GOJAZNOST (engl. obesity), heterogeni poremećaj nastao kao posledica hronično prisutnog viška masti u organizmu u onom stepenu koji jasno ugrožava zdravlje. To je najčešći poremećaj ishrane koji se u razvijenim sredinama ispoljava u epidemijskom obliku. Za svake 9,3 kCal (40 kJ) viška energije unesene u organizam, deponuje se 1 gram masti.Kao surogat za višak masti koristi se BMI (body mass index) i dogovoreno je da se kao granična vrednost uzme BMI ³ 30 kg/m². Stanja između 25 i 29,9 kg/m² definišu se kao prekomerna uhranjenost (engl. overweight) i pod određenim uslovima zahtevaju lečenje. U kakvom obliku će se gojaznost ispoljiti zavisi mnogo i od tipa koji je definisan rasporedom masnog tkiva, a meri se preko odnosa obima struka i kukova (WHR). Razlikuju se generalno dva tipa: abdominalni (androidni) i gluteofemoralni (ginoidni). Prvi tip rezultira izmenjenim metaboličkim funkcijama što posredno pokazuju i termini kojima se ova stanja definišu; diabisity, označava istovremeno prisutnu gojaznost i šećernu bolest; Obetenzija, udruženost gojaznosti i hipertenzije; Sindrom X, pored abdominalne gojaznosti, istovremeno su prisutni hipertenzija, poremećaji u lipidima i glikoregulaciji. Ovaj tip gojaznosti često je udružen i sa drugim oboljenjima: ishemijskom bolešću srca i pojedinim karcinomima. Komorbiditeti češće prisutni u drugom, ginoidnom tipu gojaznosti inače karakterističnom za ženski pol, su: holecistitis, holelitijaza, variksi potkolenica. Gojaznost se prema etiološkim faktorima deli na: primarnu g ., komponentu pojedinih sindroma: Allström, Blount, Cohen, Carpenter, Laurence-Mo-od-Biedl, Prader-Willi i predstavlja manje od 1 % svih slučajeva; sekundarna ili stečena g ., nastaje kao posledica udruženosti više činilaca od kojih su neki genetski, a drugi stečeni tokom života kao navike u ishrani i fizičkoj aktivnosti. Gojaznost se leči primenom dijetoterapije (hipokalorijske dijete sa manje od 500 kcal tzv. VLCD i konvencionalne dijete sa 800 – 1500 kcal), bihejvioralnom terapijom, farmakoterapijom i hirurškim metodama (ba-lon, vertikalna gastroplastika).
