JOD ZA PREPOROD ZDRAVLJA

 

Smatralo se da je problem nedostatka joda u ishrani uspešno iskorenjen u svetu, međutim rezultati nedavno sprovedenih studija govore drugačije. Čak i u uspešnim ekonomsko razvijenim zemljama poput Austrije i Engleske, još uvek postoji deficit joda, jer je moderan način života, promene u ishrani i samom pripremanju hrane doveo do toga, da se jod gubi iz ishrane, a primat preuzimaju toksini poput bromida, pesticida i razni prehrambeni aditivi, koji  usporavaju pa čak i zaustavljaju njegovu apsorpciju. 

 

Jod se u medicini koristi hiljadama godina. U 19. veku jod su izabrali za lek protiv tumora i agresivnih bolesti nepoznatog porekla. Dokazano je da jod ima odlična antibakterijska, antiparazitska, antigljivična i antivirusna svojstva kao i da je jod važan za prevenciju raka dojke.

 

Jod je važan jer je on esencijalni mikroelement, što znači da je neophodan svakoj ćeliji u telu. Njegovu važnost ističu i evolucionarni biolozi, koji smatraju da je konzumiranje ribe i plodova mora, a time i apsorpcija joda, odigralo važnu ulogu u razvoju i evoluciji ljudskog mozga. I danas medicina priznaje da je nedostatak joda  posebno u prvom tromesečiju trudnoće, glavni uzrok mentalne retardacije, koja može lako da se spreči, uz pomoć redovnog dnevnog unosa joda. Takođe, jod je sastavni deo hormona štitne žlezde, koji utiču na sve biohemijske procese u organizmu. Jedna od najvažnijih uloga ovih hormona je regulacija stvaranja nervnih ćelija i formiranje neuronske mreže. Razvoj mozga je najintenzivniji u intrauterinom periodu i u prvih nekoliko godina života. 

 

Tokom prva tri meseca embrionalnog razvoja stvara se oko dva i po miliona nervnih ćelija svakog minuta. Umnožavanje, razgranavanje i međusobno povezivanje, odnosno stvaranje neuronske mreže, nastavlja se tokom trudnoće, kao i nakon rođenja do treće godine života. Zbog toga je upravo u ovom razvojnom dobu redovan dnevni unos joda izuzetno važan. 

 

Dnevna preporučena količina joda od strane SZO iznosi 150 mikrograma, a ova kalkulacija se temelji na potrebi štitne žlezde za jodom kako bi se izbegla gušavost. 

 

Dugačka je lista bolesti koje mogu uspešno da se leče jodom, zahvaljujući njegovim antikancerogenim, ali i protivupalnim, antivirusnim i antibakterijskim svojstvima.

 

Uz pomoć joda možemo da transformišemo naše zdravlje na bolje. Jod je sastavni deo hormona štitne žlezde. Dva osnovna hormona štitne žlezde su tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Njihovu proizvodnju reguliše hormon hipofize tireotropin (TSH). TSH hormon je odgovoran za stimulaciju proizvodnje molekula, koji su važni za transport joda u telu, takozvanih natrijum-jodid simportera (NIS). Bez adekvatnih nivoa ovih molekula, jod ne može da uđe u ćelije kojima je potreban. Svaka žlezda u ljudskom organizmu zavisi od adekvatnog nivoa joda za njeno optimalno funkcionisanje.

 

Nedostatak joda može da dovede i do neravnoteže endokrinog sistema. Adekvatna količina joda u organizmu obezbeđuje hormonalni balans, a samim tim i normalno funkcionisanje našeg organizma. Dr Gaj E. Abraham navodi da je za normalan rad štitne žlezde neophodno šest miligrama joda dnevno, dok je dojkama potrebno oko pet miligrama, što znači da preporučene dnevne količine joda od 0,15 miligrama dnevno nisu dovoljne. Preporuka dr Abrahama je da se dnevne količine unosa joda u organizam povećaju na čak 13 miligrama dnevno.