Brza hrana podstiče razvoj Alchajmerove bolesti?

Ishrana bogata zasićenim mastima i šećerom povećava rizik od Alchajmerove bolest, a nova studija objašnjava i zašto.

Istraživanjem je otkriveno da učesnici koji jedu prerađevine i hranu sa “visokim glikemičkim indeksom” (poput belog pirinča i belog hleba) imaju povećan nivo proteina amiloid-beta u cerebrospinalnoj tečnosti.

Amiloid-beta jedna je od ključnih komponenti moždanog plaka koji se javlja kod obolelih od Alchajmera.

S druge strane, učesnici studije koji su jeli hranu sa niskim procentom zasićenih masti (ribu i piletinu) i hranu niskog glikemičkog indeksa (integralne žitarice) imali su manje tog jedinjenja u cerebrospinalnoj tečnosti.

Ranije studije su pokazale da su loša ishrana, gojaznost i dijabetes povezani sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti.

“Ishrana je važan faktor u održavanju mozga zdravim”, kaže vođa istraživanja Suzan Kraft, profesor medicine na Vejk Forest Medicinskom fakultetu u Njujorku.

Ipak, studija je bila manjeg obima i ispitivala efekte ishrane tokom relativno kratkog perioda – samo mesec dana.

Zato se naučnici slažu da je potrebno još istraživanja kako bi se potvrdilo da amilod-beta zaista izaziva Alchajmerovu bolest.

Takođe, nije jasno da li promena navika u ishrani obavezno znači i da ljudi koji imaju genetski rizik od Alchajmera neće oboleti od te bolesti.

S druge strane, poznato je da je hrana bogata zasićenim mastima i sa visokim glikemičkim indeksom opasna i za srce i za mozak, budući da može smanjiti količine insulina u glavnom organu centralnog nervnog sistema.

Naime, smatra se da je insulin uključen u “čišćenje” plaka iz mozga i da se tako bori protiv Alchajmera.

Studija je objavljena u junskom izdanju žurnala JAMA Neurology.