Leukemija vlasastih ćelija (Hairy cell leukaemia, Tricholeukaemia)

Leukemija vlasastih ćelija ili triholeukemija (HCL) jeste maligno hronično limfoproliferativno oboljenje koje odlikuje pancitopenija, odsustvo periferne limfadenopatije, vrlo velika slezina i prisustvo u perifernoj krvi, kostnoj srži i drugim organima nenormalnih mononukleusnih ćelija koje imaju vlasaste ispuste nejednake veličine.

Leukemija vlasastih ćelija ili triholeukemija (HCL) jeste maligno hronično limfoproliferativno oboljenje koje odlikuje pancitopenija, odsustvo periferne limfadenopatije, vrlo velika slezina i prisustvo u perifernoj krvi, kostnoj srži i drugim organima nenormalnih mononukleusnih ćelija koje imaju vlasaste ispuste nejednake veličine.
HCL se javlja četiri puta češće u muških nego u ženskih osoba. Srednje životno doba bolesnika je 50 godina.

Etiopatogeneza. Etiologija bolesti je nepoznata. Postoje podaci o povezanosti HCL sa jonizujućim zračenjem.
Porodična predispozicija se pretpostavlja na osnovu prikaza u literaturi pojave bolesti u oca i sina, majke i sina, majke i ćerke i tri brata ili sestre sa istim haplotipom Al, B7.

Klinička slika. Većina kliničkih znakova bolesti nastaje zbog citopenije i splenomegahje. Bolest se može ispoljiti pojavom malaksalosti i lakim zamaranjem. Česte infekcije su glavni problem i vodeći uzrok smrti u bolesnika sa HCL. Ako je prisutna visoka temperatura, treba tražiti znake infekcije, jer samabolest se ne ispoljavapojavom febrilnosti. Oko 30% bolesnika prvi put se javi lekaru zbog infekcija, a 70% bolesnika ima infekcije tokom bolesti. Trombocitopenij a j e uzrok hemoragij skog sindroma i nalazi se u više od četvrtine bolesnika.
Citopenija u HCL je multifaktorijalna. Zavisno od infiltracije kostne srži vlasastim limfoidnim ćelijama i fibroze srži smanjeno je stvaranje hematopoeznih ćelija. Glavni činilac citopenije je sekvestracijanormalnih ćelija periferne krvi u uvećanoj slezini. Oko 90% trombocita periferne krvi, 30% eritrocita i 65% neutrofila može biti sekvestrovano. Ovi elementi većinom se ne razgrađuju u uvećanoj slezini već sporije ponovo ulaze u perifemu krv. Sekvestracija se odvija u crvenoj pulpi, vrpcama i sinusima slezine. Poseban činilac koji dovodi do citopenije je povećanje volumena plazme. Splenektomija ne samo što eliminiše učinak slezine kao rezervoara već smanjuje i volumen plazme.
Fizičkim pregledom nalazi se splenomegalija bez periferne limfadenopatije. Sple-
nomegalija je predominantan nalaz i nalazi se u 80-93% bolesnika; u 20% bolesnika slezina je masivna. Hepatomegalija je obično minimalna. Česte su promene po koži i autoimuni poremećaji (periarteritts nodosa, artritis, artralgije i sl).

Laboratorijski nalazi. U perifemoj krvi 2/3 bolesnikapostoji pancitopenija. Oko 40% bolesnika ima teži oblik normocitne normohromne anemije sa hemoglobinom ispod 90 g/l. Većina bolesnika ima neutropeniju sa brojem neutrofila ispod 3×109/l. U 30% bolesnika broj trombocita je ispod 50xl09//. U 20% bolesnikamože se naći leukocitoza.
Specifičan laboratorijski nalaz u ovoj leukemiji je prisustvo u perifemoj krvi i kostnoj srži vlasastih leukocita, iregularnc ivice citoplazme zbog mnogobrojnih vlasastih ili nešto širih ispustaka nanjoj. Broj triholeukocita u perifemoj krvi je varijabilan i može biti veoma redak, ili se nalaze u velikom procentu, čak do 88%, među leukocilima. Vlasasti leukociti su mononukleame ćelije sa obilnom citoplazmom i dijametrom 10-25 mm. Citoplazma je bledosiva i agranulama sa ispustima. Jedro je ovalno, okruglo ih bubrežasto. Glavna citohemijska osobina triholeukocita je pozitivnost na kisclu fosfatazu koja je otpoma na tartaratc (TRAP-pozitivne ćelije).
Testovi funkcije jetre pokazuju povišenu vrednost alkalne fosfataze seruma u 1019% bolesnika sa HCL. Poliklonsko povećanje imunoglobulina ima oko 20% bnlesnika. Monoklonska gamapatija se nalazi u
1-3%.
Histološkimpregledom kostne srži nalazi se kolagena i retikulinska fibroza i difuznn mononukleama ćelijska infiltracija koja z;imenjuje normalno hematopoezno tkivo. Citološki pregled kostne srži je otežan zbog
fibroze. U punktatu srži mogu se naći tipične m’ononukleame vlasaste ćelije u različitom procentu.

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza. Dijagnoza bolesti obično nije teška i postavlja se na osnovu nalaza splenomegalije bez limfadenopatije, pancitopenije u perifernoj krvi i teško aspirabilne kostne srži. U perifemoj krvi, kostnoj srži i slezini nalaze se tipične TRAP-pozitivne vlasaste mononukleame ćelije.
U diferencijalnoj dijagnozi dolazi u obzir HLL, splenični limfom sa cirkulirajućim viloznim limfocitima (SLVL) i makroglobulinemija Waldenstrom.

Tok i prognoza. HCL je hronična bolest. Bolesnici prosečno žive 4-5 godina. Bolesnici koji suupočetkubolesti imali malo uvećanu slezinu žive i duže od 10 godina. Najčešći uzrok smrti su infekcije.

Lečenje. Splenektomijaje do sredine 1980. godina bila standardno lečenje Ieukemije vlasastih ćelija. Njom se pancitopenija popravlja kod većine bolesnika, ali se retko postiže kompletna remisija i to samo kod bolesnika koji imaju čisto splenični oblik bolesti. Danas je splenektomija retko neophodna i to samo ako dođe do rupture slezine, teške trombocitopenije kao posledice hipersplenizma i kod bolesnika sa enormno velikom slezinom koja stvara velike mehaničke smetnje bolesniku, kao, na primer, nemogućnost savijanja, gušenje usled kompresije na dijafragmu itd.
Splenektomiju je zamenilo konzervativno lečenje. Najpre je primenjivan rekombinantni interferon (IFN-a2a i IFN-a2b) u dozi od 2 do 4 miliona jedinica/m2. On se daje subkutano, 3 do 7 puta nedeljno a terapija obično traje oko 12 meseci. Znatno bolji rezultati postignuti su davanjem analoga nukleozida 2′-deoksikoformicin (deoxycoformycin, dCF, pentostatin) i 2-hlorodeoksiadenozin (2-chlorodeoxyadenosin CdA). Od ova dva citostatika češće se primenjuje 2-hlorodeoksiadenozin u infuziji u dozi 0,1 mg CdA/m2/dan tokom 7 dana. Remisija se postiže kod oko 82% bolesnika.