HEMOSTAZA (engl. haemostasis), zaustavljanje krvarenja. a. prirodni, spontani proces kojim organizam zaustavlja krvarenje, a sastoji se od niza sadejstvujućih mehanizama od kojih su najvažniji po etapama: 1. spazam krvnog suda; 2. oslobađanje inicijalne materije zgrušavanja iz povređenih ćelija i iz krvnih pločica koje se lepe na mesto povrede (tkivna i trombocitna trombokinaza); 3. pod dejstvom trombokinaze, uz sadejstvo kalcijuma, neaktivna krvna belančevina činilac koagulacije, protrombin, prelazi u aktivni oblik, trombin. Protrombin se stvara u jetri pod dejstvom vita-mina K; 4. pod dejstvom trombina, opet uz prisustvo kalcijuma, rastvorena krvna belan-čevina fibrinogen, prelazi u aktivni oblik fibrin i izaziva stvaranje ugruška krvi, koji kao lepak zatvara povređene krvne sudove i tkiva. U stvari, ovaj proces je znatno složeniji i u njemu učestvuje preko 20 faktora. Organizam je u stanju da efikasno postigne hemostazu, osim kod stečenog (npr. kod leukemije) ili urođenog nedostatka pojedinih faktora (npr. kod hemofilije). Tada i beznačajne povrede mogu biti uzrok fatalnog krvarenja; b. skup mera i postupaka kojima se terapeutskim putem kod povreda i operacija vrši zaustav-ljanje krvarenja iz prekinutih ili presečenih krvnih sudova i kapilara. Metode hemostaze su: 1. privremene – kompresivni zavoj, pritiskanje prstima (digitalna kompresija), konstrikcione poveske (Esmarhova poveska i modifikacije, Turnikeova poveska), hvatanje suda hvatalicom (klemom ili posebnom ste-zaljkom, klipsom), tamponada (pakovanje) i lepljenje rane; 2. stalne podvezivanje ili rekonstrukcija krvnog suda, termokoagulacija, sklerozacija i embolizacija krvnog suda, trajna tamponada, hemostatski šav, uklanjanje organa. Način hemostaze zavisi od okolnosti, postojeće opreme (standardna ili priručna) i organa ili tkiva koje krvavi. Tokom i posle zaustavljanja krvarenja uvek treba nadoknaditi izgubljenu krv i sprečiti nastajanje šoka.
Česta pitanja o HEMOSTAZA
Za šta se koristi HEMOSTAZA?
Hemostaza nije lek, već naziv za prirodni proces kojim organizam zaustavlja krvarenje iz oštećenih krvnih sudova, kroz spazam suda, aktivaciju trombocita i stvaranje ugruška. U medicini se ovaj pojam odnosi i na skup postupaka (pritisak, poveska, podvezivanje i slično) kojima lekari zaustavljaju krvarenje tokom povreda i operacija.
Kako se dozira HEMOSTAZA?
Pošto hemostaza nije lek nego telesni proces, odnosno medicinski postupak, ne postoji doziranje u uobičajenom smislu. Ako je u terapiji potrebna pomoć lekovima koji utiču na zgrušavanje krvi, njihov izbor, način primene i trajanje uvek određuje isključivo lekar, prilagođeno stanju pacijenta.
Koje su nuspojave HEMOSTAZA?
Sam proces hemostaze nema nuspojave, ali kada je poremećen, mogu nastati ozbiljne posledice. Kod urođenog (na primer hemofilija) ili stečenog nedostatka faktora zgrušavanja (na primer kod leukemije), čak i manje povrede mogu izazvati produženo ili teško, potencijalno opasno krvarenje.
Da li HEMOSTAZA ide na recept?
Hemostaza kao proces ili medicinski postupak ne izdaje se na recept, jer nije lek. Ukoliko su u terapiji potrebni preparati koji pomažu zgrušavanje krvi, o njihovoj upotrebi i dostupnosti odlučuje lekar, u skladu sa zdravstvenim stanjem pacijenta.
Kada treba posumnjati na poremećaj hemostaze?
Na poremećaj hemostaze treba posumnjati kod učestalih modrica, produženog krvarenja iz sitnih posekotina ili krvarenja iz desni i nosa bez jasnog uzroka, posebno ako u porodici postoji poremećaj zgrušavanja krvi poput hemofilije. U tim slučajevima neophodno je obratiti se lekaru radi provere faktora koagulacije.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
