Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Hepatična encefalopatija — najkraće
- Kada nastaje
- Kod munjevitog hepatitisa ili uznapredovale ciroze.
- Šta se dešava
- Otrovi koje bolesna jetra ne uklanja stižu u krv, a portna hipertenzija ih zaobilazi jetru i vodi pravo u mozak.
- Ključni otrov
- Amonijak — nastaje u crevima iz belančevina hrane; njegov nivo raste jer jetra ne uspeva da ga pretvori u ureu.
- Šta amonijak radi
- Smanjuje moždanu aktivnost i ometa rad nervnih ćelija.
- Šta još doprinosi
- Lažni prenosioci nadražaja i povećana propustljivost barijere između krvi i mozga.
- Kako se ispoljava
- Od neprimetnih promena ponašanja do kome.
- Zašto je važna ishrana
- Belančevine iz hrane su izvor amonijaka — zato se njihov unos prilagođava.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Hepatična encefalopatija ili portokavna — javlja se u fulminantnom hepatitisu ili u dekompenzovanoj cirozi jetre, a praćena je nizom neuroloških ispada i psihičkih poremećaja koji mogu da dovedu do kome jetre.
Etiopatogeneza
Oštećena funkcija jetre i povećan portni pritisak sa portosistemskim tokom krvi dovode do povećanih vrednosti toksičnih metabolita, GABA i lažnih neurotransmitera koji imaju značajnu ulogu u nastanku encefalopatije.
Intimni mehanizam nije do kraja poznat. Povećana propustljivost hematoencefalne barijere dovodi do ulaska toksičnih materija u CNS i njihovog inhibitornog uticaja na moždanu aktivnost.
Amonijak je najčešće opisivani neurotoksin koji izaziva encefalopatiju. On nastaje u crevima iz belančevina hrane ili glutamina, a njegova povećana koncentracija posledica je insuficijencije jetre i snižene ureageneze. Amonijak smanjuje ekscitatornu aktivnost mozga i ometa korišćenje glikoze, ali se danas smatra da je on glavni uzrok edema mozga zbog povećane osmolamosti astrocita i njegove povećane hidracije.
Merkaptani dovode do encefalopatije povećavajući nivo amonijaka u krvi inhibicijom enzima ureaza ciklusa. SMčnu ulogu imaju i masne kiseline kratkih i srednjih lanaca, ali i fenoli koji imaju sinergistično dejstvo sa amonijakom. Nagomilavanje inhibitornog (serotonin) i lažnih neurotransmiterauz smanjeno stvaranje ekscitatomih, (dopamin, adrenalin), imaju velikog značaja u nastanku hepatične encefalopatije.
Aromatične amino-kiseline (fenil alanin, triptofan, tirozin), lako prolaze, zbog kolaterala, hematoencefalnu barijem i inhibišu sintezu ekscitatomih neurotransmitera.
GABA (gama aminobutema kiselina) je glavni inhibitomi neurotransmiter, čije povećanje dovodi do encefalopatije i kome jetre. Zbog portosistemskih šantova GABA zaobilazi jetm i dospeva do CNS-a.
Hepatična encefalopatija Klinička slika:
Klinička slika u početnom stadijumu encefalopatije je dosta nespecifična. ElektroMtni poremećaji, krvarenje u digestivnom traktu, precipitirajući su faktori u nastanku encefalopatije. Stepeni poremećaja mentalnog statusa i neuromišićnih poremećaja u pojedinim stadijuraima encefalopatije.
Psihički poremećaji u cirozi jetre su promene raspoloženja, ličnosti, zbunjenost, poremećaj spavanja, intelektualna poremećenost, promene svesti koje kasnije dovode do somnolencije, dezorijentacije i kome.
Neurološki ispadi su promene u govoru koji je isprekidan i nejasan, često nepovezan, rigidnost ekstremiteta, pojačanje dubokih refleksa, midrijaza ili grubi tremor (asterixis).
Dijagnoza
Svi ovi neuropsihijatrijski poremećaji praćeni su promenama na elektroencefalogramu zbog pojave usporenih delta talasa visoke amplitude. EEGpromene se javljaju odH stadijumahepatične encefalopatije. CT mozgapokazuje atrofičnepromene.
Korisni su u dijagnostici prva dva stadijuma encefalopatije, psihometrijski test crtanja linija , testovi sa povezivanjem brojeva.
Laboratorijski testovi ne pomažu mnogo u dijagnostici hepatične encefalopatije, ali su od značaja u diferencijalnoj dijagnozi prema drugim metaboličkim encefalopatijama (hipoglikemija, uremija, elektrolitni poremećaji, intoksikacije). Porast vrednosti amonijaka sugeriše hepatičnu encefalopatiju, ali nije uvek prisutan. Povećanje aromatičnih amino-kiselina ne korelira uvek sa encefalopatijom.
Hepatična encefalopatija LEČENJE
Čest uzrok hepatične encefalopatije su precipitirajući faktori pa se zato moraju otkloniti (prekid gastrointestinalnog krvarenja, elektrolitni poremećaji). Akutno nastala ili hronična hepatična encefalopatija je reverzibilni poremećaj. Neoštećena jetra uklanja skoro sav amonijak iz krvi pretvarajući ga u ureu i glutamin. Lečenje je usmereno ka smanjenju crevne proizvodnje amonijaka ili ka njegovom pojačanom uklanjanju. Smanjenje belančevina u ishrani je prva od mera za uklanjanje encefalopatije.
Količina imetih belančevina ne sme biti veća od 70 g/dan i zavisi od stepena encefalopatije. Uzimanje peroralnih antibiotika (metronidazol, neomicin, vankomicin), smanjuje proizvodnju amonijaka iz creva zbog eliminacije enteralne flore. Laktuloza je lek izbora u hepatičkoj encefalopatiji. Zakiseljavanje crevnog sadržaja ubrzava peristaltiku i smanjuje broj bakterija.
Davanje omitin aspartata povećava uklanjanje amonijaka iz krviprocesom ureageneze, kao ipovećane sinteze glutamina iz amonijaka. Primena amino-kiselinskih spojeva razgranatih lanaca (Hepasteril A solutio) dovodi do kompetitivne inhibicije prolaza u CNS aromatičnih amino-kiselina koje su prekursori inhibitomih neurotransmitera.
Flumazenil kao antagonist benzodijazepinskih receptora primenjuj e se u komi jetre, ali sa delimičnim uspehom. Odgovor na lečenje je pozitivan u prvih nekoliko minuta, ali lek nema dugotrajniji efekat. Inhibicijom benzodijazepinskih receptora blokiraju se i GABA receptori, što je uslov zaporast ekscitatomih neurona.
Davanje Zn ima po nekim autorima značaja u smanjenju encefalopatije, kao i primena melatonina koji dovodi u normalu promenu sna i budnog stanja.
Kategorija članka: Hepatologija
