HEMORAGIJA (engl. hemorrhage), izlazak krvi iz oštećenog krvnog suda sa nakupljanjem u tkivima (hematom) i telesnim šupljinama, perikardnoj kesi (hematoperikard), torakalnoj šupljini (hematotoraks), između listova peritoneuma (hematoperitoneum), u jajovodu (hematosalpings) ili izvan organizma. Najčešći uzroci hemoragije su traume, oboljenja krvnih sudova i poremećaji homeostatskih mehanizama. Prema mestu izlivanja krvi, može biti spoljašnja i unutrašnja, a prema vrsti krvnog suda, arterijska, venska i kapilarna
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Česta pitanja: Hemoragija
- Šta znači hemoragija?
- Izlazak krvi iz oštećenog krvnog suda. Krv se može nakupiti u tkivima (hematom), u telesnim šupljinama ili isticati izvan organizma.
- Koji su najčešći uzroci?
- Povrede, oboljenja krvnih sudova i poremećaji mehanizama koji održavaju ravnotežu zgrušavanja.
- Kako se naziva krvarenje po mestu izliva?
- Prema šupljini u koju se krv izlije: u perikardnu kesu — hematoperikard, u grudnu duplju — hematotoraks, između listova potrbušnice — hematoperitoneum, u jajovod — hematosalpinks.
Vrste krvarenja
- arterijsko — krv je svetlocrvena i izlazi u mlazu, u ritmu pulsa; najopasnije je i traži pritisak na ranu odmah
- vensko — tamnija krv, ravnomeran tok
- kapilarno — sitno kapljanje sa površine, obično stane samo
- spoljašnje — vidi se; unutrašnje — krv se izliva u telesnu šupljinu i ne vidi se spolja
Zašto je unutrašnje krvarenje opasnije nego što izgleda
Kod unutrašnjeg krvarenja nema vidljive krvi, pa se stanje prepozna tek po posledicama: bledilo, hladna i znojava koža, ubrzan puls uz nizak pritisak, žeđ, nemir, plitko disanje i malaksalost. Kod povrede trbuha ili grudnog koša, i kod pada sa visine, na to se misli i kada čovek u prvi mah deluje dobro.
Prva pomoć kod spoljašnjeg krvarenja
- pritisnuti ranu čistom gazom ili tkaninom i držati pritisak bez podizanja da bi se „proverilo“
- ako gaza natopi, staviti novu preko nje, ne skidati staru
- podići povređeni deo iznad nivoa srca ako nema sumnje na prelom
- poviti ranu zavojem preko pritiska
- podvezivanje (Esmarhova poveska) samo kod krvarenja koje se drugačije ne može zaustaviti, uz zapisano vreme postavljanja
- ne vaditi strano telo iz rane — ono može zatvarati krvni sud
Kada odmah zvati hitnu pomoć
Kod krvarenja u mlazu, kod rane koja ne prestaje da krvari posle deset minuta pritiska, kod povraćanja krvi ili sadržaja boje taloga kafe, crne stolice, iskašljavanja krvi, i kod svakog krvarenja kod osobe koja uzima lekove za razređivanje krvi.
