Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Bakterijske upale pluća — najkraće
- Zašto su i dalje opasne
- Uprkos snažnim antibioticima, smrtnost se decenijama ne menja. Preko 98% smrtnih ishoda od infekcija disajnih puteva otpada na donji deo disajnog stabla.
- Gde je najgore
- U nerazvijenim zemljama — gde se, paradoksalno, antibiotik daje kod svake obične prehlade, pa raste otpornost bakterija.
- Šta upala znači
- Kvar u odbrani — kod zdrave osobe je sekret u bronhijama i plućima sterilan.
- Čime se pluća brane
- Filtracijom vazduha u nosu, refleksom kašlja, sluzi i trepljastim epitelom koji je izbacuje, ćelijskim imunitetom (makrofagi, T limfociti) i humoralnim (B limfociti, imunoglobulini, komplement).
- Kako uzročnik ipak uđe
- Udisanjem ili spuštanjem iz gornjih disajnih puteva.
- Poruka
- Antibiotik za običnu prehladu ne pomaže, a šteti — stvara otpornost koja se osveti kada antibiotik zaista zatreba.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Iako su ove pneumonije najduže poznate i najbolje proučene upale plućnog parenhima, i dalje predstavljaju najteži oblik respiratornog oboljenja. Bez obzira na primenu moćnih antibiotika u lečenju pneumonija, stopa morbiditeta i mortaliteta kod pneumonija se decenijama ne menja. Preko 98% smrtnih slučajeva zbog respiratorih infekcija je uzrokovano infekcijama donjeg dela respiratornog stabla i to većinom u nerazvijenim zemljama gde se, paradoksalno, antibiotici ordiniraju kod svake infekcije gornjeg dela respiratornog trakta. Ova činjenica ukazuje na pojavu i razvoj rezistencije mikrobnih agenasa što je poseban terapijski problem.
Pojava akutne plućne infekcije označava defekt u mehanizmima odbrane, jer je sekret u traheobronhijalnom stablu i parenhimu kod zdrave osobe sterilan. Organizam se štiti mnogobrojnim mehanizmima nespecifične i specifične odbrane: filtracijom udahnutog vazduha kroz gornje respiratorne puteve, refleksom kašlja, traheobronhijalnom sekrecijom mukoznog pokrivača i mukocilijarnim transportom putem cilijarnog epitela, celularnim imunitetom (alveolarni makrofagi, T limfociti), humoralnim imunitetom (B limfociti, imunoglobulini, komplement) i polimorfonuklearnim leukocitima. I pored toga mnogi virulentni mikroorganizmi inhalatornim putem ili pak descendentno iz gornjih respiratornih puteva dospevaju u pluća izazivajući upalu. U nekim slučajevima bakterije iz udaljenih žarišta putem krvi i bakterijemične faze dospevaju u plućni parenhim.
Međutim predisponirajući faktori za razvoj ovih infekcija koji potiču od samog domaćina su u prvom redu nikotin koji oštećuje mukocilijamu i makrofagnu aktivnost ali i mnogobrojna stanja kao što su hipoksija, acidoza, alkohol, uremija, plućni edem, malnutricija, imunosupresija, mehanmi-čka opstrukcija i virusne infekcije.
Najčešći uzročnici bakterijskih pneumonija zavisno od uzrasta su: Streptococcus pneumoniae(70-90%), Haemophilus influenzae, Staphylococcus aureus, Streptococcus pyogenes, Klebsiellaa pneumoniae, Proteus sp, Pseudomonas aeruginosa.Od anaerobnih uzročnika najvažniji su: Bacteroides sp, Streptococcus fecalis, Peptostreptococcus itd.
Etiološka dijagnoza se postavlja izolacijom uzročnika iz sputuma, ispirka guše, bronhoalveolamog lavata, gnoja empijema, pleuralne efuzije.
Terapija bakterijskih pneumonija jenajčešće empirijska te se primenjuje u početku standardna terapija.
Izolacija etiološkog agensa se vrši u ozbiljnim i teškim slučajevima ili kada nema terapijskog odgovora na standardnu antibioterapiju.
