Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Tumori jetre — najkraće
- Benigni
- Hemangiomi (najčešći, obično bez tegoba), adenomi (retki, češći uz oralne kontraceptive) i cistadenom.
- Maligni — sekundarni
- Jetra je najčešće mesto metastaza uopšte — najčešće iz creva, dojke, kože, pluća i štitaste žlezde.
- Maligni — primarni
- Hepatocelularni karcinom.
- Šta povećava rizik
- Hepatitis B, ciroza bilo kog uzroka, terapija estrogenima, aflatoksin, šistozomijaza i nasledna sklonost.
- Kako se ispoljava
- Bol pod desnim rebarnim lukom, malaksalost, mršavljenje, gubitak apetita, žutica, opipljiva jetra.
- Ključno upozorenje
- Ciroza koja se naglo pogorša budi sumnju na rak jetre.
- Prateći nalaz
- Ascites kod oko 50% — punkcijom se mogu naći maligne ćelije.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Tumori jetre mogu biti benigni i maligni. Benigni su:hemangiomi, adenomi i cistadenomi. Maligni mogu biti primarni i sekundarni.
Benigni:
Hemangiomi – najčešći, obično asimptomatski, ako ne pritišću okolne strukture
Adenomi — retki, češći kod upotrebe oralnih kontraceptiva
Cistadenom
Maligni:
– Sekundarni (metastaze) – jetra je najčešće mesto metastaza uopšte. Najčešće iz GIT-a, dojke, kože, pluća, tireoidee
– Primarni – hepatocelularni karcinom.
HEPATOCELULARNI KARCINOM (CARCINOMA HEPATOCELLULARE)
Tumori jetre – Etiologija:
Hepatitis B, ciroza različite etiologije, terapija estrogenima, aflatoksin, šistozomijaza, nasledni faktor povećavaju verovatnoću javljanja karcinoma.
Klinička slika:
Bol pod desnim rebarnim lukom, malaksalost, gubitak težine, anoreksija, ikterus, palpabilna jetra. Ascites kod oko 50%, punkcijom se mogu naći maligne ćelije. Ciroza jetre koja se naglo pogoršava budi sumnju na karcinom. Komplikacije su tumorska tromboza vene porte i metastaze (kosti, pluća, mozak).
Dijagnoza:
Povišene transaminaze, alkalna fosfataza, leukociti, sniženi faktori koagulacije. Alfa fetoprotein (AFP) se nalazi u visokoj koncentaciji. Utrasonografija, CT, NMR, scintigrafija, angiograiija.
Terapija:
Operabilni su solitarni tumori. Levi lobus se lakše resecira od desnog. Hemioterapija, naročito intraarterijski u a. hepatiku dolazi u obzir. Trsplantacija ne daje rezultate, karcinom se pojavljuje i u transplantatu. Prognoza veoma loša!
Fibrolamelarni karcinom – češći kod mladih, necirotična jetra, bolja prognoza.
Hepatoblastom — teratogeni tumor dece, luči gonadotropine.
Intrahepatički holangiokarcinom – redak.
TRANSPLANTACIJA JETRE
Transplantacija jetre je prvi put izvedena 1963. g., sve češće se koristi kod progresivnih ireverzibilnih bolesti jetre kao poslednja terapijska metoda. Jednogodišnje preživljavanje danas je oko 70-80%, a prosečno preživljavanje ide i do 10 god.
Izbor donora – ABO i HLA kompatibilnost, negativni markeri hepatotropnih virusa i HIV-a, odsustvo bolesti jetre i toksina. Dalje, da davalac nije bio u sepsi i da nije došlo do prekida srčane radnje.
Indikacije: hronične progredijentne bolesti jetre, najčešće PBC, primarni sklerozirajući holangitis, hronični aktivni hepatitis i kriptogena ciroza koji ne reaguju na terapiju. Takođe i fulminantno popuštanje funkcije jetre – atrezija žučnih puteva kod dece, primarni neresektabilni karcinom jetre, popuštanje transplantirane jetre. Najveći uspesi su kod dece sa urođenim metaboličkim defektima. Kontraindikovana kod kardiopulmonalne insuficijencije, diseminovane akutne infekcije, metastaza u jetri, aktivnog alkoholizma i ireverzibilnog oštećenja mozga. Transplantacija je danas mnogo uspešnija zahvaljujući pouzdanim imunosupresivima i antibioticima.
