Gen kriv za opijanje?

Naučnici veruju da neki ljudi imaju gen koji ih nagoni na opijanje jer im povećava nivo dopamina – „srećne” hemikalije – u mozgu.

Gen nazvan RASGRF-2 jedan je od mnogih koji su već povezani sa problemom alkoholizma, izveštava žurnal PNAS. Tim iz King’s College u Londonu otrkio je da životinje koje nemaju ovaj gen imaju daleko manju želju za alkoholom.

Skeniranje mozgova 663 dečaka tinejdžera pokazalo je da oni koji imaju određenu verziju tog gena imaju i osetljiviju reakciju na dopamin.

Tokom rešavanja zadatka koji donosi nagradu, 14-godišnjaci su imali veću aktivnost u delu mozga nazvanom striatum, zaduženom za otpuštanje dopamina.

Istraživači su potom pozvali iste dečake kada su imali 16 godina i pitali ih kakve su im navike kad je reč o konzumiranju alkohola. Oni koji su imali „krivu” varijaciju RASGRF-2 gena pili su češće.

Vodećo istraživač prof. Gunter Šuman objasnio je da ovo nije dokaz da pomenuti gen izaziva prekomerno opijanje i da su najverovatnije u igri i faktori okoline i drugi geni, ali da ova otkrića pomažu u razumevanju zašto su neki podložniji čarima alkohola od drugih.

„Izgleda da je ovo gen koji određuje koliko alkholol doživljamvao kao neku vrstu nagrade”, kaže prof. Šuman. „Ljudi traže situacije koje će ispuniti njihov osećaj za nagrađivanje i učiniti ih srećnim a ako je vaš mzak ‘nabaždaren’ tako da alkohol smatra kao nagradu, onda će tražiti upravo to.

Sada razumemo niz akcija: kako naši geni oblikuju tu funkciju u našem mozgu i kako to, zauzvrat, dovodi do određenog ponašanja.

Otkrili smo da RASGRF-2 gen ima ključnu ulogu u kontrolisanju načina na koji alkohol strimuliše mozak da luči dopamin i, otud, podstiče osećaj nagrađivanja.

Dakle, ako ljudi imaju određenu varijaciju gena, alkohol će im dati jači osećaj zadovoljstva i samim tim ih učiniti podložnijim čestom opijanju”.

Naravno, porfesor ističe da su potrebna dodatna istraživanja da bi se ova teorija dokazala – studija je bila bazirana samo na mladim tinejdžerima – i da bi se našla veza sa dugoročnim problemima sa alkoholom.

On kaže da će u budućnosti biti dostupni genetski testovi koji će pomoći da se predvidi koji ljudi su skloniji zloupotrebi alkohola.

Takođe, ova studija će pomoći i u stvaranju novih lekova koji će blokirati taj „efekat nagrade” kod nekih.

„Sve što doprinosi našem boljem razumevanju je korisno”, kaže dr Dominik Florin iz britanskog Medicinskog savetovališta za alkohol. „Verovatno je da problem alkoholizma sadrži i genetsku komponentu, ali to ne znači da ako imate taj gen nikad ne treba da pipnete alkohol i obratno – ako ga nemate možete da pijete do mile volje”.

Izvor: BBC