Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Hronična (kriptogena) pneumonija — najkraće
- Šta je
- Hronična, takozvana kriptogena pneumonija je redak plućni poremećaj kod koga se u plućima stalno zadržavaju eozinofilni infiltrati, a u krvi je povišen broj eozinofilnih leukocita. Uzrok bolesti nije poznat, a nešto češće obolevaju osobe ženskog pola, s tim da bolest ima karakter sistemskog oboljenja, a ne samo oboljenja pluća
- Simptomi
- Bolest se ispoljava opštim simptomima kao što su gubitak telesne težine, povišena telesna temperatura i noćno znojenje, uz kašalj i otežano disanje. Često je prisutno i difuzno uvećanje limfnih žlezda i uvećanje jetre, a u nalazima krvi se javljaju anemija i povećan broj eozinofila
- Uzroci i faktori rizika
- Tačan uzrok hronične, odnosno kriptogene pneumonije do danas nije utvrđen, na šta ukazuje i sam naziv bolesti. Poznato je jedino da se nešto češće javlja kod žena, dok specifičan spoljašnji faktor rizika koji je izaziva nije identifikovan
- Lečenje
- Osnovu lečenja čine glikokortikoidni lekovi, koji su kod ovog oboljenja obično uspešni. Kod nekih pacijentkinja je i posle povlačenja simptoma potrebno nastaviti terapiju manjim dozama tokom dužeg perioda, ali tačan izbor leka, dozu i trajanje terapije uvek određuje lekar na osnovu individualne…
- Kada se hitno javiti lekaru
- Lekaru treba da se obratite ako se jave uporan kašalj, otežano disanje, neobjašnjiv gubitak telesne težine, dugotrajno povišena temperatura ili noćno znojenje, jer ovi znaci zahtevaju dalju dijagnostičku obradu
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst i česta pitanja su ispod.
Hronična pneumonija znači da stalni eozinofilni infiltrati pluća i eozinofilija u perifemoj krvi prisutni su kod ovog oboljenja. Uzročnik je nepoznat. Češće obolevaju osobe ženskog pola. Ova pneumonija predstavlja sistemsku bolest s gubitkom težine tela, povišenom temperaturom tela, znojenjem noću, difuznim uvećanjem limfnih žlezda, uvećanjem jetre, kašljem i otežanim disanjem.
U laboratorijskim nalazima je anemija, veliki broj eozinofilnih leukocita u perifernoj krvi, a nalaz ukupnog imunoglobulina E je normalan ili je koncentracija u krvi povišena.
Radiografija pluća je s jednostranim ili obostranim slivenim infiltratima u periferpim delovima pluća, ali i u vrhovima pluća.
Dijagnoza Hronična Pneumonija
Diferencijalna dijagnoza je alergijska granulomatoza i angitis.
Leči se uspešno glikokortikoidnim lekovima.
Ponekad je potrebno i posle nestanka simptoma i znakova bolesti nastaviti s manjim dozama glikokortikoidnih lekova u toku nekoliko godina.
Česta pitanja o Hronična (kriptogena) pneumonija
Šta je hronična pneumonija?
Hronična, takozvana kriptogena pneumonija je redak plućni poremećaj kod koga se u plućima stalno zadržavaju eozinofilni infiltrati, a u krvi je povišen broj eozinofilnih leukocita. Uzrok bolesti nije poznat, a nešto češće obolevaju osobe ženskog pola, s tim da bolest ima karakter sistemskog oboljenja, a ne samo oboljenja pluća.
Koji su simptomi hronične pneumonije?
Bolest se ispoljava opštim simptomima kao što su gubitak telesne težine, povišena telesna temperatura i noćno znojenje, uz kašalj i otežano disanje. Često je prisutno i difuzno uvećanje limfnih žlezda i uvećanje jetre, a u nalazima krvi se javljaju anemija i povećan broj eozinofila.
Koji su uzroci hronične pneumonije?
Tačan uzrok hronične, odnosno kriptogene pneumonije do danas nije utvrđen, na šta ukazuje i sam naziv bolesti. Poznato je jedino da se nešto češće javlja kod žena, dok specifičan spoljašnji faktor rizika koji je izaziva nije identifikovan.
Kako se leči hronična pneumonija?
Osnovu lečenja čine glikokortikoidni lekovi, koji su kod ovog oboljenja obično uspešni. Kod nekih pacijentkinja je i posle povlačenja simptoma potrebno nastaviti terapiju manjim dozama tokom dužeg perioda, ali tačan izbor leka, dozu i trajanje terapije uvek određuje lekar na osnovu individualne kliničke slike.
Kada se hitno javiti lekaru kod sumnje na hroničnu pneumoniju?
Lekaru treba da se obratite ako se jave uporan kašalj, otežano disanje, neobjašnjiv gubitak telesne težine, dugotrajno povišena temperatura ili noćno znojenje, jer ovi znaci zahtevaju dalju dijagnostičku obradu. Ukoliko dođe do naglog pogoršanja disanja ili izraženih znakova opšte slabosti, neophodna je hitna lekarska procena.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
