Lekari savetuju da makar jednom nedeljno izbacite iz tanjira namirnice koje sadrže gluten kako biste poboljšali stanje organizma i izbegli moguću alergiju na gluten, ili pojavu celijakije.
Kao jedan od glavnih alergena u ishrani, gluten ima veliki uticaj na naše zdravlje. Zbog toga bi trebalo na vreme da proverite da li je neophodno da pređete na bezglutensku ishranu.
Uz obavezne alergijske testove, trebalo bi da posetite nutricionistu koji će vam pomoći da dođete do odgovora na najčešća pitanja u vezi sa preosetljivošću na gluten i ishranom bez glutena.
Stručnjaci savetuju da obratite pažnju na razliku između preosetljivosti na gluten i hronične bolesti – celijakije, koja podrazumeva ozbiljniji pristup kontroli odabira namirnica.
Celijakija ili glutenska enteropatija uzrokuje upalne promene na sluzokoži tankog creva i niz promena na drugim organima za varenje. Jedini mogući lek koji obolelima omogućava zdravlje i normalan život je striktna i doživotna dijeta bez glutena.
Konačnu dijagnozu može da postavi samo gastroenterolog, a pregled je neophodno obaviti čim primetite prve simptome bolesti, jer neki oblici ove bolesti dovode do anemije, osteoporoze i dijabetesa.
Gubitak telesne težine, snažni bolovi u stomaku, osećaj nadutosti u stomaku i promene na koži poput crvenila i svraba, prvi su znaci upozorenja na moguću pojavu celijakije. Pacijenti osećaju umor, nedostatak energije, česte glavobolje, opadanje kose, a mnogima je već dijagnostikovana upala štitne žlezde.
Ove simptome važno je pratiti i prijaviti lekaru kako bi vam na vreme prepisao adekvatnu terapiju i program ishrane, savetuju stručnjaci Udruženja Srbije za celijakiju.
Kako biste umanjili mogućnost pojave alergije ili ozbiljnog oboljenja usled intolerancije na gluten, pripazite na ishranu. Odredite dan u toku nedelje kada ćete izbegavati namirnice koje sadrže gluten i pridržavajte se jednonevnog bezglutenskog menija.
