antitela, specifične materije koje se stvaraju u organizmu čoveka i životinja kao reakcija na uneti antigen. Antitela su proteini i vezani su za globulinsku frakciju proteina plazme, najčešće za gama– globuline.
Prema vrsti antigena i prema osobinama antitela govori se o antitoksinima, precipitinima, aglutininima, lizinima, reaginima itd.; a. odgovorna za alergiju, antitela u alergiji razlikuju se, ne samo od imunskih antitela, nego i meñu sobom: postoje cirkulišuća antitela, blokirajuća antitela i reagini; teorije stvaranja a., selektivna t.s.a. (po Ehrlichu), molekul antigena vezuje se za već postojeće krajeve krajnjih lanaca aminokisèlina na površini limfocita i na taj način izaziva stvaranje novih specifičnih lanaca koji se zatim pojavljuju u serumu kao antitela; instruktivna t.s.a., antigen se vezuje za ćeliju koja sintetiše gama-globuline i tako »instruira « ćeliju da sintetiše lanac aminokiselina koji se stvara prema prisutnom antigenu; nastaju antitela, odnosno imunoglobulini; selekcija klona, receptori za antigen na površini limfocita nastaju spontano, tj. u odsustvu antigena.
Antigen bira receptor koji mu odgovara i tako dovodi do proliferacije jednog specifičnog klona ćelija koje stvaraju antitela samo za odgovarajući antigen. Ima mnogo modifikacija ovih teorija, ali nijedna potpuno ne objašnjava mehanizam stvaranja antitela.
