Hladno vreme i Celzijus u „minusu“ ne prijaju ni zdravim osobama, a kod hroničnih bolesnika mogu da dovedu do pogoršanja zdravstvenog stanja. Na hladnoći krvni sudovi se skupljaju, i smanjuje se njihov obim. Da bi napumpalo dovoljno krvi za potrebe organizma, srce ubrzava rad. Na taj način se dodatno opterećuje, što naročito teško može da padne srčanim bolesnicima.
Kod nekih oboljenja, poput angine pektoris, cirkulacija magistralnih krvnih sudova srčanog mišića je već kompromitovana. Svako narušavanje postojećeg krhkog balansa usled naglih promena temperature može da se negativno odrazi i na ishranu srčanog mišića i na stanje hroničnog bolesnika.
Zato bi pacijenti sa kardiovaskularnim bolestima trebalo da budu posebno oprezni tokom zimskih dana, kada su srčani i moždani udari učestaliji. Čak se i kod osoba koje do tada nisu imale izraženije kardiovaskularne tegobe, sa „minusom“ kao okidačem mogu javiti prvi simptomi bolesti.
– Kako organizam ima sposobnost da se posle nekog vremena prilagodi novim okolnostima, posle prvog udara hladnoće i kardiovaskularni sistem se prilagodi na zimske uslove – pojašnjava prof. dr Dragan Tavčiovski, načelnik za kardiologiju Vojnomedicinske akademije. – Ali nagle promene temperature, kada u toku jednog dana ili nekoliko sati dođe do naglog zahlađenja, dramatičnije su za karadiovaskularni sistem od dugotrajne hladnoće. Hronični kardiovaskularni bolesnici, čiji su srce i krvni sudovi već oštećeni i najčešće rade smanjenim kapacitetom, teže se adaptiraju na promene.
Tople kupke, koje „treniraju“ krvne sudove i povećavaju otpornost organizma mogu da budu od pomoći, preporučuje dr Tavčiovski.
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
