Istraživanja su pokazala da između 60 i 80% dece sa smetnjama u razvoju iz spektra autizma ima probleme vezane za ishranu. Kako bi roditelji prepoznali da njihovo dete sa smetnjama iz spektra autizma ima problem sa ishranom, treba obratiti pažnju na određene znakove.
Primetan znak može biti kada dete odbija određenu vrstu hrane ili ima ograničen repertoar namirnica koje prihvata da jede. Takođe, ukoliko dete često jede samo jednu namirnicu u obroku, kao što su namirnice bogate ugljenim hidratima, to može ukazivati na problem. Ključni dijagnostički simptomi autizma, kao što su repetitivno i stereotipno ponašanje, sklonost ka rutini i ritualima, ograničena interesovanja i otpor prema promenama, mogu značajno uticati na izbirljivost u ishrani. Većina dece insistira samo na određenoj vrsti hrane, načinu njene pripreme i prezentaciji, specifičnim pravilima tokom obroka, kao i na određenom priboru za jelo.
Takođe, kod 70-90% dece sa smetnjama iz spektra autizma prisutni su specifični obrasci senzornog procesiranja informacija, poput hiper ili hiposenzitivnosti, koji mogu značajno doprineti izbirljivosti u ishrani i averziji prema određenoj hrani u vezi sa teksturom, bojom, ukusom, mirisom i temperaturom. Neofobija hrane, tj. otpor i odbijanje uzimanja nove i nepoznate hrane, takođe je često prisutna kod dece sa smetnjama iz spektra autizma.
Osim toga, deca sa smetnjama iz spektra autizma mogu imati dodatne poteškoće u konzumiranju hrane zbog problema u oblasti kognitivnih sposobnosti, posebno u funkcionisanju egzekutivnih funkcija zaduženih za planiranje, kontrolu i izvršavanje ciljanih aktivnosti, kao i problema u motoričkom funkcionisanju fine motorike.
Najčešći problemi u vezi sa ishranom kod dece sa smetnjama iz spektra autizma uključuju:
- ograničen raspon tekstura, boja, ukusa, mirisa ili temperature hrane
- rituale oko predstavljanja hrane
- konzumiranje neprehrambenih artikala (tzv. pika sindrom)
- kompulzivno jedenje (konzumiranje velike količine hrane u kratkom vremenskom intervalu, bez osećaja kontrole i bez kompenzacije).
- pakovanje hrane u usta
- voljno povraćanje, grčeve i ruminaciju (ponovno gutanje),
- odbijanje hranjenja ili neuspeh u prihvatanju nove hrane zbog ograničenog raspona osetljivosti na teksture hrane.
Ova ponašanja u ishrani kod dece sa smetnjama iz spektra autizma mogu dovesti do zdravstvenih i drugih razvojnih problema, uključujući neuhranjenost, usporen razvoj deteta i manjak vitamina i minerala potrebnih organizmu. Važno je da roditelji obrate pažnju na ove znakove i potraže stručnu pomoć kako bi se adekvatno adresirali problemi vezani za ishranu njihovog deteta.
Neophodno je da roditelji vode beleške o ishrani deteta, uključujući:
- Šta dete jede?
- Koliko jede?
- Šta odbija da jede?
- Kako se dete ponaša tokom obroka?
Kada bi roditelji trebalo da se zabrinu?
- Ako dete gubi na težini.
- Ako dete dobija na težini više od preporučenog za njegov uzrast.
- Ako dete konzumira jednoličnu hranu.
- Ukoliko ponašanje deteta tokom obroka izaziva stres.
Dijetetski pristup kod dece sa smetnjama iz spektra autizma
Nema univerzalne „najbolje dijete“ za decu sa smetnjama iz spektra autizma. Preporučen je dijetetski pristup koji promoviše zdravlje, a obuhvata:
- Ograničavanje unosa prostih šećera, soli, zasićenih masti, trans masti i holesterola.
- Umerni unos masti, uglavnom iz biljnih ulja poput maslinovog, lanenog i bundevinog ulja.
- Unos integralnih žitarica, voća, povrća i dobrih izvora kalcijuma poput mlečnih proizvoda.
- Ograničavanje slatkiša, sokova, dezerta, prerađenog mesa i slanih grickalica
- Konzumiranje proteina sa niskim sadržajem masti uglavnom iz biljnih izvora, uz ograničenu količinu životinjskih proteina.
- Dodatak multivitaminsko/mineralnih suplemenata kod dece koja odbijaju raznovrsnu hranu.
- Nutritivna terapija, ishrana bez glutena kod neke dece sa autizmom pokazuje pozitivne promene u ponašanju, performansama i socijalnim interakcijama .
- Iako neki dijetni pristupi, kao što su bezglutenska i bezkazeinska ishrana, kao i upotreba kurkumina, probiotika i fermentisane hrane, mogu pokazati olakšanje simptoma autizma, potrebna su dalja istraživanja kako bi se doneli opšti zaključci.
- Trenutno nedostaju dovoljni dokazi o vezi između ishrane i simptoma autizma.
Poslednjih nekoliko godina pristup ishrani je pojednostavljen, pri čemu se obrok određuje prema principu „moj tanjir“ .
Tanjir, obično za ručak ili večeru, podeljen je na četiri dela. U prvi deo se stavljaju proteini (riba, piletina, mahunarke, orašasti plodovi), u drugi ugljeni hidrati (integralne žitarice), dok se u preostala dva dela nalazi salata od sirovog povrća i/ili kuvano povrće i voće.
Nutritivne potrebe kod dece sa smetnjama iz autističnog spektra su slične kao kod ostale dece, ali se primećuje nedostatak vitamina A, C i B kod neke dece. Retki su slučajevi ozbiljnih nedostataka mikronutrijenata. Neki pacijenti pokazuju niže nivoe feritina i vitamina D. Deca koja kontinuirano uzimaju suplemente često unose više od preporučenih dnevnih doza vitamina i minerala. Tokom poseta deteta, pedijatar treba da pregleda dnevnik ishrane i unos suplemenata.
Medicinska stanja koja mogu uticati na hranjenje uključuju nelagodnost od stomačnih tegoba, zatvor, alergije na hranu, probleme sa zubima ili gutanjem, kao i interakcije sa lekovima. Dodatni razlozi za probleme sa hranjenjem uključuju postojanost poteškoća u hranjenju zbog kašnjenja razvoja, opsesije vezane za prezentaciju hrane, anksioznost i senzorne razlike u percepciji hrane.
Saveti za roditelje za prevazilaženje problema u ishrani dece
Roditelji se često suočavaju s problemima u ishrani dece s autizmom. Evo kako mogu rešiti neka od najčešćih izazova:
- Razumevanje senzornih faktora: Različite senzorne reakcije mogu uticati na sklonosti deteta prema određenoj hrani. Ugljeni hidrati su često blagi (npr. nemaju jake boje, ukuse, mirise). Hrskavi proizvodi podstiču čula deteta. Suprotno tome, voće i povrće imaju jače boje, ukuse i mirise. Pružanje raznolike hrane i postepeno uvođenje novih namirnica mogu pomoći u razvijanju raznovrsne ishrane.
- Stvaranje prihvatljive atmosfere za obrok: Osigurajte da dete sedi uspravno za stolom kako bi se osećalo sigurno i smanjilo ometajuće ponašanje tokom obroka. Postavite dete u visoku stolicu, za stolom koji odgovara detetu, tako da može sesti uspravno, bez da se naslanja, ljulja ili udara nogama. Hoklica ili drugi podupirači mogu se koristiti za podršku stopala. Eliminišite ometajuće faktore poput televizora i mobilnih telefona tokom obroka kako bi dete moglo da se fokusira na hranu. Podstičite ga da učestvuje u procesu pripreme hrane kako bi razvilo interesovanje za različite namirnice i istražilo nove ukuse. Uključivanje Vašeg deteta u pripremi hrane omogućava mu da istražuje i igra se sa različitom hranom, bez očekivanja da će morati da je pojede.
- Uključivanje deteta u obroke porodice: Podstičite dete da se pridruži porodičnim obrocima. Pohvaljujte dete za pozitivno ponašanje tokom obroka i koristite neposredne nagrade kao podsticaj za probanje novih namirnica. Zanemarite negativno ponašanje deteta poput odbijanja hrane kako biste izbegli pojačavanje takvog ponašanja. Kad je to moguće, zanemarite detekada ono pljuje, baca ili odbija hranu. Zapamtite, ne želite podstaknuti takva ponašanja obraćajući pažnju na njih. Kada dete pristupi stolu radi hrane koju želi, pohvalite ga za dolazak i postepeno ga ohrabrujte pohvalama ili malim nagradama da ostane duže za stolom, čak i ako samo stoji. Na kraju, trebalo bi da se oseća dovoljno prijatno da na kratko ipak sedne. Budite primer zdravih navika u ishrani tokom porodičnih obroka, izbegavajući pritisak i fokusirajući se na uživanje u hrani.
- Kreiranje rutine i strukture: Održavajte redovne obroke i užine, ograničite vreme obroka i uključite dete u određivanje vremena za obroke. Preporučuje se pet ili šest obroka dnevno bez dodatne hrane između njih Postavite ograničenje od 30 minuta za glavne obroke i 15 minuta za užine, nakon čega preusmerite dete na druge aktivnosti. Ograničite dostupnost grickalica tokom dana kako biste povećali apetit deteta za glavnim obrocima i sprečili prekomerni unos kalorija. Uobičajeno je da se deca poboljšavaju ali i da se povremeno vraćaju na stare navike u ishrani. Svaki mali uspeh je značajan.
- Stručna Podrška: Za specifične probleme u ishrani, kao što su pakovanje hrane u ustima, ruminacija, teška pika i intenzivne averzije zahtevaju podršku stručnjaka sa ekspertizom u ponašanju (psiholozi) ili terapiji oralne motorike (govorna ili radna terapija).
Važno je da roditelji ostanu dosledni i strpljivi u primeni ovih strategija kako bi pomogli svom detetu da razvije zdrave navike u ishrani.
Medicinska procena problema hranjenja kod dece sa teškoćama u razvoju obuhvata:
- Anamneza, fizički pregled, i laboratorijske analize
- Alergijske probe radi utvrđivanja nutritivnih alergija.
- Konsultacije o ishrani s lekarom-dijetologom ili nutricionistom radi procene kalorijskog unosa i adekvatnosti unosa (manjak ili višak).
- Dete treba da dobije govornu i/ili radnu terapiju za oralnu motoričku disfunkciju ili senzorno ograničenje.
Promene u ishrani kod dece sa smetnjama iz spektra autizma zahtevaju vreme i doslednost. Male, suptilne promene u ishrani deteta mogu dugoročno dovesti do pozitivnih rezultata. Važno je prepoznati svaki mali uspeh na putu ka raznovrsnoj ishrani. Neposredne nagrade, poput duvanja balona ili nalepnica, mogu biti korisne za podsticanje novog načina hranjenja. Pedijatar Vašeg deteta u medicinskim stanjima koja ometaju hranje odlučuje o potrebi konsultacije specijaliste poput alergologa ili gastroenterologa.
Napomena: Tekst je napisan u okviru projekta Sinergistička edukacija roditelja dece s teškoćama u razvoju (SynergyEd), evropskog projekta podržanog iz EU programa Erasmus+.
Autor:
Dr sci med Danijela Ristić-Medić, spec. interne medicine i subsp. dijetologije, naučni savetnik Centra izuzetne vrednosti za ishranu i metabolizam Instituta za medicinska istraživanja, Univerziteta u Beogradu.
