Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Kafa i giht — najkraće
- Šta kažu istraživanja
- U studiji na skoro 46.000 muškaraca, oni koji su pili 4-5 šoljica kafe dnevno imali su 40% niži relativni rizik od razvoja gihta. I kafa bez kofeina skromno je smanjila rizik, dok čaj nije imao efekta.
- Zašto bi kafa mogla da pomaže
- Pretpostavlja se da hlorogenska kiselina, antioksidans iz kafe, snižava nivo insulina, a sa insulinom se snižava i mokraćna kiselina koja pokreće giht.
- Oprez kod obolelih
- U studiji iz 2010. osobe koje su naglo povećale unos kofeinskih napitaka imale su napade gihta, dok ih redovni konzumenti nisu imali. Kofein je po strukturi sličan alopurinolu, leku za giht.
- Šta preporučuju stručnjaci
- Ne treba menjati navike sa kafom samo zbog gihta; pouzdanije su briga o telesnoj težini i ograničavanje hrane koja izaziva napade (meso, školjke, pivo). Izbegavati pića sa kukuruznim sirupom bogatim fruktozom.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje savet lekara. Detalji su ispod.
Skoro dve trećine odraslog stanovništva započinje svoj dan uz kafu. Pored efekta da vas rasani i da vam neophodnu energiju, kafa može biti dobra i za vaše zdravlje. Studije su pokazale da redovno konzumiranje kafe smanjuje rizik od srčanih bolesti, nekih vrsta karcinoma i dijabetesa tipa 2, ali može pomoći i da sprečite pojavu bolnog gihta. To sugerišu i novi rezultati nekoliko studija sprovedenih u Americi.
Skoro dve trećine odraslog stanovništva započinje svoj dan uz kafu. Pored efekta da vas rasani i da vam neophodnu energiju, kafa može biti dobra i za vaše zdravlje. Studije su pokazale da redovno konzumiranje kafe smanjuje rizik od srčanih bolesti, nekih vrsta karcinoma i dijabetesa tipa 2, ali može pomoći i da sprečite pojavu bolnog gihta. To sugerišu i novi rezultati nekoliko studija sprovedenih u Americi.
Kafa prevenira pojavu gihta
Prvu studiju iz 2007. godine, sprovela je grupa autora koja je ispitala potencijalnu vezu između unosa kafe i rizika od gihta kod gotovo 46.000 muškaraca. Autori su otkrili da muškarci, koji su pili četiri do pet šoljica kafe na dan, imaju 40% niži relativni rizik od razvoja gihta u poređenju sa muškarcima koji nisu pili kafu. Kafa bez kofeina takođe je skromno smanjila rizik od gihta, ali čaj nije imao nikakvog efekta, što sugeriše da na smanjenje pojave gihta utiču i drugi faktori, pored kofeina.
„Postoji teorija da komponenta kafe, hlorogenska kiselina, antioksidans, zapravo može biti razlog što je kafa povezana sa manjom učestalošću gihta“, objašnjava renomirani reumaltolog dr Elinor Modi, direktor “ Women’s Orthopedic and Joint Disease Program Brigham” i “Women’s Hospital” u Bostonu.
Hlorogenska kiselina i drugi antioksidansi pomažu u smanjenju nivoa hormona, naročito insulina. Nivoi insulina i mokraćne kiseline (hemikalije koja pokreće giht) su usko povezani. Kada je nivo insulina nizak, mokraćna kiselina takođe ima tendenciju da bude niža. Kako bi ilustrovali vezu, druga studija istih autora iz 2007. godine otkrila je da su osobe koje su pile nekoliko šoljica kafe dnevno, imali niži nivo mokraćne kiseline.
Kofein i njegova povezanost sa gihtom
Iako bi kafa mogla biti korisna za sprečavanje gihta kod ljudi koji još nisu oboleli, kofein bi mogao stvoriti probleme ljudima koji već žive s gihtom, ako kafu ne konzumiraju redovno. U studiji iz 2010. godine, ljudi koji su iznenada povećali unos kofeinskih napitaka, poput čaja i kafe, imali su napade gihta.
Koji je razlog? Kofein je po strukturi sličan alopurinolu, leku koji se koristi za lečenje gihta, objašnjava dr Tuhina Neogi, vanredni profesor medicine i epidemiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Bostonu i vodeći autor studije. „Kada ljudi prvi put počnu da uzimaju alopurinol, imaju povećan rizik od napada gihta, jer se mokraćna kiselina mobiliše iz telesnih tkiva. Vremenom, uzimanje alopurinola umanjuje nivo mokraćne kiseline, tako da se napadi više ne javljaju. Zato su ljudi iz Neogijeve studije, koji su povremeno pili kofeinske napitke, imali napade gihta, dok oni koji su stalno pili ova pića nisu.
Ne smanjujte unos kafe
Neogi ne preporučuje da menjate svoje navike kada je kafa u pitanju samo da biste umanjili izglede za dobijanje gihta. Umesto toga, koristite pouzdanije preventivne metode kao što su briga o telesnoj težini i ograničavanje ili izbegavanje hrane za koju se zna da izaziva bolest, uključujući meso, školjke i pivo.
Ako pijete kafu, pokušajte da joj ne dodajete šećer i mlečne kreme sa visokim udelom masti. I izbegavajte nezdrave izvore kofeina. „Snažno savetujem pacijentima da izbegavaju pića sa dodatkom kukuruznog sirupa koji sadrži visoke nivoe fruktoze, ne samo zbog gihta, već i zbog brojnih drugih zdravstvenih problema“, zaključuje Neogi.
Izvor: Choi, H.K. Arthritis & Rheumatism, June 2007; vol 56: pp 2048-2054.
Dr Biljana Petrović
Česta pitanja o Da li kafa pomaže kod gihta?
Da li kafa zaista može da pomogne kod gihta?
Prema nekoliko američkih studija, redovno konzumiranje kafe povezano je sa nižim rizikom od pojave gihta, ali ne postoje dokazi da kafa leči ili zamenjuje terapiju kod već postojećeg gihta. Reč je o statističkoj povezanosti uočenoj u istraživanjima, a ne o dokazanom preventivnom sredstvu za svaku osobu.
Na koji način se dovodi u vezu kafa sa manjim rizikom od gihta?
Studija iz 2007. godine, sprovedena na skoro 46.000 muškaraca, pokazala je da su oni koji su pili četiri do pet šoljica kafe dnevno imali oko 40% niži relativni rizik od razvoja gihta u poređenju sa onima koji nisu pili kafu. Zanimljivo je da je čaj, iako takođe sadrži kofein, pokazao potpuno drugačiji rezultat, što ukazuje da neki drugi sastojci kafe mogu imati ulogu.
Da li i kafa bez kofeina ima sličan efekat?
Prema pomenutoj studiji, kafa bez kofeina je takođe skromno smanjila rizik od gihta, mada u manjoj meri nego obična kafa. To sugeriše da efekat nije vezan isključivo za kofein, već i za druge sastojke prisutne u kafi.
Da li postoje rizici ili mere opreza kod povećanog unosa kafe?
Iako umereno konzumiranje kafe može biti deo zdravih navika, prekomeran unos kofeina nije preporučljiv za sve, posebno kod osoba sa određenim zdravstvenim stanjima ili onih koji uzimaju lekove. Zbog toga je pre značajnijeg povećanja unosa kafe najbolje posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom, kako bi se izbegle moguće interakcije ili neželjeni efekti.
Kada treba potražiti savet lekara u vezi sa gihtom i ishranom?
Ako imate simptome gihta (bol, otok ili crvenilo zglobova) ili već postavljenu dijagnozu, promene u ishrani poput unosa kafe treba uvek uskladiti sa lekarom, a ne koristiti kao samostalnu zamenu za propisanu terapiju. Lekar ili farmaceut mogu proceniti da li povećan unos kafe odgovara vašem opštem zdravstvenom stanju i eventualnoj terapiji koju primate.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
