INTRAVENTRIKULARNI SRČANI BLOK (engl. intraventricular block), blok grana Hissovog snopa, koji se dijagnostikuje elektrokardiografski ili metodom hisografije. Hissov snop ima levu i desnu granu (ramus sinister i ramus dexter). Desna grana Hissovog snopa ima dve grančice, prednju levu i zadnju levu. Kod bloka desne grane Hissovog snopa depolarizacija desne komore srca zakašnjava, jer se prethodno obavlja depolarizacija leve komore srca, pa su stoga i QRS kompleksi prošireni ≫0,12 sekundi u desnim prekordijalnim odvodima (V1 i V2) uz pojavu S-zupca u standardnim i levim prekordijalnim odvodima. Pojava ovog bloka ne mora uvek da znači difuzno oštećenje miokarda. Kod bloka leve grane Hissovog snopa (BLGHS) aktivacija (depolarizacija) leve komore srca javlja se kasnije od depolarizacije desne komore srca, što se na EKG-u izražava proširenjem QRS kompleksa (≫0,12 sec) u standardnim, aVL i levim prekordijalnim odvodima (V5 i V6). O postojanju prednje levog hemibloka (bloka u prednjem-levom fascikulusu) kazuje izraženo skretanje glavne EOS (električne osovine srca) u levo (obično 60o), uz mali zubac R i izražene (duboke) zupce S u II, III i aVF odvodima. Zadnji levi hemiblok (blok u zadnjem levom foscikulusu leve grane Hissovog snopa) izražava se EKG-om: skretanjem EOS udesno (za obično + 120o), uz pojavu dubokih S-zubaca u I i II odvodu, kao i visokih R talasa u III odvodu. Kombinovani intraventrikularni blokovi (blok grane Hissovog snopa ili BDGHS sa prednjim ili zadnjim hemiblokom LGHS) ili tzv. „bifascikularni blokovi“ mogu biti produžetak kompletnog srčanog bloka ispod Hissovog snopa i predstavljati uznapredovalo oštećenje usled aterosklerotskog procesa, praćenog fibrozom sprovodnog sistema (u ishemijskoj bolesti srca, u uznapredovaloj aterosklerozi kod oso-ba starijeg životnog doba i uopšte difuznog oštećenja sprovodnog sistema srca).
Česta pitanja o INTRAVENTRIKULARNI SRČANI BLOK
Za šta se koristi INTRAVENTRIKULARNI SRČANI BLOK?
INTRAVENTRIKULARNI SRČANI BLOK nije lek niti terapija – to je stručni naziv koji kardiolozi koriste da opišu poremećaj sprovođenja električnog impulsa kroz granu Hisovog snopa u srcu. Ovaj naziv se, dakle, koristi za opisivanje i klasifikovanje EKG nalaza: da li je zahvaćena desna ili leva grana, kao i da li postoji hemiblok u prednjem ili zadnjem fascikulusu leve grane. Na osnovu tog nalaza lekar procenjuje da li je potrebna dodatna dijagnostička obrada srca.
Kako se dozira INTRAVENTRIKULARNI SRČANI BLOK?
INTRAVENTRIKULARNI SRČANI BLOK se ne dozira, jer nije reč o leku već o EKG nalazu koji opisuje poremećaj sprovođenja impulsa u srcu. Ono što se određuje prema preporuci lekara jeste dalje praćenje pacijenta i, ukoliko je potrebno, izbor odgovarajuće terapije osnovnog stanja koje je do bloka dovelo. Zato je za svaku odluku o daljem postupku neophodno obratiti se kardiologu, koji će na osnovu kompletnog nalaza dati odgovarajuće preporuke.
Koje nuspojave može izazvati INTRAVENTRIKULARNI SRČANI BLOK?
INTRAVENTRIKULARNI SRČANI BLOK sam po sebi obično ne izaziva nuspojave u smislu kakve se javljaju posle uzimanja lekova, jer predstavlja nalaz, a ne terapiju. Kod izolovanog bloka grane Hisovog snopa pacijent najčešće nema nikakve tegobe i blok se otkriva slučajno, prilikom rutinskog EKG pregleda. Ukoliko su prisutni simptomi poput nesvestice, vrtoglavice ili osećaja nepravilnog rada srca, oni obično potiču od osnovnog srčanog oboljenja koje je dovelo do poremećaja sprovođenja, pa je u tom slučaju neophodan pregled kardiologa.
Da li INTRAVENTRIKULARNI SRČANI BLOK ide na recept?
INTRAVENTRIKULARNI SRČANI BLOK ne ide na recept, jer nije lek – reč je o dijagnozi koja se postavlja na osnovu EKG nalaza. Sam nalaz se, dakle, ne kupuje niti propisuje u apoteci. Ukoliko je, na osnovu procene kardiologa, potrebno lečenje osnovnog uzroka poremećaja sprovođenja, o vrsti terapije i eventualnoj potrebi za receptom odlučuje isključivo lekar.
Da li INTRAVENTRIKULARNI SRČANI BLOK može biti opasan?
INTRAVENTRIKULARNI SRČANI BLOK ne mora uvek da znači ozbiljno oštećenje srčanog mišića – kod mnogih ljudi, naročito kod izolovanog bloka desne grane, reč je o benignom nalazu koji se javlja i bez postojanja druge srčane bolesti. Ipak, ako je blok udružen sa nekim drugim srčanim oboljenjem ili ako se radi o kombinovanom, takozvanom bifascikularnom bloku, može ukazivati na ozbiljniji poremećaj koji zahteva pažljivije praćenje. Zbog toga svaki EKG nalaz ovakvog bloka treba da proceni kardiolog, koji će odrediti da li je potrebna dodatna obrada.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
