Angina, (1) akutno zapaljenje krajnika i ždrela s pojavom temperature, gušoboIje, otežanog gutanja i otoka podviličnih žlezda. Angina je posledica kapljične infekcije bakterijama, virusima i gljivicama. Klinička slika i prognoza zavise od prirode etiološkog faktora; a. agranulocytica, agranulocitna angina, angina praćena veoma izraženim padom broja belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi, uz nekrotičke ulceracije sluznice usta i ždrela.
U većini slučajeva je prouzrokovana preosetljivošću na toksički efekat izvesnih lekova (najčešće amidopirin) ali i dinitrofenol, arsfenamin, tiouracil i sulfonamidi; difterička a., v. diphtheria; gljivična a., mlečac (izazivač Candida albicans), angina koja stvara bele, tačkaste kolonije ili trošne naslage na krajnicima, a često i na sluznici usta i desni; a. lacunaris, lakunarna angina, teži oblik gnojnog zapaljenja krajnika, koji su povećani, crveni i obloženi žućkastim čepićima koji mogu da se sliju u skrame. Ide s visokom temperaturom, glavoboljom i otokom podviličnih limfnih žlezda.
Sin. a. follicularis; a. Ludovici, phlegmona baseos oris, flegmona dna usne duplje, akutno flegmonozno zapaIjenje mekih delova ispod jezika, obično nastalo na osnovu mešovite aerobnoanaerobne infekcije, koja rapidno napreduje. Katkad je zahvaćena samo loža iznad dijafragme oris ili ispod nje, katkad i obe. Potrebno je hirurški otvoriti flegmonu, a često i izvršiti traheotomiju zbog pro.pratnog edema grkljana; a. monocytaria, monocitna a., virusno oboljenje.
Jako zapaljenje tonzila prate duže povišenje telesne temperature i monocitna reakcija u krvi; mononukleozna a., v. mononudeosis infektiva; a. phlegmonosa, flegmonska a., difuzno i infiltrativno zapaljenje u krajnicima i u okolnom tkivu; streptokokna a., angina koja se odlikuje visokom temperaturom, jakim crvenilom guše i gnojnim čepićima ili skramama na tonzilama; a. syphilitica, sifilisna angina, nije oboljenje tonzila, nego sifilisni eritem na slobodnom rubu mekog nepca u ranom drugom stadijumu bolesti; a. ulceromembranacea (Plaut-Vincenti), ulceromembranska a., usnim spirohetama i vretenolikim bacilima izazvano zapaljenje koje se ne lokalizuje samo na krajnicima nego i na sluznici usne duplje i obraza; virusne a., angine koje obično imaju blag tok s kataralnim ili vezikuloznim promenama, a izazivaju ih respiratorni virusi;
(2) grčevit, vrlo izražen bol, koji se danas skoro isključivo upotrebljava da označi pektoralnu anginu; a. abdominalis, crevna a., vrlo izražen bol u trbuhu, koji je najčešće u vezi sa aterosklerozom abdominalnih, naročito mezenterijskih arterija; a. cordis, a, pectoris; a. cruris, claudicatio intermittens; a. decubitalis, srčani bol (pektoralna angina) koja se javlja pri ležanju; a. hysterica, bol koji simulira pektoralnu anginu u histeričnih osoba; a. intestinalis, a. abdominalis; a. pectoris, pektoralna angina, paroksizmni bol u grudima, obično iza grudne kosti, praćen osećajem gušenja i neminovne smrti, uslovljen anoksijom miokarda, a izazvan uzbuñenjem ili fizičkim naporom. Sin. a. cordis, angorpectoris, stenocardia; a. pectoris vasomotoria, prekordijalni bol zbog vazomotornih poremećaja u venačnim arterijama, bez organskih promena u njima; preinfarktna a., status anginosus; Prinzmetalova a., vrsta a. pectoris koja se javlja u miru, dok fizičke radnje nisu praćene stenokardijom. Ovi napadi praćeni su uzdizanjem ST-segmenta; a. sine dolore, koronarna insuficijencija u koje ne postoji stenokardija.
