HIPERGAMAGLOBULINEMIJA (engl. hypergammaglobulinaemia), suvišno stvaranje gama-globulina. Poremećaj se može ispoljiti kao poliklonska hipergamaglobulinemija, kada se istovremeno stvaraju dve ili više frakcija gamaglobulina. Javlja se u autoimunim bolestima (sistemski eritemski lupus, reumatoid artritis), hroničnim infekcijama (kalaazar, subakutni bakterijski endokarditis, tuberkuloza) i hroničnim oboljenjima jetre. Drugi način ispoljavanja hipergamaglobulinemije je povećanje samo jedne frakcije gama-globulina, tzv. monoklonska hipergamaglobulinemija. Javlja se u multiplom mijelomu.
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Česta pitanja o HIPERGAMAGLOBULINEMIJA
Za šta se koristi HIPERGAMAGLOBULINEMIJA?
Hipergamaglobulinemija nije lek, već laboratorijski nalaz koji označava povišen nivo gama-globulina (antitela) u krvi. To je znak koji ukazuje na prisustvo neke druge bolesti – autoimune bolesti, hronične infekcije ili oboljenja jetre – i lekar ga koristi kao putokaz za dalju dijagnostiku, a ne kao terapiju koja se primenjuje.
Kako se dozira HIPERGAMAGLOBULINEMIJA?
Pošto hipergamaglobulinemija nije lek nego laboratorijski nalaz, za nju ne postoji doziranje. Leči se osnovna bolest koja je izaziva, a izbor terapije i njeno doziranje uvek određuje lekar na osnovu kompletne slike pacijenta.
Koje su nuspojave HIPERGAMAGLOBULINEMIJA?
Sam nalaz hipergamaglobulinemije nema nuspojave jer nije lek – reč je o pratećem znaku osnovne bolesti (npr. sistemskog eritemskog lupusa, reumatoidnog artritisa, hroničnih infekcija, oboljenja jetre ili multiplog mijeloma). Eventualne tegobe potiču od tih osnovnih bolesti, a ne od samog povišenog nivoa gama-globulina.
Da li HIPERGAMAGLOBULINEMIJA ide na recept?
Ne – hipergamaglobulinemija nije lek koji se propisuje na recept, već laboratorijski nalaz koji se utvrđuje analizom krvi. Recept se eventualno odnosi na terapiju bolesti koja je izazvala ovaj nalaz, a ne na sam nalaz.
Na šta treba obratiti pažnju kod hipergamaglobulinemije?
Bitno je razlikovati poliklonsku hipergamaglobulinemiju, gde raste više frakcija gama-globulina i koja se javlja uz autoimune bolesti i hronične infekcije, od monoklonske, gde raste samo jedna frakcija i koja može ukazivati na multipli mijelom. Zbog toga svaki povišen nalaz gama-globulina treba dodatno ispitati kod lekara, koji će odrediti o kom se tipu radi i šta dalje preduzeti.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
