Dr Marijana Milic: Značaj pravilne i redovne upotrebe pumpica

U okviru podkasta “Nek svaki udah bude punim plućima” danas smo razgovarali sa doktorkom Marijanom Milić pneumoftiziologom iz Gradskog zavoda za plućne bolesti i TBC Beograd. Dr Marijana nam je dala odgovore na pitanja koji je značaj pravilne i redovne upotrebe pumpica.

Jelena Milojević – LekarInfo: Zašto je neophodno pravilno koristiti aparat tj. Pumpicu i šta se dešava ako se uređaj ne koristi pravilno?

Dr Marijana Milić: Jako je bitno pravilno koristiti pumpicu, kako je medicina napredovala kako je napredovala terapija koju mi koristimo u pulmologiji, tako smo dobili puno novih uređaja, puno novih različitih pumpica, koje imaju svako svoju, svaka svoju karaktersitiku i svakaka svoju prednost. Međutim svaka od tih pumpica se sasvim različito koristi i često se desi da pacijent kada promeni terapiju, kada promeni sam uređaj, samo pumpicu bude u problemu kako pumpicu da koristi. Ono što moram da se pohvalim, je da mi u gradskom zavodu imamo posebnu službu koja se bavi edukacijom o pravilnom korišćenju svake pumpice ponaosob samim tim je pacijentima omogućeno da pravilno iskoriste pumpicu, da pravilno unesu lek i samim tim uzmu adekvatnu dozu leka kaju je neophodno da se unesu u organizam.

Zašto je ovo bitno? Ne adekvatnim uzimanjem pumpice, ne adekvatnim korišćenjem pumpice dolazimo do toga da se ne uzme dovoljna količina leka, nedovoljna količina leka, nije pravilna terapija, i u jednom momentu kreće pogoršanje klinički slike, pogorđanje kompletnog statusa pacijenta. I ne samo što imamo poseban centar koji se bavi obukom pacijenata kako da pravilno koriste pumpicu, nego i mi sami kada primetimo da pored redovne terapije, i pored redovnog uzimanja terapije od strane pacijenta nemamo rezultate, onda insistiramo na tome da nam pacijent pokaže kako koristi pumpicu i neretko se desi da pored svega toga pacijent nije savladao tehniku uzimanja pumpice, onda se opet bavimo adekvatnim uzimanjem, adekvatnom primenom, znači jednostavno prihvatanje terapije, prihavtanje leka, prihvatanje pumpice kao uređaja koji mora da savlada.

Jelena Milojević – LekarInfo:  Da li pacijent sme i posle koliko vremena, sam da iskuljuči terapiju ili da napravi pauzu?

Dr Marijana Milić: Prvo i osnovno sve zavisi od bolesti znači nije uvek ista, pričamo o astmi, hronične opstruktivne bolesti pluća, nikad ali bukvalno nikad pacijent nije taj koji sam sme da prekida terapiju, danas hoću sutra neću. Postoje situacije recimo, kada idemo na promenu leka, na promenu pumpice, ali ništa od svega toga se ne radi samovoljno, uvek je konsultacija sa lekarom, uvek objašnjenje zašto.

Znači imate vi situaciju astmi kad idete na pojačavanje terapija, ali ako imate recimo i dobro regulisanu astmu možete vi ići na postepeno smanjivanje terapije. To je bila ona čuvena situacija ako pacijent recimo tri meseca dobro onda možemo probati sa smanjivanjem terapije, ali je sve to dogovor, isključivo vrlo individualna procena lekara prema pacijentu, kada i zašto. Onda imate recimo situacije trudnoće kad određene supstance smeju da se koriste, a određene ne.

Ali kažem uvek je dogovor i uvek mora biti sinhrono zajedno sa lekarom koji pacijenta prati godiname i zna njegovo kompletno stanje. Znači ne možete reći, može ne može, sve je individualno zavisi od bolesti, zavisi od pacijenta, zavisi od stava samog lekara, tako da u principu sve je dogovor.

Jelena Milojević – LekarInfo:  Kako pacijent može da proceni kada je vreme za vanrednu kontrolu kod pulmologa, odnosno ukoliko se bolest pogoršala?

Dr Marijana Milić: Pacijenti u principu vrlo dobro znaju svoje zdravstveno stanje, znači pričamo najčešće u hroničarima, pacijentima koji se godinama bore sa svojim bolestima, opet moram da naglasim to može biti astma, hronični obstruktivni bronhitis, znači imate tu razne situacije, a svako pogoršanje postojeće kliničke slike koje prati bolest, kada su u pitanju ove respiratorne infekcije, znači uvek pričamo pogoršanje intenziteta kašlja, povećanje količine sekreta, šlajma koji iskašljava, povećanje gustine, boja, neprijatan miris sekreta ili recimo otežano disanje, gušenje, sve su to situacija kada pacijent treba da prepozna, treba da proceni i da sam vidi da li može, da li je potrebno odmah da se javi, znači kada pričamo o vanrednoj kontroli ili recimo ima mogućnost za naknadnim povećanje doze leka pričamo o pumpicama u takozvanom mart režimu, gde može sam sebi da pripomogne ili jednostavno mora da se odmah javi lekaru.

Znači opet procena od strane samog pacijenta, koji je upoznat sa svojom kliničkom slikom, pogoršanja osnovne kliničke slike, recimo u doba kovida, svaki skok temperature hroničnog pacijenta jeste alarm da on treba da se javi svom lekaru. Znači kompleksno pitanje i kompleksan odgovor ali u svakom slučaju onog momenta kada pacijent primeti da se nešto vanredno dešava, da mu vanredno nije dobro, mimo njegove osnovne kliničke slike, bolje javiti se svom nadležnom lekaru koji vas u svakom slučaju dobro poznaje i zna šta može da očekuje u sklopu vaše osnovne bolesti.

Jelena Milojević – LekarInfo:  Da li pacijenti oboleli od astme imaju neka zvanična ograničenja u bavljenju sportskim aktivnostima i da li je neki sport njima zabranjen, odnosno treba ga izbegavati?

Dr Marijana Milić: Znači ne možemo reći da pacijenti koji su oboleli od astme imaju neka ograničenja kada je u pitanju sport. Imamo primer vrlo velikog broja sportista koji su zvanično oboleli od astme a uz adekvatnu, uz pravlinu terapiju mislim da ne postoji apsolutno ograničenje. Ono što je bitno naglasiti da su ti pacijenti ipak izloženi jednom određenom riziku i da recimo svaki sport koji se bavi nekim većim i naglo nastalim fizičkim naporom je možda potencijalno opsana.

Možemo pričati o tenisu, o biciklizmu, onda recimo šta je meni specifično, bazeni ovaj zatvoreni bazeni izloženost hloru koji služi za dezinfekciju ali sve to opet nije ograničenje uz redovnu terapiju te osobe su potpuno sposobne za jedan potpuno normalan zdrav fizički aktivan život. E sad u kojoj meri će oni moći da daju velike sportske rezultate, pa mislim da imamo tu i naše sportiste koji su apsolutno dokazali da i pored astme mogu biti vrhunski svakom pogledu.

Jelena Milojević – LekarInfo:  Koji su neželjeni efekti terapije?

Dr Marijana Milić: A kada su u pitanju neželjeni efekti, kompleksno pitanje kompleksni odgovor. Kada pričamo o pumpicama kao uređaj putem koga pacijent uzima lek on u toj pumpici može da ima različite sastojke, pričamo o kratkodelujućim bronhodilatatorima, dugodelujućim bronhodilatatorima, znači to mogu da budu inhalatorni kortikosteroidi, svaki od njih ima različite neželjena dejstva ali ta neželjena dejstva su toliko blaga, toliko minimalna, i toliko su uređaji, odnosno lekovi propisani spram pacijenta i njegovih osnovnih bolesti, da i ako postoji neki neželjeni efekat nikako neće smetati pacijentu, uopšteno mnogo je veća korist od mogućnosti bilo kakve štete. Znači pacijent dobija lek prema sebi, prema svojim bolestima tako da ti neželjeni efekti definitivno nisu značajni.

Jelena Milojević – LekarInfo:  Postoje li neke situacije u životu kada terapiju treba isključiti?

Dr Marijana Milić: Ovde je opet odgovor, sve zavisi od koje bolesti pacijent boluje, recimo kada je u pitanju hronična opstruktivna bolest pluća u pitanju je bolest koji progresivna, pacijent pušač sa godinama, sa njegovim duvanski stažom bolest napreduje i ovakvim situacijama možemo samo očekivati da će u jednom momentu, količina terapije, količina lekova koje pacijent koristi samo da se povećava. Sa druge strane recimo kada pričamo astmi vrlo je specifična situacija kada su u pitanju mlade osobe, znači astmu karakteriše da je pacijent sada dobro, sjajno je, a u jednom momentu ulazi u naglo pogoršanje.

E sada, hvala bogu, sigurno imaju perioda kad se on duže vreme osećam sjajno, onda imate recimo mladu osobu sa 20 i nešto godina koja je zdrava ceo život i onda joj kažete da će od sada, pa nadalje i ubuduće da koristi terapiju, tu nastaje problem. Osoba koja se oseća dobro, koja se oseća zdravo u jednom momentu tu pumpicu može da oseća kao teret, u takvim nekim slučajevima mi pokušavamo da je nađemo kompromis sa pacijentom jer sve je bolje nego da taj isti pacijenti jednostavno baci terapiju, baci pumpicu, sad mi je dobro ne treba mi. Onda idemo na raznorazne kompromise pa kežemo ok, čuveni mart režim, ako ste dobro a nekad i da preskočite ali nikad ne ostaje bez leka, lek uvek uz vas.

Znači poenta priče je opet individualni pristup, nema, nije dobro gasiti lek. Bolest je hronična prate je poboljšanja i pogoršanja i ali opet procena je da je sve bolje nego da pacijent isključi terapiju ne pojavi se narednih nekoliko godina, ona dođe za neku godinu u jakon teškom stanju. Ili recimo specifična situacija trudnoća, naravno nema prekidanje terapija ni u trudnoći samo se biraju određeni lekovi koji mogu da se koriste potpuno bezbedno tako da znači opet imate široku mogućnosti izbora i sve je dogovor sa pacijentom.

O sagovorniku: pogledajte profil dr Marijana Milic — biografija, stručni rad i oblasti kojima se bavi.