Nepravilna ishrana koja se zasniva pretežno na uzimanju ovakve vrste hrane ili slatkiša duže od tri meseca, može značajno da poremeti odnos nivoa triglicerida, dobrog i lošeg holesterola.
– Konzumiranje slatkiša doprinosi prvenstveno porastu nivoa triglicerida i snižavanju nivoa dobrog (HDL) holesterola – kaže profesor dr Katarina Lalić, načelnik odeljenja za lipidske poremećaje Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS.
– Naravno, višak kalorija unetih slatkišima rezultiraće dobijanjem u težini, pojavom gojaznosti, posebno u predelu stomaka, što dodatno remeti normalne metaboličke funkcije i kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju to može da dovede do razvoja dijabetesa.
Nivo holesterola ne povećavaju sami šećeri (na primer šećer iz voća ne podiže nivo holesterola), već kombinacija masti životinjskog porekla i šećera u slatkišima ili pecivima.
Količina slatkiša koja može da poremeti nivo lipida u krvi je individualna, jer kod nekih osoba svakodnevno korišćenje i manjih količina ovakve hrane može da dovede do poremećaja metabolizma masnoća. Zavisi i od stepena gojaznosti, fizičke aktivnosti, odnosno potrošnje kalorija.
– Preporuke Američkog udruženja za srce o količini šećera koja ne bi trebalo da utiče na zdravlje jeste da maksimalni dnevni unos iz prostih šećera ne bi trebao da bude veći od 100 kilokalorija za žene i 150 kilokalorija za muškarce – objašnjava dr Lalić. – To je oko šest kasica šećera za žene (oko 25 g) i devet kasica šećera za muškarce (oko 35 g) dnevno.
Više od toga može da rezultira poremećajem metabolizma uz razvoj gojaznosti.
Stručnjaci zato savetuju da uvek treba pogledati količinu šećera u gotovim proizvodima, jer proizvođači moraju na deklaraciji da navedu koliko šećera ima u 100 g određenog proizvoda. Mnogi će se iznenaditi koliko šećera ima u industrijskim voćnim sokovima na kojima piše „bez šećera“, što je napomena da nema posebno dodatog šećera, ili u drugim sokovima, gaziranim ili energetskim pićima, slatkišima, raznim grickalicama.
– Na vrednosti holesterola mogu da utiču i neke bolesti, kao što su poremećaj rada štitaste žlezde, bubrežna oboljenja, već pomenuta gojaznost i dijabetes – naglašava dr Lalić.
– I neki lekovi mogu da povećaju nivo holesterola: oralni kontraceptivi i neki drugi hormonski preparati, u manjoj meri lekovi iz grupe beta-blokatora, koji se često propisuju za regulaciju krvnog pritiska, i drugi lekovi koji se ređe propisuju za određene teže bolesti ili malignitete.
(Novosti)
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
