Dr Marija Popović: Bradikardija kod sportista

U okviru podkasta „Vratimo ritam životu“ današnja tema je bradikardija kod sportista. O ovoj temi smo razgovarali sa dr Marijom Popović sa Klinike za kardiologiju UKC Kragujevac.

Šta predstavlja kardiovaskularnu adaptaciju na trening i šta je sportsko srce?

Jelena Milojević – LekarInfo: Šta predstavlja kardiovaskularnu adaptaciju na trening i šta je sportsko srce?

Dr Marija Popović: Pojam sportskog srca uveden je pre više od sto godina kada je primećeno da skijanje dovodi do uvećanja srčanog mišića čineći ga tako sposobnijim da podnese veći fizički napor. Dakle srce se uvećava i zadebljava, odnosno povećava svoju masu kao jedno normalno fiziološko prilagođavanje celog kardiovaskularnog Sistema, da može da podnese ozbiljne fizičke napore. Ono što može predstavljati problem to je da se nekad ne može razlikovati zdravo sportsko srce od srčanog mišića kod bolesnog čoveka.

Često ćemo čuti da stariji pacijenti koji imaju uvećano ili lošije srce kažu da im je rečeno kako imaju sportsko srce. Te dve stvari nisu uopšte iste. Kako razlikujemo? Razlikujemo ultrazvučnim pregledom srca, gde srce sportiste može biti uvećano, može biti debelih zidova, ali je snažno, lepo radi i ne daje nikakve tegobe tokom napora. Kod pacijenata koji imaju isto tako uvećano srce, isto tako mogu imati zadebljao srčani mišić, ali to srce nije zdravo, zato što nema dovoljnu snagu.

Zato, svaki sportista, kada ima neku dilemu, kada lekar ne može da razlikuje da li je  njegovo srce zdravo ili ide ka nekom lošijem stanju uvek ide na ultrazvučni pregled srca gde kardiolog određuje da li su potrebne dalje pretrage.

Šta sve obuhvata i kako izgleda lekarski pregled jednog sportiste?

Jelena Milojević – LekarInfo: Šta sve obuhvata i kako izgleda lekarski pregled jednog sportiste?

Dr Marija Popović: Pregled svakog sportiste počinje dobro užetom anamnezom. Šta to znači? Sportistu uvek treba da pitamo kako podnosi srčani napor. Da li ima neke tegobe prilikom treninga? Da li se žali na bolove u grudima? Da li ima vrtoglavice, nesvestice i da li se desilo da nekad izgubi svest tokom fizičkog napora. Takođe je važna činjenica i podatak da li sportista u porodici ima nekoga ko je iznenada preminuo u mlađem životnom dobu. Pored anamneze vrlo je važan i pregled sportista.

Šta radimo kod svakog sportiste? Merimo krvni pritisak i radimo EKG. Ono što svaki lekar mora da zna, to je da EKG sportiste zna da se razlikuje od ljudi koji se ne bave fizičkom aktivnošću. To su takozvane fiziološke adaptacije sportskog srca na redovan trening i na naporan trening. Te adaptacije fiziološke i promene u EKG-u su naročito izražene kod sportova izdržljivosti kao što su biciklizam, veslanje ili triatlon, kao i kod sportista koji imaju visok nivo aerobnog treninga kao što su fudbaleri, teniseri, košarkaši, ragbisti ili maratonci.

Šta svaki sportista mora da zna? Ako se pojave bilo kakve tegobe tokom fizičkog napora i treninga to zahteva dalje ispitivanje. On mora to da kaže svom sportskom lekaru, a sportski lekar ga nakon toga upućuje ukoliko je potrebno kardiologu ili drugom specijalisti. Nakon toga kardiolog odlučuje šta će raditi šalje. Najčešće se radi ultrazvučni pregled srca i ergospirometrijsko ispitivanje. Ergospirometrija predstavlja test napora gde mi sportistu često stavljamo da trči po pokretnoj traci, ili da vozi bicikl sa maskom za kiseonik i to nam je jednu od važnih dijagnostickih metoda koja nam daje ozbiljne podatke o samom sportisti o njegovoj spremi za trening i o njegovom stepeni izdržljivost.

Ukoliko kardiolog proceni da postoje elementi za dalje ispitivanje onda odlučujemo da radimo i nešto drugo kao što je holter. Holter EKG je ustvari snimanje, gde sportista tokom 24 sata svojih uobičajenih aktivnosti i sna, mi onda vidimo kao njegovo srce radi. Zatim možemo da radimo skener krvnih sudova srca i možemo da radimo magnet srca.

Šta se smatra usporenim radom srca kod sportista?

Jelena Milojević – LekarInfo: Šta se smatra usporenim radom srca kod sportista?

Dr Marija Popović: Usporen srčani rad ili takozvana bradikardija je više pravilo nego izuzetak kada su sportisti u pitanju. Najniža izmerena srčana frekvencija je bila kod jednog visoko utreniranog maratonaca i iznosila je svega 25 otkucaja u minutu. Usporen srcani rad nastaje kao posledica predominavije vagusa i ona je indukovana ozbiljnim, dugotrajnim i jakim treningom.

Smatra se potpuno bezopasnom ukoliko se dominantno javlja tokom spavanja, ukoliko ne daje nikakve tegobe kao što su vrtoglavica, nesvestica ili eventualno gubitak svesti i ukoliko se srčana frekvenca sportiste povećava i ubrzava tokom treninga. Sinusna aritmija je takođe jedna od varijacija kod sportista koja je dosta češća nego kod ljudi koji se ne bave sportom. Ukoliko postoje sinusne pauze ali trajanja do 2 sekunde one takođe mogu biti česte varijacije usporenog srčanog rada sportiste i smatra se da se javljaju kod svakog trećeg utreniranog sportiste.

Šta se smatra dopingom u sportu i ima li razlike medju sportovima?

Jelena Milojević – LekarInfo: Šta se smatra dopingom u sportu i ima li razlike medju sportovima?

Dr Marija Popović: Svaki sportista treba da zna da se upotreba zabranjenih supstanci, bilo namerno bilo slučajno smatra povredom antidoping pravila i dovodi do zabrane bavljenja sportom tokom određenog perioda. Svake godine svetska antidoping agencija objavljuje listu zabranjenih supstanci i ta lista važi za sve sportiste u svetu.

Većina nas zna već dobro poznate supstance koje se smatraju dopingom u sportu, a to su npr anabolički steroidi, hormoni rasta, neki lekovi kao što su beta dva agoniski, diuretici i bilo koje vrste manipulacija krvi. Međutim, postoje i supstance koje su zabranjene samo tokom perioda takmičenja kao što su kanabis, kao što je kokain i drugi narkotici ili anfetamin.

Ono što čak i lekari ne znaju to je da neki lekovi koji se koriste u kardiologiji, pulmologiji i nefrologiji takođe mogu biti na listi zabranjenih supstanci u sportu kao što su npr određeni diuretici. To su lekovi koji se koriste za izbacivanje viška tečnosti iz organizma i oni se smatraju doping supstancama i zabranjene su u bilo kom sportu. Onda postoje neki lekovi kao što su beta dva agonisti, koji su sastojci pumpica koje se daju asmaticarima ili pacijentima koji imaju hronični bronhitis.

Uglavnom se radi o starijim pumpicama i one se takođe nalaze na listi zabranjenih supstanci. Neki lekovi koje mi u kardiologiji koristimo za usporavanje rada srca a zovu se beta blokatori takođe se smatraju zabranjenim supstancama ali samo u određenim sportovima. Zbog čega? Zato što oni usporavanjem rada srca, smatra se, smiruju sportistu, pa su zabranjeni u sportovima kao što je streljaštvo, pikado, streličarstvo, automobilizam.

Koja su najvažnija kardiološka oboljenja koja mogu dovesti do iznenadne srčane smrti sportista i kako je sprečiti?

Jelena Milojević – LekarInfo: Koja su najvažnija kardiološka oboljenja koja mogu dovesti do iznenadne srčane smrti sportista i kako je sprečiti?

Dr Marija Popović: Preko 95% iznenadnih smrti na terenu kod osoba mlađih od 35 godina se smatra da su srčanog porekla. Ukoliko se desi da dođe do iznenadne smrti osoba starijih od 35 godina najčešći uzrok bude koronarna bolest. Kad su u pitanju mlade osobe i preminu na terenu to uglavnom budu neke urođene bolesti koje nisu prepoznate tokom perioda sistematskih pregleda.

Kao što su npr. hipertrofična miokardiopatija, aritmiogena displazija desne komore, anomalije koronarnih krvnih sudova srca. Iznenadne srčane smrti su  9 puta češće kod osoba muškog pola nego ženskog, a to se objašnjava manjim učešćem žena u sportovima koji su vrlo naporni a kod kojih se dešavaju naprasne smrti najčešće. Kao što su fudbal, košarka ili ragbi.

Zašto nam je ovo bitno? Bitno je da na sportskom pregledu svaki sportista iskreno prijavi ukoliko ima bilo kakve tegobe. Takođe, nijedan sportista ne treba da krije ukoliko koristi neke preparate, neke suplementi ili neke lekove. Ukoliko se pojave bilo kakve tegobe, kao što je bol u grudima prilikom napora, osećaj lupanja i preskakanja srca, vrtoglavice, nesvestice, svaki gubitak svesti na terenu, to sportista mora obavezno da prijavi svom lekaru kako bio on preduzeo dalje korake.

Koji su dalji koraci? To je prvo sportski pregled, onda specijalista sportske medicine ili izabrani lekar upućuje sportistu kardiologu. Kardiolog onda na osnovu tegoba odlučuje koja će dalja ispitivanja sprovesti .

O sagovorniku: pogledajte profil dr Marija Popović — biografija, stručni rad i oblasti kojima se bavi.