Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Iščašenje ramena — najkraće
- Koliko je često
- Rame je zglob koji se najčešće iščaši. Uzrok je obično neposredna povreda, retko nepravilan pokret.
- Šta se pri tome ošteti
- Zglobna ovojnica i deo hrskavičavog obruča.
- Kuda glavica iskoči
- Najčešće nadole, nešto ređe napred, najređe unazad.
- Znaci
- Izobličeno rame i smetnje pokretljivosti; mogući su i ispadi živaca i krvnih sudova.
- Potvrda
- Rendgen u dve projekcije.
- Lečenje
- Vraćanje u zglob (po Hipokratu ili Arltu), najbolje u opštoj anesteziji, pa imobilizacija Desaultovim zavojem najmanje tri nedelje.
- Odmah po skidanju
- Počinje aktivna fizikalna terapija.
- Kada se traži više
- Kod težih povreda — bol i potpuna nemogućnost pokreta; tada i artrografija, ultrazvuk i artroskopija.
- Poznata stanja
- Smrznuto rame i impingement sindrom — povrede ovojnice, otkinut pripoj natgrebenog mišića ili pripoj duge glave bicepsa.
- Kako se leče
- Uglavnom konzervativno — fizikalna terapija, injekcije, lekovi protiv bolova i kortikosteroidi; operacija veoma retko.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Predeo ramenog zgloba je najčešće pogođen iščašenjem, a uzrok je obično direktna trauma. Retko može da nastane usled nepravilnog pokreta. Pri iščašenju obično se povredi zglobna ovojnica a takođe i deo hrskavičavog vezivnog limbusa. Ispad je najčešći u pravcu prema dole (luxatio infraglenoidalis) a nešto ređi napred, dok najređe prema pozadi.
Iščašenje ramena Klinička slika
Najznačajnija je deformacija ramena, smetnje u pokretljivosti a mogući su takođe neurocirkulatorni ispadi. Za dijagnostiku je potreban rendgenski pregled u dve projekcije.
Tretman
Kao prvo, pristupa se repoziciji (manipulacija po Hipokratu i Arltu) koje je najbolje izvesti u opštoj anesteziji, potom imobilisati rame sa Desaultom najmanje tri nedelje. Po skidanju imobilizacije započinje se odmah sa aktivnom fizikalnom terapijom. Pri težim povredama ramena dolazi do bolova u ramenu i do potpune nemogućnosti izvođenja pokreta.
Zbog toga su potrebna i dodatna rendgenska ispitivanja, artrografije, ultrazvučna ispitivanja i artroskopije. Danas su poznate dijagnoze kao frozen shoulder, impingement sindrom, koje predstavljaju povrede ovojnice, prekidanje pripoja m. supraspinatusa (značajno za povrede pripoja m. supraspinatusa je da možemo elevirati ruku do 60° i potom od 100° napred) ili pripoj duge glave bicepsa.
Opisani primeri se uglavnom leče konzervativno fizikalnom terapijom, injekcijama, analgeticima i kortikosteroidnim preparatima, veoma retko operativno.
