Bensedin. Dobre i loše strane.

Šta je bensedin?

Benzodiazepini su klasa lekova koji mogu da leče niz stanja. Lekari ih često propisuju za lečenje anksioznosti, napadaja i nesanice.

Kratkoročna upotreba ovih lekova je obično bezbedna i efikasna, ali dugotrajna upotreba može dovesti do tolerancije, zavisnosti i drugih neželjenih efekata.

Postoje različite vrste benzodiazepina i imaju različitu upotrebu. Oni su:

• alprazolam ( ksanaks )
• klonazepam (Klonopin)
• diazepam (valijum)
• lorazepam ( Ativan )
• midazolam (stihovano)

Uzimanje previše benzodiazepina može biti opasno, a mešanje sa alkoholom ili drugim supstancama može biti fatalno.

Ovaj članak razmatra kako benzodiazepini funkcionišu, njihovu upotrebu i povezane neželjene efekte i rizike.

Nema čoveka na svetu da se bar jednom u životu nije osetio nervozno, napeto i zato uzeo besedin… Svađa na poslu, konflikt sa voljenom osobom, opterećenost poslom, brz način života kod svakog od nas će bar jednom u životu dovesti do pojavljivanja ovog skupa simptoma poznatih pod jednim imenom kao anksioznost.

Anksioznost kod nekih prođe brzo. Na primer, posvađali ste se sa nekim. U trenutku se osetite nervoznim, uznemirenim, ljutim, ali nakon izvesnog vremena se smirite i taj neprijatni osećaj prođe. Zamislite da postoje osobe koje se uglavnom osećaju tako, bez nekog povoda i bez nekog konkretnog razloga. Za takve osobe se kaže da pate od anksioznosti.

Treba dakle razgraničiti pojam anksiozno stanje, koje može da nastane trenutno, sa nekim razlogom i prođe nakon izvesnog vremena, kad prođe dejstvo faktora koji su izazvali takvo stanje, i anksioznost kao bolest, koja predstavlja stalnu napetost, nervozu, osećaj da će se dogoditi nešto loše, a sve to bez nekog konkretnog i realnog razloga. U takvim slučajevima, osoba zahteva kontinuiranu medicinsku terapiju a ta terapija se bazira na primeni lekova koji pripadaju klasi anksiolitika. 

Anksiolotici su lekovi koji pomažu u lečenju anksioznog stanja, otklanjaju osećaj napetosti, nervozu i uznemirenost koja prati osobe koje boluju od anksioznosti. Danas, može se reći da su to među najprodavnijim ako ne i najprodavaniji i najčešće korišćeni lekovi. U ovoj grupi spadaju fenobarbiturati čiju su upotrebu uveliko istisnuli znatno bezbednij a ništa manje uspešni lekovi iz grupe benzodiazepina.

U grupi benzodiazepina spadaju lekovi kao što su diazepam, lorazepam, bromazepam, nirazepam, bromazepam… Glavne indikacije ovih lekova su lečenje anksioznosti i anksioznih stanja, lečenje nesanice, prekid epilepičkih napada, jer imaju i miorelaksantno dejstvo, tj. dovode do opuštanja mišića, a poznato je da su mišići tokom epileptičkog napada jako zgrčeni. 

Jedan od najbezbednjih i najčešće korišćenih lekova iz grupe benzodiazepina je lek diazepam, koji se prodaje pod zaštićenim imenom Bensedin. Bensedin je dobar anksiolitik, miorelaksans, hipnotik i sedativ. Dakle, pomaže u lečenju nervoze, napetosti a može se koristiti kao intravenska injekcija za prekid epileptičkog napada. Bensedin se prodaje kao tablete u dozama od 2 mg, 3 mg, 5 mg …

Dobre osobine Bensedina su to da je jeftin lek, lako se nalazi. Da je efikasan u svojim indikacijama i da teško dovodi do teške depresije cenralnog nervnog sistema. To znači da koliko god leka uneli male su šanse da može doći do depresivnog dejstva CNS-a sa prestankom disanja, rada srca i do posledičnog smrtnog ishoda. 

Jedna od najčešćih loših osobina ovog leka je stvaranje jake psihičke i lakše fizičke zavisnosti. Pacijenst se skoro odmah počinje na neki način navikavati na ovaj lek i po iznenadnom prestanku uzimanja leka mogu se javiti simptomi apstinencijalnog sindroma, a to su pojačana uzmenirenost, tremor, odnosno drhtanje, nervoza, bolovi u stomaku, slabljenje koncentracije, nesanica… Doze za stvaranje zavisnosti od Bensedina su više od 7 mg dnevno, tokom dužeg vremenskog perioda, negde oko 3-4 meseca. A vreme tokom kojeg Bensedin deluje na naš organizam je 4-8 sati, kao i većina lekova iz grupe benzodiazepina.

Ipak, kako kod gledali na ovaj lek, ne može se osporiti njegova efikasnost u lečenju anksioznih poremećaja i ne može se zanemariti činjenica da je bezbedniji u odnosu na većinu lekova koji se koriste u istoj indikaciji.

Za šta se koristi bensedin?

Ovi lekovi leče stanja na osnovu efekta koji izazivaju. Iako postoje različite vrste jer imaju različite primarne efekte, postoji mnogo preklapanja između njih. Na primer, većina benzodiazepina pored primarnog dejstva ima i sedativni efekat.

• Amnestik: Ovo je uobičajeno za početak opšte anestezije pre operacija i drugih medicinskih procedura.
• Anksiolitik: Oni leče anksiozne poremećaje, kao što su socijalni anksiozni poremećaj i panični poremećaj.
• Hipnotički: Oni leče nesanicu i povezane poremećaje spavanja.
• Sedativ: Ovaj efekat ima mnogo upotreba. Može da leči stanja i simptome povezane sa kontrolom mišića, kao što su grčevi mišića. Takođe može da leči ozbiljnije probleme kao što je katatonija (što se često dešava kod stanja mentalnog zdravlja kao što su šizofrenija ili bipolarni poremećaj). Ovi benzodiazepini su takođe veoma važni u lečenju napada (uključujući i one usled epilepsije) i epileptičnog statusa, hitne medicinske pomoći u vezi sa napadom.

Šta su nebenzodiazepini?

Nekoliko lekova oponaša hipnotičke efekte i deluje slično kao benzodiazepini, ali nisu isti. Stručnjaci ovo nazivaju nebenzodiazepinima. Ovi lekovi takođe aktiviraju iste receptore kao benzodiazepini i izazivaju oslobađanje GABA. Zbog načina na koji deluju, ovi lekovi su najefikasniji u lečenju nesanice i povezanih poremećaja spavanja. To uključuje:

Eszopiklon (Lunesta®).
Zaleplon (Sonata®).
Zolpidem (Ambien®).

Kako deluje bensedin?

Vaš nervni sistem koristi hemijske i električne signale da šalje i prenosi poruke po celom telu. Hemijski signali, poznati kao neurotransmiteri, mogu se vezati za ćelije sa pravim receptorima. Neurotransmiteri i receptori funkcionišu slično kao ključevi od automobila. Neurotransmiteri (ključ od vašeg automobila) mogu se uklopiti samo u pravi receptor (paljenje vašeg automobila). Ako odgovara, neurotransmiter može aktivirati proces unutar ćelije (pokretanje vašeg automobila).

Benzodiazepini govore vašem mozgu da oslobodi neurotransmiter, gama-aminobuternu kiselinu (GABA). Ovaj neurotransmiter ima specifičan posao: čini vaš nervni sistem manje aktivnim. Usporena aktivnost može imati sledeće efekte:

• Amnestik: Ova reč potiče od grčke reči koja znači „zaboravnost“. Benzodiazepini privremeno blokiraju formiranje novih sećanja (poznato kao anterogradna amnezija).
• Anksiolitičko: Ovaj izraz je kombinacija dve reči grčkog korena, „anksio“ za „anksioznost“ i „litik“, što znači „olabaviti“. Dok su aktivni, lekovi sa ovim efektom „opuštaju“ anksioznost.
• Hipnotik: Dok mnogi ljudi povezuju „hipnotičan“ sa praksom hipnoze, ova reč zapravo potiče od imena Hipnos, grčkog boga sna. Baš kao i njihov imenjak, hipnotički lekovi vas uspavljuju.
• Sedativ: Ovaj izraz potiče od latinske reči koja znači „namiriti se“. U tom kontekstu, benzodiazepini pomažu vašem nervnom sistemu da se „smiri“ i imaju umirujući efekat.

Drugi načini za klasifikaciju benzodiazepina

Postoje dva glavna načina na koja stručnjaci klasifikuju benzodiazepine:

• Snaga: Neki benzodiazepini su jači od drugih (iako potencija može varirati od osobe do osobe iz različitih razloga). Na primer, 15 miligrama (mg) do 30 mg flurazepama je generalno ekvivalentno 0,25 mg do 0,5 mg klonazepama.
• Trajanje delovanja: Neki benzodiazepini su kratkog dejstva i traju samo nekoliko sati. Neki su dugotrajni i traju nekoliko dana. Većina benzodiazepina sa dugotrajnim dejstvom nije tako jaka.

Jačina i trajanje delovanja benzodiazepina su važni u kojim uslovima leče. Kratkotrajna ili hitna stanja obično zaslužuju upotrebu jačih benzodiazepina kratkog dejstva. Hronična stanja koja nisu hitna se obično leče benzodiazepinima manje jačine, dužeg dejstva.

Koji su neželjeni efekti uzimanja bensedina?

Neželjeni efekti upotrebe benzodiazepina mogu uključivati :

• pospanost
• zbunjenost
• vrtoglavica
• poremećena koordinacija, povećavajući rizik od padova i nezgoda
• depresija
• povećana anksioznost

Više ozbiljnih efekata uključuju:

• problemi sa pamćenjem
• promene ponašanja — na primer, povećano preuzimanje rizika
• delirijum, posebno kod starijih ljudi
• rizik od zavisnosti, posebno kod dugotrajne upotrebe
• moguće povećani rizik za razvoj demencije, iako naučnici nisu sigurni u to

Prilikom prestanka uzimanja benzodiazepina može se javiti širok spektar simptoma ustezanja. To uključuje:

• anksioznost i panika
• uznemirenost i nemir
• podrhtavanje
• vrtoglavica
• umor
• problemi sa spavanjem
• kratkog daha
• znojenje
• ispiranje
• podrhtavanje
• grčevi u mišićima
• napadi
• halucinacije
• gastrointestinalni problemi
• osećanja nestvarnosti
• glavobolje i bolove u mišićima

Stručnjaci ne preporučuju upotrebu benzodiazepina duže od 2 nedelje .

Osoba koja ih koristi za 3–4 nedelje zatim iznenada prestane, verovatno će doći do simptoma povlačenja. Ljudi koji ih dugoročno koriste možda će morati da prekinu sa upotrebom ali tokom perioda od 3–12 meseci potrebno je da budu praćeni od strane lekara.

Neophodno je poštovati uputstva lekara za prestanak upotrebe ovih lekova. Polako zaustavljanje uz stručnu pomoć može sprečiti neželjene efekte.

Šta se dešava ako se uzme velika količina bensedina?

Predoziranje benzodiazepinima može dovesti do :

• ekstremna sedacija ili pospanost
• veoma niska brzina disanja
• zbunjenost i teškoće u razmišljanju
• nerazgovetan govor
• gubitak kontrole mišića
• u komu

Može biti fatalno ako osoba:

• koristi lekove sa alkoholom ili opioidima
• je stariji i uzima previše leka
• uzimaju druge lekove, a efekti se nagomilavaju u njihovom telu

Svako ko pokaže znake predoziranja ili neželjene reakcije nakon uzimanja benzodiazepina biće potrebna hitna medicinska pomoć.

Šta se dešava ukoliko mešam lekove sa bensedinom?

Pre početka lečenja benzodiazepinima, osoba mora obavestiti svog lekara o svakom drugom leku koji koristi.

Neki lekovi mogu intenzivirati efekte benzodiazepina, dok ih drugi mogu učiniti manje efikasnim.

Neophodno je ne koristiti benzodiazepine sa opioidima ili alkoholom, jer to može dovesti do efekata opasnih po život.

Ljudi takođe ne bi trebalo da ih kombinuju sa upotrebom kanabisa .

Zloupotreba leka besedina

Zloupotreba benzodiazepina je a razlog za zabrinutost. Neki ljudi koriste ove lekove u rekreativne svrhe bez nadzora lekara, što može biti opasno.

Ljudi mogu da izbegnu probleme potencijalno opasne po život:

• korišćenje ovih lekova samo ako ih lekar prepiše
• govoreći lekaru o svim lekovima ili drugim supstancama, uključujući suplemente, koje uzimaju
• tačno pridržavajući se uputstava lekara
• izbegavanje upotrebe lekova duže nego što je lekar propisao
• pitajte lekara pre promene doze
• uzdržavanje od upotrebe zajedno sa alkoholom ili opioidima
• uzdržavanje od upotrebe tuđih droga
• čuvajući sve lekove van domašaja dece
• razmislite o tome da pitate doktora o alternativnim opcijama

Za sve nedoumice postavite pitanje našim lekarima ovde.