Difuzija kiseonika i ugljen-dioksida odvija se u smeru opadanja njihove koncentracije kroz alveolno-kapilamu membranu. U normalnim prilikama ovaj proces se odigrava brzo i ravnoteža oba gasa, preko ove membrane, uspostavlja se potpuno za jednu trećinu vremena potrebnog za prolazak eritrocita kroz plućnu kapilamu mrežu (vreme tranzita eritrocita).
Difuzija kiseonika i ugljen-dioksida odvija se u smeru opadanja njihove koncentracije kroz alveolno-kapilamu membranu. U normalnim prilikama ovaj proces se odigrava brzo i ravnoteža oba gasa, preko ove membrane, uspostavlja se potpuno za jednu trećinu vremena potrebnog za prolazak eritrocita kroz plućnu kapilamu mrežu (vreme tranzita eritrocita). Čak i u patološkim stanjima, u kojima je membranska difiizija oštećena, ovo oštećenje retko je takvog stepena da se opisana ravnoteža kiseonika i ugljen-dioksida ne uspostavlja. Stoga poremećaj membranske difuzije retko izaziva arterijsku hipoksemiju pri mirovanju bolesnika. Međutim, kada je tranzitno vreme eritrocita u plućnom krvotoku skraćeno, što se događa pri fizičkom naporu, a difuzija kroz alveolno-kapilamu membranu smanjena, onda poremećaj difuzije može da doprinese pojavi hipoksemije. Ovakvipatofiziološki poremećaji, izazvani oštećenom difuzijom, mogu se dokazati testovima sa fizičkim opterećenjem. Iako oštećenje membranske difiizije retko klinički značajno doprinosi pojavi hipoksemije u mirovanju, test merenja difiizijskog kapaciteta (transfer-faktora ili DLC0), koji je detaljnije opisan u odeljku o testovima plućne fiinkcije, može da bude koristan pokazatelj oštećenja alveolno-kapilame membrane.
Difuzijski kapacitet. Test difuzijskog kapaciteta (transfer-test ili DLC0), često se koristi za ispitivanje funkcijske očuvanosti alveolno-kapilamemembrane. Ovaj testdaje podatak o dvema komponentama difuzijskog kapaciteta: difuzijskom kapacitetu alveolno-kapilame membrane (Dm) i o volumenu kapilame krvi u plućnoj kapilamoj mreži (Vc). Bolesti koje zahvataju samo disajne puteve (hronični opstrukcijski bronhitis i bronhijalna astma) uglavnom ne dovode do smanjenja Dlco. U kliničkoj praksi postoje tri glavne kategorije bolesti koje su praćene smanjenjem vrednosti DLC0. To su: 1) panacinusni plućni emfizem, 2) intersticijumske plućne bolesti (npr. difuzne fibroze pluća i sarkoidoza) i 3) bolesti krvnih sudova pluća. Mehanizmi koji tome doprinose su sledeći: kod emfizema se usledrazaranja zidova alveola, smanjuju ukupna đisajna površina i volumen kapilame krvi u plućima; kod intersticijumskih plućnih bolesti se usled ožiljnih promena, smanjuje broj alveola, pa se takođe smanjuju ukupna disajna površina i volumen kapilame krvi u plućima; kod bolesti koje smanjuju volumen i ukupnu površinu poprečnog preseka krvnih sudova u plućima, kao što su ponavljane plućne embolije, vrednost DLC0 je takođe često smanjena. Međutim, iako je DLC0 koristan pokazatelj da je bolest zahvatila alveole i njihovu kapilamu mrežu, smanjenje DLCO ne znači obavezno da je ograničenje difuzije kroz alveolno-kapilamu membranu odgovomo za hipoksemiju u svakog pojedinog bolesnika.
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Česta pitanja o Poremećaji membranske difuzije
Šta su poremećaji membranske difuzije?
Poremećaji membranske difuzije predstavljaju stanje u kojem je otežana razmena kiseonika i ugljen-dioksida kroz alveolno-kapilarnu membranu u plućima – tanak sloj tkiva preko koga ovi gasovi prelaze iz vazduha u krv i obrnuto. U zdravim plućima ova razmena se odvija veoma brzo, tako da se ravnoteža gasova uspostavi mnogo pre nego što crvena krvna zrnca prođu kroz plućne kapilare. Kada je membrana oštećena ili zadebljana, ovaj proces je usporen, što otežava normalan prenos gasova.
Koji su simptomi poremećaja membranske difuzije?
Pošto pluća obično uspevaju da nadoknade blaže usporenu difuziju, ovaj poremećaj retko izaziva tegobe dok je osoba u mirovanju. Simptomi se najčešće javljaju ili pogoršavaju pri fizičkom naporu, kada je vreme prolaska krvi kroz pluća skraćeno – tada se može javiti otežano disanje, osećaj nedostatka vazduha, brzo zamaranje i ubrzano disanje pri naporima koji ranije nisu izazivali tegobe. Kod izraženijeg oštećenja, tegobe mogu biti prisutne i u mirovanju.
Šta izaziva poremećaj membranske difuzije?
Do poremećaja difuzije dolazi kada je alveolno-kapilarna membrana zadebljana, oštećena ili kada je smanjena površina preko koje se gasovi razmenjuju. Ovakve promene mogu nastati kod raznih bolesti plućnog tkiva koje dovode do ožiljavanja ili zapaljenja u plućima, kao i kod stanja koja smanjuju broj ili funkciju plućnih krvnih sudova. Tačan uzrok i faktore rizika kod svakog pacijenta utvrđuje lekar na osnovu pregleda i odgovarajućih dijagnostičkih testova.
Kako se leči poremećaj membranske difuzije?
Lečenje je usmereno na osnovno oboljenje koje je dovelo do oštećenja alveolno-kapilarne membrane, a ne na sam poremećaj difuzije kao izolovanu pojavu. U zavisnosti od uzroka, pristup može uključivati mere za usporavanje napredovanja plućne bolesti, kontrolu zapaljenja, kao i podršku disanju kada je to potrebno. Lekar, na osnovu vrste i težine osnovnog oboljenja, individualno određuje terapiju i prati njenu delotvornost kroz redovne kontrole.
Kada treba hitno potražiti lekara?
Hitnu medicinsku pomoć treba potražiti ukoliko se javi naglo otežano disanje, izražen nedostatak vazduha i u mirovanju, bol u grudima, plavičasta boja usana ili prstiju, ili ako se postojeće tegobe pri naporu naglo pogoršaju. Ovakvi znaci mogu ukazivati na ozbiljan poremećaj razmene gasova u plućima, zbog čega ne treba odlagati traženje lekarske pomoći niti simptome samostalno procenjivati.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
