HIRURŠKI KONAC (engl. suture, file, filament, surgical file), šav, konac, materijal za šivenje u hirurgiji, hirurški šavni
materijal. Datira od početaka hirurgije; u starom Egiptu se pominje dlaka od konjskog repa za podvezivanje sudova, u rimsko vreme laneni, kožni i kudeljni konac, u srednjem veku osim toga i žica od plemenitih metala („filum aureum“). Sredinom XIX veka pojavljuje se prvi resorptivni materijal sačinjen od vlakana ovčijih creva (pogrešno nazvan „catgut“ – mačija creva). Danas se za izradu konaca koristi niz prirodnih i sintetskih materijala. Idealan hirurški konac treba da je čvst i elastičan, da se dobro vezuje, da ne seče tkiva, da se ne kida pri dužem stajanju u tkivima, da ga organizam dobro podnosi i da ne podržava infekciju. Debljina konaca se označava ciframa: jako tanki, za mikrovaskularne anastomoze od 9-0 do 6-0; tanki, za vaskularne anastomoze od 5-0 do 4-0; tanki, za crevne anastomoze, od 3-0 do 2-0; srednji za fascije od 1-0 do 1; jači, za tetive, fascije i kožu 2 do 3. Konci mogu biti glatke površine (engl. smooth) koji ne oštećuju tkiva pri prolasku, ali se teže vezuju, upredeni (engl. braided) koji se lakše vezuju i obloženi (engl. coated) koji su glatki i presvučeni oblogom sa posebnim svojstvima. Konci su obični, ukoliko se koriste pomoću igle sa ušicama, ili atraumatski, ako je kraj konca zaliven u iglu. Prema vrsti materijala dele se na: neresorptivne (lan, svila, najlon, sintofil, prolen, dakron, žica), brzo resorptivne (običan ketgut i ketgut presvučen hromom), koji se gube za 1 do 2 nedelje, sporo resorptivne (dekson, makson, poliglikol – vicryl, polidioksan – PDS) koji u organizmu ostaju od 6 nedelja do nekoliko meseci. Obično se koža, fascije, tetive i krvni sudovi šiju neresorptivnim koncem, mišići i parenhimski organi brzo resorbujućim, krvni sudovi se podvezuju ili sporo resorptivnim ili neresorptivnim koncem, creva, želudac i bešika sporo resorbujućim, atraumatskim koncem. U slučaju šivenja kontaminiranih organa koriste se resorptivni konci, pošto ne podrža-vaju infekciju, a za stvaranje jakog vezivnog tkiva neresorptivni materijali. Neresorptivni materijali mogu da podržavaju infekciju, da stvaraju granulome i fistule oko konaca, koje organizam ne prihvata i pokušava da ih izbaci.
Česta pitanja o HIRURŠKI KONAC
Za šta se koristi HIRURŠKI KONAC?
Hirurški konac je materijal koji hirurzi koriste za zatvaranje rana, spajanje tkiva i podvezivanje krvnih sudova tokom i nakon operativnih zahvata. Primenjuje se u gotovo svim granama hirurgije, od kožnih incizija do zahvata na unutrašnjim organima i krvnim sudovima.
Kako se dozira HIRURŠKI KONAC?
Hirurški konac nije lek koji pacijent uzima, pa se ne „dozira“ u uobičajenom smislu – hirurg bira vrstu, debljinu i materijal konca zavisno od tkiva koje se šije i vrste zahvata. Taj izbor je uvek u nadležnosti lekara, a pacijent nema mogućnost niti potrebu da na njega utiče.
Koje su nuspojave HIRURŠKI KONAC?
Kao i svako strano telo u organizmu, konac može izazvati lokalnu iritaciju, blagu upalu ili alergijsku reakciju na mestu šava, a u retkim slučajevima i infekciju. Ako organizam slabije podnosi određeni materijal, može doći do produženog crvenila, otoka ili sporijeg zarastanja rane, o čemu uvek treba obavestiti lekara.
Da li HIRURŠKI KONAC ide na recept?
Hirurški konac nije lek koji se propisuje na recept za samostalnu upotrebu – reč je o medicinskom materijalu koji koristi isključivo hirurg tokom operacije, u bolničkim ili ambulantnim uslovima. Pacijenti ga sami ne nabavljaju niti primenjuju.
Na šta treba obratiti pažnju kod hirurškog konca?
Pre operacije je korisno obavestiti lekara o poznatim alergijama na materijale poput svile, najlona ili drugih sintetskih vlakana, kao i o sklonosti ka izraženom ožiljavanju. Nakon zahvata treba pratiti uputstva o nezi rane, a ako je konac neresorptivan, javiti se lekaru u predviđenom roku radi njegovog uklanjanja.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
