Karcinom grlića materice, uz karcinom dojke i debelog creva je treći vodeći uzrok u obolevanju i peti u umiranju od svih malignih tumora kod žena u Srbiji, a tek petina žena se odazove preventivnoj ginekološkoj kontroli, rečeno je danas na Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Povodom osme evropske nedelje prevencije raka grlića materice, od 10. do 25. januara, direktor Instituta „Batut“ Dragan Ilić rekao je na konferenciji za novinare da se svake godine u Srbiji registruje oko 1.400 novoobolelih žena i u proseku 450 žena svih uzrasta umre od karcinoma grlića materice, odnosno da svakoga dana u Srbiji obole četiri žene i jedna izgubi bitku.
To Srbiju, dodao je, stavlja na drugo mesto u Evropi po stopi umiranja od te bolesti.
Najviše stope obolevanja od karcinoma glića materice zabeležene su u Pčinjskom okrugu – 39,4 na 100.000 žena, Šumadijskom 30 na isti borj, a Moravičkom 28,7.
Stopa umiranja, dodao je direktor „Batuta“ varira tako da je najveća stipa mortaliteta u Priotskom okrugu – 14,3 na 100.000 žena, Pomoravskom je 12,8, a Sremskom 10,4.
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović je ukazala je da je prioritet u 2014. godini rano otkrivnaje raka grlića materice, dojke i debelog creva i naglasila značaj preventivnih pregleda i ranog otkrivanja bolesti.
Da je rano otkrivanje važno pokazao je i podatak, dodala je minstarka, što je u Evropi smanjena stopa smrtnosti sa tri na 2,6 odsto.
Prema rečima šefice Kancelarije za skrining raka pri Institutu „Batut“ Verice Jovanović rekla je da žene od 25 do 64 godine koje žive u Srbiji imaju pravo i treba da budu obuhvaćene skriningom, da je tokom 2012. i 2013 godine pozvano 90.000 žena, ali da se tek se svaka druga odazvala testiranju.
U ovoj godini, dodala je, plan je da se oko 23 doma zdravlja dodatno uključe u skrining.
Aleksandar Stefanović, ispred Republičke stručne komisije za prevenciju raka grlića materice je rekao da je to bolest koja se može sprečiti, ali da je neophodno da se obavi skrining, da su uzročnici uglavnom poznati, a da je Papanikolau test bezbolan i besplatan.
Na knferenciji je ukazano i na značaj medija u obaveštavanju javnosti o ranom otkrivanju te bolesti.
(Tanjug)
