Sama pomisao na rak, kugu modernog doba, je toliko strašna da mnogi beže od te teme ne želeći da prizivaju đavola. Nažalost, logika „valjda neće baš na mene“ može se ispostaviti kao lažna uteha. Podaci Svetske zdravstvene Organizacije (SZO) su neumoljivi. Broj ljudi u svetu kojima se dijagnostikuje rak porastao je u 2012. godini na 14 miliona, a predvidja se da će broj obolelih do 2025. godine preći 20 miliona sa tendencijom daljeg porasta.
Sama pomisao na rak, kugu modernog doba, je toliko strašna da mnogi beže od te teme ne želeći da prizivaju đavola. Nažalost, logika „valjda neće baš na mene“ može se ispostaviti kao lažna uteha. Podaci Svetske zdravstvene Organizacije (SZO) su neumoljivi. Broj ljudi u svetu kojima se dijagnostikuje rak porastao je u 2012. godini na 14 miliona, a predvidja se da će broj obolelih do 2025. godine preći 20 miliona sa tendencijom daljeg porasta. SZO beleži i pravu epidemiju raka dojke. Ta bolest sada je najčešći oblik raka ženske populacije u 140 zemalja sveta. I u Srbiji je to glavni zloćudni tumor kod žena. Prema podacima sa nacionalnog instituta za skrining raka dojke, svake godine oboli više od 4000 žena, dok 1600 osoba usled ove opake bolesti prevremeno završi svoj život.
Činjenica je da odnosi milione života svake godine, da nas može zadesiti u bilo kojoj dobi života i da je lečenje veoma skupo i sa nepredvidivim ishodom, što u prvi plan ističe važnost prevencije koje se mnogi kasno sete. U pomenutom izveštaju SZO se navodi da čak i razvijene zemlje imaju problema sa skupim tretmanima lečenja i nege obolelih, zbog čega bi jači akcenat trebalo staviti na obrazovanje stanovništva i razvijanje svesti o prevenciji. Novija klinička istraživanja pokazala su direktnu povezanost unosa joda i prevencije širenja raka dojke, što predstavlja revolucionarno otkriće. Istraživanje koje je sproveo Ashutos Shrivavastava sa svojim timom, objavljeno u julu 2006 godine, pokazalo je da jod ima citotoksično dejstvo na ćelije raka. Dokazano je da jod kod ćelija raka izaziva programirano odumiranje. Iako preporučene dnevne količine joda prema SZO iznose 150 mikrograma, stručnjaci veruju da to nije dovoljno. Jod unosimo putem ishrane. Prirodno rastvorenog joda ima u morskim plodovima, algama, a kod nas i u novosadskoj mineralnoj vodi.
