Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Netolerancija na jodni kontrast — najkraće
- Zašto nije alergija
- Nema specifičnih antitela ni specifičnih T limfocita — medijatori se oslobađaju drugim putem.
- Prve generacije
- Bile su visokoosmolarne — uz reakcije su oštećivale i srce i bubrege.
- Danas
- Koriste se niskoosmolarna sredstva III generacije — komplikacija je znatno manje.
- Ko je izložen većem riziku
- Osobe preko 50 godina i one sa ranijim srčanim ili krvnosudovnim oboljenjem.
- Zašto je važno
- Reakcije su česte, pa se pre snimanja sa kontrastom uvek pita za ranije reakcije.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Ovaj oblik intolerancije predstavlja problem u obavljanju različitih dijagnostičkih procedura u kojima se koriste jodna kontrastna sredstva usled čestih reakcija intolerancije.
Ovaj oblik intolerancije predstavlja problem u obavljanju različitih dijagnostičkih procedura u kojima se koriste jodna kontrastna sredstva usled čestih reakcija intolerancije.
Etiopatogeneza. Naziv alergijska reakcija nije opravdan, jer nema učešća specifičnih antitela, niti specifičnih limfocita T. Anafilaktoidnim i anafilatoksinskim mehanizmom oslobađaju se medijatori i razvija klinička slika intolerancije.
Nekada su korišćeni jodni preparati I generacije, kasnije II generacije, koji su bili visokoosmolarni i pored reakcija intolerancije stvarali su kardiovaskularna i renovaskularna oštećenja. Danas se koriste jodna kontrastna sredstva III generacije koja su niskoosmolarna i učestalost komplikacija je znatno manja.
Faktori rizika. Neki od faktora rizika su:
– životna starost preko 50 godina,
– ranija kardiovaskularna oboljenja,
– ranija oboljenja bubrega,
– stanja udružena s potencijalnim renovaskulamim oštećenjima (dijabetes, mijelom, hipertenzija, dehidracija, hiperurikemija i dr.),
– lična anamneza s alergijskim reakcijama na različite alergene,
– bronhijalna astma i
– raniji incidenti najodna kontrastna sredstva.
Klinička slika. -Najčešće manifestacije su:
– anafilaktičke reakcije:
– bronhospazam,
– rinitis,
– generalizovana urtikarija,
– angioedemi
– anafilaktički šok;
kardiopulmonalne reakcije:
– promene na elektrokardiogramu (ishemija, aritmija),
– edempluća,
– stanje šoka i
– prestanak rada srca i pluća (arest); mešoviie reakcije:
mucruna,
povraćanje,
akutna insuficijencija bubrega i konvulzije.
Dijagnostika. Za sada ne postoji dijagnostički i prognostički test koji može sa sigumošću da predvidi rizik od neželjenih reakcija na jodna kontrastna sredstva. Rezultat kožnog testa je nepouzdan. Negativan kožni test ne znači bezbednost od predstojeće dijagnostičke procedure s jodnim kontrastnim sredstvom.
Prevencija. Anamneza o ranijim incidentima na jodna kontrastna sredstva je jedino merilo na osnovu koga bolesniku dozvoljavamo primenu jodnih kontrastnih sredstava:
– zabranjuje se davanje jodnih kontrastnih sredstava bolesnicima s kliničkom slikom laringospazma, anafilaktičkog šoka i naglo nastalog astmatičnog napada;
– odobrava se davanje jodnih kontrastnih sredstava uz određenu pripremu osobama s lakšim oblicima intolerancije;
– odobrava se davanje jodnih kontrastnih sredstava uz određenu pripremu osobama koje nisu ranije imale incidente s ovim sredstvima, ah imaju neke faktore rizika (bronhijalna astma).
Priprema se obavlja davanjem glikokortikoidnih lekova (pronison) u dozi od 50 mg i antihistaminskih lekova (astemizol 10 mg i ranitidin 150 mg) 18,12,6 i 1 satpre davanja jodnog kontrastnog sredstva. Pre dijagnostičke procedure s jodnim kontrastnim sredstvom ne davati lekove blokatore beta-receptora, inhibitore monoaminooksidaze, kao i inhibitore enzima koji konvertuje angiotenzin, jer mogu pojačati reakciju intolerancije.
