovoljna ni ovo, znači i dalje nismo regulisali astmu, u terapiji se mogu dodati i anti leukotrijeni u obliku tableta kao dodatna terapija.
Zašto mi stalno insistiramo na inhalacionoj terapiji tad lek dajemo na pravo mesto na mesto gde postoji problem i mala je resorpcija u u sistemsku cirkulaciju, tako da su mali neželjeni efekti ove terapije. Takođe treba proveriti i da li pacijent adekvatno koristi i pumpicu, ukoliko je koristi kako treba, treba proveriti da li pacijent ima neke komorbiditete. Da li ima alergijski rinitis, takođe lečiti polipe u nosu koje treba hirurški zbrinuti, takođe gojaznost, koja značajno pogoršava astmu. Postoje pacijenti koji imaju tečku astmu pa i dalje ne odustaju od pušenja, tada treba raditi na tome da pacijent prestane sa pušenje. Da li postoji gastroezofagealni refluks odnosno GERB to takođe pogoršava astmu. Ukoliko sve ovo ne da rezultate možemo da primenimo i biološku terapiju.
Kako se leči astma? Da li lekove uzimam samo kada imam tegobe?
Jelena Milojević – LekarInfo: Kako se leči astma? Da li lekove uzimam samo kada imam tegobe?
Dr Aleksandra Nikolić: To je takođe veoma često pitanje pacijenata, kada promeni sredinu i odu negde, eto baš ovako sređivanje stare kuće, javi se kijanje, gušenje i da to uplaši pacijenta da je zaista neophodno da se javi lekar u najbližu zdravstvenu stranicu dobije terapiju tog dana i još par dana iza toga i dobro se oseća. Tada nas pita da li i dalje treba da se javlja lekaru ili je to samo jedna epizoda koja se više neće ponoviti. Moj savet je da se javi lekaru, svom lekaru, i da uzme uput za alergologa.
U pitanju je po ovom opisu najverovatnije alergija na grinje a možda je i na polen tu treba obratiti pažnju koje je doba godine i da li je ta kuća bila u nekom ruralnom predelu, znači da ima puno polena ali meni ovo deluje da je najverovatnije u pitanju alergija na grinje. Pacijenti čisto zanemaruju tegobe i godinama imaju neke manje tegobe i misle da je to normalno, prosto smatraju da je u redu da im smeta velika količina prašine i da tad kijaju, da im suze oči pa čak i da ih malo guši. Ali kada to bude jedna velika koločina alergena može da dođe do pojave tegoba ne samo od strane gornjih već i donjih respiratornih puteva.
Onda kad vam dođe takav pacijenti koji pre izvesnog vremena imao tegobe, dobio terapiju i sad je ne koristi, potrebno je uraditi kožne testove, koji se rade jednostavno na podlaktici, čitaju se posle 15 do 20 minuta, pa onda uraditi ukupni IgE, specifični IgE na inhalacione alergene, uraditi spirometriju i neke još druge laboratorijske analize. Tako da da u slučaju ovakvog ovakvih tegoba koje su zahtevale javljanje lekaru i akutnu terapiju treba se javiti lekaru.
Da li će terapija za alergijski rinitis pomoći kod astme?
Jelena Milojević – LekarInfo: Da li će terapija za alergijski rinitis pomoći kod astme?
Dr Aleksandra Nikolić: Da, jako je bitno stalno ponavljati pacijentima da treba lečiti i alergijski rinitis i astmu. alergijski rinitis je faktor rizika za nastanak egzarcebacije i za teške napade kod astme i zna se da 40% obolelih od alergijskog rinitisa dobije i astmu. Čak 80% pacijenata sa astomom ima alergijski rinitis, a oko 25% pacijenata istovremeno se razvijaju obe bolesti. Prevalenca, odnosmo stopa obolelih od astme je veoma veliki u svetu preko 300 miliona. U našoj zemlji oko 6,8% ima astmu. Oko 20% svetskog stanovništva ima alergijski rinitis, tako da znači lečenje alergijskog rinitisa može da spreči odloži astmu ili da smanji broj egzarcebacija i lečenje može da bude medikamentozno, lokalnim kortikosteroidima, antihistaminicima i drugim lekovima ili specifičnom imunoterapijom. U svakom slučaju jako je bitno lečiti istovremeno i alergijski rinitis i astmu.
