Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Hormonska kontracepcija — najkraće
- Šta je
- Hormonska kontracepcija predstavlja sprečavanje neželjene trudnoće pomoću hormona, i to nesteroidnih ili steroidnih
- Simptomi
- Hormonska kontracepcija deluje na organizam na nekoliko načina, u zavisnosti od vrste preparata. Agonisti gonadoliberina (GnRH) sprečavaju ovulaciju, remete folikulogenezu, dovode do prevremene luteolize, ispoljavaju antigonadotropno dejstvo i mogu izazvati rani abortus
- Uzroci i faktori rizika
- Budući da hormonska kontracepcija predstavlja izabranu metodu sprečavanja neželjene trudnoće, a ne oboljenje, ne postoje tipični uzroci ili faktori rizika u tom smislu. Odgovarajući preparat i način njegove primene određuje lekar
- Lečenje
- Hormonska kontracepcija se sprovodi upotrebom nesteroidnih ili steroidnih preparata. Od nesteroidnih hormona koriste se agonisti i antagonisti gonadoliberina (GnRH); agonisti sprečavaju ovulaciju, remete folikulogenezu i imaju antigonadotropno dejstvo, dok antagonisti deluju na sličan način, ali su potrebne znatno veće doze
- Kada se hitno javiti lekaru
- Ukoliko se tokom primene hormonske kontracepcije jave bilo kakve neuobičajene ili uznemirujuće tegobe, ili niste sigurni da li odabrani preparat odgovara vašem zdravstvenom stanju, javite se lekaru radi pregleda
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst i česta pitanja su ispod.
Sprečavanje neželjene trudnoće korišćenjem hormona može se postići pomoću nesteroidnih i steroidnih hormona. U nesteroidne hormone spadaju agonisti i antagonisti gonadoliberina (GnRH).
Sprečavanje neželjene trudnoće korišćenjem hormona može se postići pomoću nesteroidnih i steroidnih hormona.
U nesteroidne hormone spadaju agonisti i antagonisti gonadoliberina (GnRH). Agonisti sprečavaju ovulaciju, remete folikulogenezu, vrše prevremenu luteolizu, imaju antigonadotropni efekat i mogu izazvati rani abortus. Mehanizam delovanja antagonista je sličan delovanju agonista s tim što su potrebne znatno veće doze u primeni. Iako nesteroidne kontraceptive mogu da koriste i muškarci, ovaj metod kontracepcije se još uvek široko ne primenjuje.
Od steroidnih kontraceptiva koriste se polni hormoni (najčešće kombinovani estrogensko progestagenski ili samo progestagenski) i polni antihormoni (antiestrogen i antiprogestagen). Primenom steroidnih hormona postiže se sprečavanje neželjne trudnoće supresijom ovulacije, delovanjem na cervikalnu sluz koja stvara nepovoljne uslove za prodor spermatozoida i njihov opstanak. Isto tako ovom metodom onemogućava se priprema endometrijuma za inplantaciju oplođenog jajeta, prenos gameta kao i sama funkcija corpus luteuma. U osnovi delovanja steroidnih kontraceptiva je supresija hipotalamusnog izlučivanja GnRH.
Ranije visoke doze hormona danas su u kontraceptivima svedene na minimum, čime se bez štetnih posledica po antikoncepcioni efekat smanjuje opasnost od sporednih i nepoželjnih dejstava. Ali, i pored toga, hormonska kontraceptivna sredstva mogu da koriste samo žene koje nemaju oboljenja jetre ili bubrega i koje nisu sklone tromboembolijama niti gojenju. Zbog toga se pre prepisivanja ovih sredstava mora izvršiti opšti internistički pregled pacijentkinje i potrebni pregledi i analize krvi i mokraće. Neka od neželjenih dejstava koja mogu da prate korišćenje steroidnih kontraceptiva su: gojaznost, glavobolja, napetost u dojkama, psihičke promene, gastrointestinalne smetnje.
Steroidni hormoni u kontraceptivne svrhe mogu se primeniti peroralno kao tablete za svakodnevnu upotrebu (Frilavon. Mycrogunone, Diane 35).
Pretpostavlja se da antikoncepciono dejstvo ovih tableta počiva na sprečavanju ovulacije, odnosno na izazivanju anovulatomih ciklusa supresijom gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. Pored toga, koncepcija izostaje i zbog delovanja ovih tableta na endometrijum, cervikalnu sluz i direktno na jajnike. Da bi ovulacija redovno izostajala, potrebno je redovno uzimanje ovih tableta, što je i jedan od nedostataka ove metode. Naime, žena koja ih koristi mora biti veoma tačna u pogledu izvršavanja uputstava. Čim se prestane sa uzimanjem tableta, vraćaju se ovulatorni ciklusi i žena može veoma lako da zatrudni. Isto tako, kod malog broja žena mogu nastupiti privremeno neuredne menstruacije, pa i metroragije. Pri dužem uzimanju kontraceptivnih hormonskih tableta mogu se javiti i izvesne komplikacije koje znatno ograničavaju mogućnost njihove šire primene. Jedna od njih je i atrofija endometrijuma, koja se često sreće kod devojaka i mladih žena i koja može biti praćena amenorejom i neplodnošću. Zbog toga ženama iz ove kategorije ne treba davati hormonske pilule ili ih treba davati veoma obazrivo, sa prekidima i uz stalnu lekarsku kontrolu. Takođe se steroidni hormoni u ovu svrhu mogu davati u vidu mesečnih injekcija, potkožnih inplantata, vaginalnih prstenova i intrauterinih uložaka.
Kao jedna od novijih metoda koristi se postkoitalna hormonska kontracepcija (Yuspejeva) koja se primenjuje u okviru 72 sata posle koitusa i to uzimanjem dve tablete, pa još dve tablete nakon dvanaest sati od prvog uzimanja.
Česta pitanja o Hormonska kontracepcija
Šta je Hormonska kontracepcija?
Hormonska kontracepcija predstavlja sprečavanje neželjene trudnoće pomoću hormona, i to nesteroidnih ili steroidnih. U nesteroidne hormone spadaju agonisti i antagonisti gonadoliberina (GnRH), dok se od steroidnih kontraceptiva koriste polni hormoni (kombinovani estrogensko-progestagenski ili samo progestagenski) i polni antihormoni (antiestrogen i antiprogestagen).
Koji su simptomi?
Hormonska kontracepcija deluje na organizam na nekoliko načina, u zavisnosti od vrste preparata. Agonisti gonadoliberina (GnRH) sprečavaju ovulaciju, remete folikulogenezu, dovode do prevremene luteolize, ispoljavaju antigonadotropno dejstvo i mogu izazvati rani abortus. Steroidni kontraceptivi deluju supresijom ovulacije i menjaju cervikalnu sluz tako da otežavaju prodor i opstanak spermatozoida, a utiču i na pripremu endometrijuma za implantaciju oplođene jajne ćelije, prenos gameta i funkciju corpus luteuma (žutog tela).
Koji su uzroci/faktori rizika?
Budući da hormonska kontracepcija predstavlja izabranu metodu sprečavanja neželjene trudnoće, a ne oboljenje, ne postoje tipični uzroci ili faktori rizika u tom smislu. Odgovarajući preparat i način njegove primene određuje lekar.
Kako se leči Hormonska kontracepcija?
Hormonska kontracepcija se sprovodi upotrebom nesteroidnih ili steroidnih preparata. Od nesteroidnih hormona koriste se agonisti i antagonisti gonadoliberina (GnRH); agonisti sprečavaju ovulaciju, remete folikulogenezu i imaju antigonadotropno dejstvo, dok antagonisti deluju na sličan način, ali su potrebne znatno veće doze. Ovaj metod, iako teorijski mogu da ga koriste i muškarci, još uvek se široko ne primenjuje. Od steroidnih preparata koriste se polni hormoni – kombinovani estrogensko-progestagenski ili samo progestagenski – kao i polni antihormoni (antiestrogen i antiprogestagen), čije dejstvo se zasniva na supresiji lučenja gonadoliberina (GnRH) iz hipotalamusa, čime se postiže sprečavanje ovulacije.
Kada se hitno javiti lekaru?
Ukoliko se tokom primene hormonske kontracepcije jave bilo kakve neuobičajene ili uznemirujuće tegobe, ili niste sigurni da li odabrani preparat odgovara vašem zdravstvenom stanju, javite se lekaru radi pregleda.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
